Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Roboti i dronovi u skladištima nisu daleka budućnost - Cene opreme za skladišta skočile i za 30%
Petak, 27.05.2022.
08:10
Komentari
Online prodaja je otvorila vrata primeni savremenih tehnoloških rešenja, a automatizacija u opremi za skladišta će se tek nastaviti. Srbija u ovoj oblasti pomalo kaska za svetom, iako je i u našoj zemlji moguće nabaviti najsavremeniju opremu za skladišta. Loša vest je da se u poslednjih godinu dana primećuje značajan porast cena skladišne opreme na tržištu. Za određeni deo opreme, porast cena je išao i do 30%.
O tome, ali i o inovacijama u opremi za skladišta, kao i najčešćim greškama koje firme prave kad je u pitanju opremanje skladišta, razgovarali smo sa profesorkom Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu dr Sanjom Bojić.
Koliko je u poslovanju jedne kompanije važna oprema za skladišta? Na šta firme treba da obrate pažnju?
- Skladištenje je proces koji proizvodima ne dodaje vrednost. Iz tog razloga se uvek mora posmatrati kao trošak. U tom smislu, adekvatan izbor, a kasnije optimizacija svakog segmenta nekog skladišnog sistema (iskorišćenje skladišnog prostora, izbor tehnologije skladištenja u zavisnosti od vrste roba i procesa koji se realizuju u konkretnom skladištu, stepena automatizacije, stepena iskorišćenja opreme, rasporeda robe u skladištu, nivoa primene informacionih tehnologija, itd.) je izuzetno važna. Do koje mere konkretno skladišna oprema ima uticaja na optimizaciju skladišnog sistema zavisi od niza faktora, kao što su: delatnost firme, veličina asortimana, ključni proizvodi, broj dobavljača i kupaca, dnevna frekvencija ulaza i izlaza robe, godišnji obim toka materijala, postojanje sezonskih oscilacija u poslovanju, itd.
Koje su najčešće greške kad je u pitanju opremanje skladišta?
- Firme najčešće greše u usvajanju i preuzimanju nekih standardnih rešenja koja su videli u nekim drugim firmama. Najčešće potpuno preslikaju neka već postojeća rešenja bez kritičke analize i tehničko tehnološkog projekta koji bi obuhvatio kompletnu analizu i specifikaciju njihovih konkretnih potreba, kako u trenutnom poslovanju, tako i u dugoročno projektovanom obimu poslovanja kojem teže. Svaki skladišni sistem koji je isplaniran bez jednog takvog projekta će sigurno imati manjak ili višak kapaciteta, dugačke cikluse rada opreme koji direktno uslovljavaju neadekvatno iskorišćenje opreme, veće troškove održavanja, neadekvatno iskorišćenje radne snage što direktno uzrokuje veće troškove radne snage i veće troškove funkcionisanja skladišnog sistema u celosti, kao i povećano nezadovoljstvo klijenata nedovoljnom brzinom realizacije njihovih zahteva.
Kako primena novih tehnologija utiče na sektor opreme za skladišta?
- Nove tehnologije se razvijaju neverovatnom brzinom. U domenu skladišnih sistema, iz dana u dan, inovativne tehnologije pružaju nove mogućnosti, koje se prvenstveno odnose na brzinu, odnosno efikasnost manipulacije robama, identifikaciju roba, razmenu informacija u realnom vremenu, povećanje bezbednosti robe i radne snage. Te inovacije u ovoj oblasti uglavnom podrazumevaju sve veći stepen automatizacije skladišnih sistema uslovljen sve bržim protokom informacija. Tako danas svedočimo sve većoj primeni automatizovanih regalnih dizalica i različitih vrsta robota u skladišnim sistemima, kako za uskladištenje tako i za komisioniranje roba.
Šta ostaje isto u ovoj oblasti uprkos svim inovacijama?
- Ono što će svakako ostati u ovoj oblasti, uprkos inovacijama, jeste da je tehnologija i organizacija nekog skladišnog sistema primarno uslovljena karakteristikama robe koja se skladišti i troškovima skladištenja koje ta roba može da "podnese". Tako da će skladišni sistemi namenjeni npr. vrednijim robama i online prodaji, u cilju što bržeg odziva zahtevima kupaca, težiti sve većem stepenu automatizacije, dok će se manje frekventna i roba manje vrednosti i dalje skladištiti u tehnološki primitivnim sistemima.
Koliko Srbija prati trendove kad je reč o opremi za skladišta? Da li idemo u korak sa svetom?
