Zeleni vodonik, veliki korak u energetskoj tranziciji Hrvatske

U hrvatrskom Saboru predstavljen je Nacrt predloga Strategije za vodonik do 2050. godine i potvrđeno strateško opredeljenje Hrvatske za povećanje iskorišćavanja potencijala OIE. U svetu je sve više vodoničnih projekata, a EU predvodi u tome, pa je, zato, i Hrvatskoj potrebna strategija, kako bi mogla privući investicije, istaknuto je u Saboru. Međutim, kako je rečeno, da je dok vodonična tehnologija ne pojeftini, neophodan jači podsticaj države.

Poslanicima u Saboru Republike Hrvatske predstavljen je predlog hrvatske Strategije za vodonik 2021. do 2050, sa posebnim akcentom na važnost razvoja privrede utemeljenog na vodoniku, sopstvenoj proizvodnji energije i povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Šta predviđa hrvatska vodonična strategija?

Hrvatsko strateško opredeljenje je zeleni vodonik koji se proizvodi iz obnovljivih izvora energije (OIE). To je i politika Evropske unije (EU) koja želi da se distancira od sivog vodonika, koji se proizvodi iz gasa. U svetu je sve više vodoničnih projekata, a predvodnik je, upravo, Evropska unija, pa je, zato, i Hrvatskoj potrebna strategija, kako bi mogla privući investicije, istaknuto je u Saboru.

Vodonična strategija ima četiri strateška cilja, a to je, najpre, povećanje proizvodnje obnovljivog vodonika, zatim, povećanje iskorišćavanja potencijala obnovljivih izvora energije za proizvodnju obnovljivog vodonika, povećanje obima korišćenja vodonika, kao i podsticaj nauke, istraživanja i razvoja vodoničnih tehnologija.

Ovo strateško opredeljenje doprineće smanjenju emisija CO2 u skladu s obavezama koje je Republika Hrvatska preuzela kao deo Evropske unije, s ciljem da se smanji uticaj na globalno otopljenje. Očekuje se da će ostvarenje ovih ciljeva rezultirati povećanim udelom potrošnje vodonika u ukupnoj potrošnji energije u razdoblju do 2050. godine, kao i proizvodnjom obnovljivog vodonika koju je potrebno dostići, s obzirom na proporcijalni udeo u potrošnji.

Tokom rasprave u Saboru, čule su se primedbe koje su se odnosile na komercijalnu neisplativost zelenog vodonika. Na pitanje kolika je cena kilograma vodonika, državni sekretar Ivo Milatić je rekao da ona sada iznosi od 12 do 15 evra, a da se sa rezervoarom od šest kilograma vodonika može preći od 500 do 600 kilometara.
Umešavanje vodonika u gasovode

Kad je reč o eventualnom umešavanju vodonika u gasovode, državni sekretar je objasnio da se, po sadašnjim tehnološkim saznanjima, to može raditi do deset odsto. Postupak se ne može sprovesti na jednom mestu, već umešavanje mora biti zastupljen po celom gasovodu, na čemu Plinacro i radi. Na pitanje koliko je Hrvatska spremna za prvu fazu Strategije od 2020. do 2024, kojoj je cilj proizvodnja milion tona obnovljivog vodonika, dobijen je potvrdan odgovor, potkrepljen podatkom da se Hrvatska obavezala Nacionalnim planom oporavka da će tokom naredne tri godine napraviti 10 punionica, kao i da će isfinansirati određeni broj elektrolizatora.

Hrvatska je spremna, posebno su fakulteti u Zagrebu i Splitu aktivno uključeni u sve to, a interesovanje postoji od strane udruženja za vodonik, kao i od privatnih i javnih preduzeća, dodao je državni sekretar. Odgovorajući na pitanje zašto je u predlogu Strategije zastupljeno opredeljenje, najprije, za korišćenje vodonika u saobraćaju, a ne u industriji i zašto se forsira zeleni vodonik za koji bez subvencija nema komercijalne isplativosti, Milatić je naveo kao razlog to što je Hrvatska bogata potencijalima u obnovljivim izvorima i zato ne bi bilo pametno ići u nekom drugom pravcu, osim u pravcu zelenog vodonika. Državni sekretar je dodao da je realnost da će, dok ta tehnologija ne pojeftini, biti neophodan jači podsticaj od strane države.

Hrvatski Sabor

nacrt predloga Strategije za vodonik do 2050. godine

iskorišćavanja potencijala OIE

povećanje proizvodnje električne energije

zeleni vodonik

sivi vodonik

proizvodnje obnovljivog vodonika

smanjenje emisija CO2

nacionalni plan oporavka