Očekivanja da će se inflacija smiriti polako blede - Šta čeka Srbiju?
Komentari
Ilustracija (Foto: archerix/shutterstock.com)
Nedaće nikada ne idu same, pa je tako i u ekonomiji. Iz pandemije smo izašli jači, ali sačekala nas je neizvesnot zbog rasta cena i krize u svetu, za koju niko ne može da predvidi kako će se završiti. Očekivanja da će se inflacija smiriti polako blede zbog situacije u evrozoni i u Americi.
- Opšti indeks cena je 8,8% kod nas u februaru. U Evropi je 6,2%. Hrana i piće su poskupeli za nekih 15,2% u odnosu na februar prošle godine. Transport je poskupeo za nekih 13,3% - navodi direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
Za privrednike je rast inflacije bitan parametar planiranja, jer rast cena ugrožava potrošnju i standard. To može da utiče na fenomen stagflacije, gde nema rasta domaćeg bruto proizvoda. Zato je važna stabilnost kursa dinara, koju Narodna banka za sada drži pod kontrolom.
- Da li će sve to uticati na pad ili porast društvenog proizvoda, još je rano govoriti, tek je prvi kvartal. U zavisnosti od globalne situacije, moraćemo i mi kao mala zemlja da snosimo neke posledice tih makroekonomskih kretanja, na koje nemamo nikakvog uticaja - kaže profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) smatraju da treba održati jednocifrenu inflaciju do kraja godine zbog psihološkog faktora.
- Kada imate dugoročno prisustvo inflacije, a manju potražnju, to onda dovodi do niske stope rasta, stagnacije, i uz prisustvo povećanih troškova ne možete da kao privrednik smanjite cene inputa proizvodnje sirovina, materijala, ali možete da vršite uštede na radnoj snazi i to dovodi do slabijeg rasta zarada ili otpuštanja - ističe finansijski analitičar PKS Bojan Stanić.
Prioriteti očuvanje stabilnosti i ublažavanje uticaja spoljnih šokova
Vlada Srbije je formirala radnu grupu za pomoć kompanijama da obnove lanac snabdevanja.
- Mi smo u razgovorima sa dva najveća ruska trgovinska lanca. Pojačana je njihova aktivnost i zahtevi za plasmanom proizvoda, koji eventualno govore o deficitarnim proizvodima na ovom tržištu - to su kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, smrznuto voće i povrće, određeni konditorski proizvodi i alkoholni proizvodi - kaže direktor Predstavništva PKS u Moskvi Dejan Delić.
Prioriteti su očuvanje stabilnosti, ublažavanje uticaja spoljnih šokova i nastavak reformi radi očuvanja snažnog rasta.
- Narodna banka Srbije godinama održava stabilnost, ne samo na deviznom već na celokupnom finansijskom tržištu. U Srbiji ćemo voditi računa da i u aktuelnim globalnim neizvesnostima obezbedimo maksimum povoljnih uslova poslovanja i da ostanemo garant stabilnosti i mira - rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Ekonomisti procenjuju da će fiskalni deficit i javni dug ove godine biti veći od plana zbog povećane potrošnje, sporijeg rasta BDP-a, smanjenja akciza i rashoda po osnovu izdvajanja za javna preduzeća. Oslonac je poljoprivreda, jer uz veću proizvodnju izvoz može da donese dodatnu zaradu i da pokrije troškove.
Firme:
Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd
Republički zavod za statistiku
Narodna banka Srbije Beograd
BBA-Beogradska Bankarska Akademija
Privredna komora Srbije
Vlada Republike Srbije
Tagovi:
MMF
PKS
Miladin Kovačević
Ismail Musabegović
Bojan Stanić
Dejan Delić
Jorgovanka Tabaković
Moskva
rast bruto domaćeg proizvod
BDP
deficit
javni dug
inflacija
stagflacija
radna grupa
lanac snabdevanja
kućna hemija
sredstva za ličnu higijenu
smrznuto voće
smrznuto povrće
konditorski proizvodi
alkoholni proizvodi
fiskalni deficit
akcize
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.