- Zahvaljujući svetski renomiranim ponuđačima skladišne opreme, na našem tržištu je moguće nabaviti najsavremeniju opremu, kao i bilo gde u svetu. Međutim, s obzirom na slabiji intenzitet robnih tokova i relativno niže troškove radne snage, nego u razvijenim evropskim zemljama, trenutni nivo primene najsavremenijih skladišnih tehnologija nije na zavidnom nivou. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, evidentan je trend porasta obima tokova roba, smanjenja raspoložive radne snage i porasta prosečne zarade zaposlenih u sektoru logistike, tako da je sasvim izvesno da će u narednih 5 do 10 godina doći do značajnog porasta primene savremenih tehnoloških rešenja u oblasti skladištenja.
Skladišta u svetu se sve češće oslanjaju na pametna rešenja, poput robotizovanih viljuškara u cilju povećanja produktivnosti. Koja su pametna rešenja u ovoj oblasti već zaživela u svetu, a koja kod nas?
- Na tržištu postoji veliki broj "pametnih" rešenja koja su na različitim nivoima tehnološke zrelosti i mogućnosti šire primene. Najviše su u primeni automatizovane regalne dizalice i roboti za komisioniranje po principu "roba ka čoveku". Takođe, sve češće se može sresti primena dronova u skladištima, prvenstveno u procesu popisa roba i kontrole zaliha. Istovremeno pojavljuje se sve veći broj robota za komisioniranje po principu "robot ka robi", međutim, mali broj takvih rešenja je tehnološki sazreo dovoljno za širu komercijalnu primenu. Kod nas će primena tako kompleksnih nivoa automatizacije doći na red sa malim zakašnjenjem, kada tržište postane konkurentnije i "strože", a prosečna zarada zaposlenih u skladištu poraste barem dva puta u odnosu na sada.
Kakve promene nas očekuju u narednim godinama?
- U narednih par godina, u svetu se dominantno očekuje primena potpuno automatizovanih skladišnih sistema koji integrišu primenu robotizovanih viljuškara u ulaznoj i izlaznoj skladišnoj zoni, potom različitih sredstava neprekidnog transporta (valjkastih, trakastih i drugih vrsta transportera) za transport robe od ulazne do skladišne zone, zatim primene automatizovanih regalnih dizalica za uskladištenje i iskladištenje roba, i na kraju primenu robota za komisioniranje i transport roba do sortirne i izlazne zone. Imperativ pri tome će naravno biti primena sofisticiranih skladišno informacionih sistema, pre svega WMS-a (Warehouse Management System – Sistema za upravljanje skladištem) i RFID tehnologije za jednoznačnu pravovremenu identifikaciju roba. Takođe, može se očekivati i sve veća primena digitalnih blizanaca automatizovanih skladišnih sistema, kako bi se planiranje i organizacija skladišnih sistema zasnivala na simulacijama u realnom vremenu i prediktivnom risk menadžmentu "šta će biti ako bude".
Da li je i kako pandemija uticala na ovaj sektor? Primećuje li se rast cena opreme za skladišta u poslednje dve godine zbog pandemije?
- Može se reći da je pandemija imala višestruki uticaj na skladišne sisteme uopšte, a samim tim i na opremu koja se koristi u njima. Prvenstveno, usled epidemije u svim skladišnim sistemima (kao i u svim drugim proizvodnim i uslužnim delatnostima) je došlo do značajno većeg stepena izostanaka zaposlenih sa posla usled čega je isti ili veći obim posla morao da se realizuje sa manje radne snage. Isti uzroci su uzrokovali i smanjeni obim proizvodnje transportno manipulativnih sredstava usled čega ih je bilo teže nabaviti nego inače ili su se mogli nabaviti uz duže čekanje. Sa druge strane, usled eksponencijalnog porasta online prodaje, brzina i efikasnost skladišnih sistema, naročito u procesu komisioniranja, otvorili su vrata sve većoj primeni savremenih tehnoloških rešenja. U poslednjih godinu dana primećuje se značajan porast cena skladišne opreme na tržištu. Za određeni deo opreme, porast cena je išao i do 30%.
Kako vidite budućnost u ovoj oblasti? Hoće li sve biti automatizovano i robotizovano?
- U nekoj daljoj budućnosti sigurno da hoće. Uloga ljudi će se primarno svesti na planiranje, organizaciju, monitoring i održavanje automatizovanih i robotizovanih sistema. Međutim, ne treba zanemariti ni činjenicu da u toj dalekoj budućnosti, kada tehnologija toliko uzme maha, više neće postojati potreba da se robe proizvode "tamo negde na istoku" zbog "jeftine radne snage" već će se potpuno automatizovano, po konkurentnoj ceni, moći proizvoditi baš tamo gde treba, kada treba i u onoj količini u kojoj je potrebno, usled čega će i potreba za transportom, zalihama i skladištenjem postati znatno manja.
M. Dedić
