Sve manje radnika, ali i rezervacija u domaćim hotelima - Traže se kuvari, konobari, barmeni, hostese
Komentari
Kriza u Ukrajini sve više utiče na rad beogradskih hotela koji se, posle dvogodišnjih problema izazvanih pandemijom, sada ponovo suočavaju sa istim problemima – sve manjim brojem rezervacija. Kako naglašava Georgi Genov, direktor Udruženja hotelsko-restoraterske privrede Srbije (Hores), popunjenost kapaciteta u gradskim hotelima u januaru i februaru ove godine iznosila je oko 46%, što je bila bolja poslovna situacija nego 2021. Ipak, u martu je zabeležen pad broja rezervacija, dok se u aprilu očekuje dalji trend smanjenja broj turista.
– Mnogi potencijalni gosti već sada otkazuju aprilske rezervacije, i to iz svih zemalja, ne samo iz Rusije i Ukrajine. Ipak, pre pandemije, u Beogradu je popunjenost hotela bila oko 80 odsto – navodi Genov.
Turistička sezona biće izazovna ne samo zbog rata u Ukrajini, već zato što se ovaj sektor privrede i dalje suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage. U gotovo svakom restoranu ili hotelu u Srbiji traže se ljudi za rad. Trenutno, u ugostiteljstvu je angažovano oko 40.000 radnika, dok je hotele u zemlji unazad godinama napustilo oko 6.300 radnika, a zajedno sa restoranima nedostaje im oko 15.000 radnika.
Poslodavci najviše traže glavne i pomoćne kuvare, konobare, barmene, hostese... Većina hotelijerskih radnika otisnula se u inostranstvo, jer im se ne isplati da rade za oko 300 EUR mesečno. Najplaćenija je svakako pozicija glavnog kuvara koja u nekim rizortovima, na primer u Crnoj Gori, može da dostigne i do 2.500 EUR mesečno.
Zbog toga se, dodaje direktor Horesa, na konkurse za posao u Srbiji sve češće javljaju građani koji uopšte nisu iz te struke, dok većina njih čak nema ni dan radnog iskustva.
– Ključ za rešenje problema je u podizanju nivoa zarade, pa ćemo naredne sedmice na skupštini našeg udruženja preformulisati naš stari zahtev Vladi Srbije, za davanje olakšica u zapošljavanju novih radnika, oslobađanjem od poreza i doprinosa na zarade, kako bi se većim platama zaustavio odlazak neophodnog kadra iz zemlje. Ako država ne bude imala sluha bićemo primorani da uvozimo radnu snagu, jer u suprotnom, neće imati ko više da radi u hotelima, restoranima, odmaralištima... – uverava Genov.
Podseća da se problemi za sada prevazilaze upošljavanjem studenata i priučenih radnika, ali njima treba nekoliko godina da bi stekli valjano iskustvo.
Manjak radne snage pritiska i ugostitelje iz drugih delova Srbije. Tako, recimo, u Nišu je registrovano 550 ugostiteljskih objekata u kojima trenutno radi oko 8.000 radnika. Njihov broj manji je za dvadesetak odsto u odnosu na period od pre dve godine, jer su mnogi napustili posao, potvrđuje Bojan Mitić, predsednik Udruženja ugostitelja Niša.
– Rat u Ukrajini, najavljena inflacija i poskupljenje hrane i energenata, u dugoročnom smislu ostaviće traga na obim rada, jer sve to bitno utiče na cenu naših usluga. Ljudi će morati više da se bave pukim preživljavanjem, nego time da li imaju za odlazak u restoran. Prihodi ugostitelja biće drastično smanjeni, pa će biti nemoguće ostvariti promet kojim bi mogle da se plate zarade i doprinosi radnicima, ali i komunalije, zakupnine i ostale državne obaveze. Onda nam neće preostati ništa drugo nego da još smanjimo broj zaposlenih ili da zatvorimo lokale i da sačekamo neka bolja vremena – napominje Mitić.
Da bi se sprečio kolaps ugostiteljstva i da bi zaposleni sačuvali radna mesta potrebno je da država interveniše merama u ovom sektoru, smatra naš sagovornik, ne zato što su ugostitelji razmaženi, nego zato što je svet prepoznao tu delatnost kao onu koja je najviše trpela, a i sada zbog rata u Ukrajini nastavlja da trpi.
– Ne postoji privredna grana koja može da opstane u takvim uslovima poslovanja i da radi sa manjkom kapaciteta. Promet je prilično smanjen, a visina svih troškova je ostala ista. To je nemoguće izdržati. Zato bi bilo u redu da država ponudi bar neke olakšice u zapošljavanju novih radnika – ocenjuje Mitić.
