RHE u slivu Cetine - Nova potpora hrvatskom elektroenergetskom sistemu

Za korišćenje OIE grade se nova postrojenja sve veće snage pa se kapaciteti postojećih hidroelektrana približavaju granici izdržljivosti. Zato, s optimizmom treba gledati na moguću izgradnju novih reverzibilnih hidroelektrana (RHE), velike snage, kao što su potencijalne na slivu reke Cetine, u Otoku i na Biteliću. Sa njima će instalirana snaga "fabrika struje" na ovom lokalitetu preći fantastičnih 2.000 MW, piše Slobodna Dalmacija.

Rusko-ukrajinski rat izazvao je skokovit rast cena energenata iz fosilnih izvora, a posledično, i ostalih energenata. Novonastalo stanje i tokovi u Hrvatskoj još jednom su podsetili na kratkovidost hrvatskih vlasti, kada je u pitanju nacionalna energetska politika.

Kada je reč o dve glavne energetske kompanije u državi, INA-i i HEP-u, kod prve su prepuštena upravljačka prava i strateško upravljanje Mađarima. To je rezultiralo time da obe rafinerije budu izvan pogona – i u Rijeci i u Sisku, kao i značajnim smanjenjem sopstvene proizvodnje prirodnog gasa i nafte. HEP je godinama raubovao davno izgrađene hidroelektrane, dok nije počeo da ih revitalizuje. Za to vreme, novi proizvodni objekti svodili su se na elektrane-toplane u Zagrebu i Osijeku i, svega, jednu hodroelektranu, snage 40-ak megavata (MW).

Istovremeno je, s velikim zakašnjenjem u odnosu na razvijene evropske zemlje, počela ekspanzija gradnje vetroelektrana i solarnih elektrana. I to privatnim kapitalom, kome je državna vlast osigurala obimne podsticaje, na račun potrošača struje. I iz toga je, naravno, HEP bio isključen.

Tek danas HEP ulazi u projekte vetro i solarnih elektrana. Ali bez državnih podsticaja jer, po javnim izjavama njegovih čelnika – i bez podsticaja, proizvodnja struje iz vetra i sunca ekonomski je isplativa, profitabilna. U takvim okolnostima, s velikim optimizmom treba gledati na moguću izgradnju novih hidroelektrana velike snage, kao što su potencijalne na slivu reke Cetine u Otoku i na Biteliću.
Vremešni energetski sistem odoleva izazovima

Struja iz vetra i sunca predstavlja nestalan i nestabilan izvor, koji zavisi od vremenskih uslova. Zato su mnoge evropske države za preuzimanje struje iz takvih novoizgrađenih izvora investitore uslovljavale obaveznim izdvajanjem sredstava za ulaganja u stalne izvore.

Kao što je poznato, u Hrvatskoj takvih obaveza nije bilo, niti danas postoje. Uprkos tome, hrvatski elektroenergetski sistem još je sposoban da preuzme električnu energiju iz nestalne proizvodnje iz obnovljivih izvora i osigura kontinuitet u snabdevanju. Sve to je moguće zahvaljujući davno izgrađenim hidroelektranama, koje spasavaju sistem kada promenljivi izvori ispadnu iz proizvodnje.

Međutim, pošto se za korišćenje nestalnih izvora, što se, pre svega, odnosi na vetar i solarnu energiju, grade nova postrojenja sve veće snage, kapaciteti spomenutih hidroelektrana približavaju se granici izdržljivosti. S obzirom da su, u sadašnjem trenutku, resursi koje pružaju vetar i sunce veliki, a tek je započeto njihovo korišćenje, vrlo je izvesno, posebno zbog proklamovane antifosilne energetske politike, da će količina proizvedene energije iz tih izvora i u Hrvatskoj imati stalni rast.

Stoga će biti neophodno da se paralelno osiguraju rezerve električne energije, sposobne da održe sistem kada "otkažu" obnovljivi izvori. Zato se ne dovodi pod znak pitanja realizacija ideje o izgradnji reverzibilnih hidroelektrana (RHE) nazvanih Blaca (u Otoku) i Vrdovo, (u Hrvacama), koje su u operacionalizaciji davno nadrasle samu ideju, već je, za sada, jedina nepoznanica kada će do toga doći.
Četiri argumenta iz HEP-a

HEP je nedavno započeo geomehaničko ispitivanje zemljišta uz reku Cetinu kod sela Gale, gde bi trebalo da bude donji bazen zamišljene RHE Blaca, na šta su meštani s negodovanjem reagovali. Na njihov javni protest javno su odgovorili iz službe za odnose s javnošću HEP-a, navodeći da su "ciljevi spomenutog višenamenskog projekta poboljšanje sistema zaštite od poplava na slivu Cetine".

Kao argument iz HEP-a ističu da ovi projekti, omogućavaju navodnjavanja Sinjskog polja, doprinose elektroenergetskoj sigurnosti Republike Hrvatske i sposobnosti preuzimanja nestalne proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u hrvatskom elektroenergetskom sistemu. Projektom izgradnje RHE Blaca predviđena je instalisana snaga od oko 500 MW.

