Šta poreski obveznik treba da zna o odlaganju plaćanja poreske obaveze?

Ilustarcija (Foto: Pixabay.com/Steve Buissinne)

U skladu sa ZPPPA, obaveza plaćanja poreza predstavlja dužnost svakog poreskog obveznika, i poreski obveznik je odgovoran za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je određenim poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. U slučaju da poreska obaveza nastane i dospe za plaćanje, a poreski obveznik ne izvrši uplatu predmetnog poreza na vreme, na glavni dug počinje da teče zakonska zatezna kamata. Može se reći da ovo nije najgora poreskopravna posledica po poreskog dužnika, budući da poreska uprava u najvećem broju slučajeva pokreće prinudni postupak izvršenja protiv poreskog dužnika koji podrazumeva i troškove prinudne naplate i ostale troškove. Takođe, poreski obveznik rizikuje i eventualne poreske prekršaje odnosno poresko krivično delo. Ovu temu detaljno objašnjavaju stručnjaci iz Milosevic Law Firm.

U slučaju da je poreski obveznik svestan da iz određenog razloga neće biti u situaciji da izmiri poreski dug o dospelosti, ZPPPA je pružio mogućnost da obveznik odloži plaćanje svog poreskog duga, odnosno da porez plati u ratama.

Odlaganje plaćanja poreza može da traži poreski obveznik, odnosno lice koje je posebnim poreskim zakonom predviđeno kao poreski obveznik za određeni porez, te lica koja su u skladu sa ZPPPA određeni kao poreski dužnici (poreski jemac, poreski platac, itd.).

Pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga se odnosi na sve javne prihode na koje se primenjuje ZPPPA, na porez na dodatu vrednost (PDV), na doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave (npr. lokalne administrativne takse).

Zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga može se podneti samo za dospeli poreski dug do njegovog izmirenja redovnim ili prinudnim putem.

Poreska uprava ima diskreciono ovlašćenje da odloži plaćanje poreskog duga, u celosti ili delimično, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, i to pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje, ili da nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Plaćanje duga Poreska uprava može da odloži poreskom obvezniku ako dug iznosi najmanje, i to za:

• Fizičko lice - 10% od oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje;

• Preduzetnika, malo pravno lice i mikro pravno lice - 5% od ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog prihoda;

• Srednja i velika pravna lica - 5% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju.

Poreski obveznik je dužan da pre podnošenja zahteva za odlaganje poreza usaglasi stanje duga po vrstama javnih prihoda čije odlaganje traži.

Izuzetno, ako poreski obveznik ne ispunjava napred navedene uslove, a želi da podnese zahtev za odlaganje poreskog duga, nadležni organ ima diskreciono ovlašćenje da odobri odlaganje plaćanja poreza ukoliko taj poreski obveznik kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi neopozivu bankarsku garanciju ili menicu avaliranu od strane poslovne banke, na iznos koji ne može biti manji od visine dugovanog poreza čije se plaćanje odlaže.

Zahtev za odlaganje plaćanja duga obveznik podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.

O odlaganju plaćanja dugovanog poreza, po ispunjenju uslova, odlučuje:

• Ministar ili lice koje on ovlasti - na osnovu pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika - osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;

• Gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom.

Odlaganje plaćanja poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno rešenjem poreske uprave.

Odlaganje poreza može se odobriti plaćanjem na rate, najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci.

Zahtev o odlaganju poreskog duga može se podneti u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave ili u pismenom obliku - neposredno ili putem pošte.

ZPPPA nije propisao formu ovog zahteva, pa se zahtev može podneti u slobodnoj formi ili po obrascu koji se može pronaći na internet stranici Poreske uprave.

Uz zahtev za odlaganje plaćanja duga obveznik podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za odlaganje, odnosno dokaz da plaćanje dugovanog poreza za obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje/nanosi mu bitnu ekonomsku štetu, kao i instrumente obezbeđenja naplate duga (osim u slučaju izuzetka).

Uz zahtev za odlaganje poreskog duga podnosi se i sredstvo obezbeđenja naplate poreskog duga, i to:

• Hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika;

• Zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;

• Neopoziva bankarska garancija;

• Jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine;

• Trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti; ili

• Menica avalirana od strane poslovne banke.

Posebno napominjemo da sredstvo obezbeđenja naplate ne može biti manje od visine dugovanog poreza čije se plaćanje odlaže.

Izuzetak od potrebe obezbeđivanja sredstva obezbeđenja u svrhu odlaganja poreskog duga postoji ukoliko dugovani porez na dan podnošenja zahteva za odlaganje plaćanja iznosi:

• Za pravno lice, preduzetnika i fond - do 1.500.000 dinara;
• Za fizičko lice - do 200.000 dinara.