Priznaje da su mnogi ugostiteljski radnici zbog niskih zarada promenili delatnost, zaposlivši se u tamošnjim fabrikama, dok ima i onih koji su otišli da rade čak na Aljasku, da bi čistili ribu. To su trajno izgubljeni radnici, a nove je teško naći, zaključuje Mitić.
– Mnogi potencijalni gosti već sada otkazuju aprilske rezervacije, i to iz svih zemalja, ne samo iz Rusije i Ukrajine. Ipak, pre pandemije, u Beogradu je popunjenost hotela bila oko 80 odsto – navodi Genov.
Turistička sezona biće izazovna ne samo zbog rata u Ukrajini, već zato što se ovaj sektor privrede i dalje suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage. U gotovo svakom restoranu ili hotelu u Srbiji traže se ljudi za rad. Trenutno, u ugostiteljstvu je angažovano oko 40.000 radnika, dok je hotele u zemlji unazad godinama napustilo oko 6.300 radnika, a zajedno sa restoranima nedostaje im oko 15.000 radnika.
Poslodavci najviše traže glavne i pomoćne kuvare, konobare, barmene, hostese... Većina hotelijerskih radnika otisnula se u inostranstvo, jer im se ne isplati da rade za oko 300 EUR mesečno. Najplaćenija je svakako pozicija glavnog kuvara koja u nekim rizortovima, na primer u Crnoj Gori, može da dostigne i do 2.500 EUR mesečno.
Zbog toga se, dodaje direktor Horesa, na konkurse za posao u Srbiji sve češće javljaju građani koji uopšte nisu iz te struke, dok većina njih čak nema ni dan radnog iskustva.
– Ključ za rešenje problema je u podizanju nivoa zarade, pa ćemo naredne sedmice na skupštini našeg udruženja preformulisati naš stari zahtev Vladi Srbije, za davanje olakšica u zapošljavanju novih radnika, oslobađanjem od poreza i doprinosa na zarade, kako bi se većim platama zaustavio odlazak neophodnog kadra iz zemlje. Ako država ne bude imala sluha bićemo primorani da uvozimo radnu snagu, jer u suprotnom, neće imati ko više da radi u hotelima, restoranima, odmaralištima... – uverava Genov.
Podseća da se problemi za sada prevazilaze upošljavanjem studenata i priučenih radnika, ali njima treba nekoliko godina da bi stekli valjano iskustvo.
Manjak radne snage pritiska i ugostitelje iz drugih delova Srbije. Tako, recimo, u Nišu je registrovano 550 ugostiteljskih objekata u kojima trenutno radi oko 8.000 radnika. Njihov broj manji je za dvadesetak odsto u odnosu na period od pre dve godine, jer su mnogi napustili posao, potvrđuje Bojan Mitić, predsednik Udruženja ugostitelja Niša.
– Rat u Ukrajini, najavljena inflacija i poskupljenje hrane i energenata, u dugoročnom smislu ostaviće traga na obim rada, jer sve to bitno utiče na cenu naših usluga. Ljudi će morati više da se bave pukim preživljavanjem, nego time da li imaju za odlazak u restoran. Prihodi ugostitelja biće drastično smanjeni, pa će biti nemoguće ostvariti promet kojim bi mogle da se plate zarade i doprinosi radnicima, ali i komunalije, zakupnine i ostale državne obaveze. Onda nam neće preostati ništa drugo nego da još smanjimo broj zaposlenih ili da zatvorimo lokale i da sačekamo neka bolja vremena – napominje Mitić.
Da bi se sprečio kolaps ugostiteljstva i da bi zaposleni sačuvali radna mesta potrebno je da država interveniše merama u ovom sektoru, smatra naš sagovornik, ne zato što su ugostitelji razmaženi, nego zato što je svet prepoznao tu delatnost kao onu koja je najviše trpela, a i sada zbog rata u Ukrajini nastavlja da trpi.
– Ne postoji privredna grana koja može da opstane u takvim uslovima poslovanja i da radi sa manjkom kapaciteta. Promet je prilično smanjen, a visina svih troškova je ostala ista. To je nemoguće izdržati. Zato bi bilo u redu da država ponudi bar neke olakšice u zapošljavanju novih radnika – ocenjuje Mitić.
Priznaje da su mnogi ugostiteljski radnici zbog niskih zarada promenili delatnost, zaposlivši se u tamošnjim fabrikama, dok ima i onih koji su otišli da rade čak na Aljasku, da bi čistili ribu. To su trajno izgubljeni radnici, a nove je teško naći, zaključuje Mitić.
Firme:
HORES Beograd
Tagovi:
Udruženje hotelsko restoraterske privrede Srbije Hores
Udruženje ugostitelja Niš
Georgi Genov
Bojan Mitić
hotelske rezervacije
ugostiteljski radnici
manjak radnika u hotelijerstvu
tražnja radnika
oslobađanje od poreza i doprinosa
upošljavnaje studenata
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.