Kako se može videti, navode se četiri argumenta. Prva dva, poboljšanje sistema zaštite od poplava na slivu Cetine i navodnjavanje Sinjskog polja, predstavljaju "smokvin list" i, bez obzira koliko ga političari isticali u javnosti, predstavljaju sporedni efekat. Druga dva argumenta imaju respektabilnu težinu: povećanje hrvatske elektroenergetske nezavisnosti i preuzimanje nestalne proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u hrvatskom elektroenergetskom sistemu.

RHE Blaca na slivu reke Cetine ima i svoga dvojnika. To je RHE Vrdovo. Pre pet-šest godina javnosti je u paketu predstavljen projekt kombi-kogeneracijske gasne elektrane Peruća i RHE Vrdovo. U neposrednoj blizini brane Peruća bila je zamišljena izgradnja gasne elektrane snage 500 megavata, od kojih bi se 450 MW odnosilo na proizvedenu struju, a 50 MW na toplotnu energiju.

Ta, realno, termoelektrana, koja bi imala i dodatna dva generatora na mazut (snage 36 MW), svojim kombi-kogeneracijskim nazivom bila je maska za, navodno, već osigurane, državne podsticaje investitoru. Naravno, sve ide preko leđa potrošača, hrvatskih građana i preduzeća. Građani su se uspešno suprostavili izgradnji takve fabrike struje i toplotne energije za nepoznatog potrošača, za koju su stručnjaci argumentovano utvrdili kako bi zagadila Perućko jezero, najveći rezervoar pitke vode u ovom delu Evrope.

RHE Vrdovo ostala je u senci te kombi-kogeneracijske termoelektrane, koja je, najverovatnije, računala na prirodni gas pribavljen iz Rusije, kao na pogonsko gorivo. Pomenuta RHE gradila bi se na Biteliću, njegovom rubnom delu prema Vučipolju. Celo postrojenje bi bilo podzemno.

Samo jezero Peruća imalo bi ulogu donjeg bazena.

Gornji bazen planiran je na Ravnom Vrdovu (925 metara nad morem) na Dinari. Visinska razlika bila bi oko 600 metara, što bi osiguravalo pritisak od 60 atmosfera, pod kojim bi se voda s Vrdova obrušavala na turbine centrale uz Peruću. Projektovana snaga te RHE je dva puta po 270 megavata u režimu proizvodnje električne energije, a isti generatori bi, radeći u režimu pimpi za pumpanje vode iz jezera u bazen na Vrdovu, imali snagu od 245 MW, svaki.

Gasnu termoelektranu na Perući treba zaboraviti. Može ostati u sećanju tek kao jedan ružan događaj koji je pretio da kvalitet pitke vode jezera Peruća žrtvuje zarad nezasitog profita.

S druge strane, sliv reke Cetine već je odavno izrastao u hrvatskoga hidroenergetskog diva. Na slivu te reke struju uspešno proizvodi pet hidroelektrana, ukupno instalirane snage veće od 970 MW. To su, po redu izgradnje, Kraljevac (2 x 20,8 MW plus 1 x 4,8 MW), Zakučac (4 x 144 MW), Peruća (2 x 30,7), Orlovac (3 x 79) i Đale (2 x 20,4), kao i pumpna stanica Buško blato (oko 10 MW).

Sa dve buduće RHE instalirana snaga "fabrike struje" na slivu Cetine preći će fantastičnih 2.000 MW.
Moguće i nove RHE u budućnosti

I to, sigurno, ne bi trebalo da bude konačna cifra. Ako u budućnosti glavni energetski oslonac bude iz vetra i sunca, što je zbog nužnosti supstituisanja ruskog prirodnog gasa i, uopšteno, energije iz fosilnih izvora vrlo realno, izvesno je da će se na slivu Cetine graditi i nove RHE, jer za to postoje izuzetno povoljni prirodni uslovi.

S obe strane jezera Peruća su planine, Dinara i Svilaja, na čijim prostranstvima je moguća gradnja gornjih bazena, u kojima bi se osiguravala akumulacija struje. I, onda kada je najpotrebnije, ta struja preko RHE ulazi u elektromrežu. Ista količina vode iz donjeg bazena jezera Peruća, može se višestruko koristiti.

Hidropotencijal reke Cetine počeo se pretvarati u struju još 1912. godine, puštanjem u rad prvog generatora HE Kraljevac kod Zadvarja, snage 12,8 megavata.

Od tada do danas, instalirana snaga u još četiri izgrađene HE narasla je do gotovo 1.000 megavata, pri čemu je Cetina i dalje ostala pitka.

Zbog toga su povike o zagađivanju Cetine proizvodnim potencijalima RHE "naučne" poput nedavnih priča antivaksera i pandemije koronavirusa. Izbor između urednog snabdevanja električnom energijom i poduhvata na slivu Cetine, koji neće zagaditi njen vodotok, što je dokazano stogodišnjim iskustvom, ne bi trebalo da bude težak.

HEP-Hrvatska elektroprivreda d.d Zagreb

Cetina

RHE Blaca

RHE Vrdovo

reverzibilna hidroelektrana

TE TO

vetroelektrane

solarne elektrane

gasna TE