Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom - Može da privuče investitore, ali šta Srbija ima od toga?

Viši naučni saradnik iz Ekonomskog instituta Ivan Nikolić pozitivno ocenjuje najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom uz dozu skepse oko načina funkcionisanja i primene, jer kako kaže, već imamo sličan režim razmene sa Ruskom federacijom i Evroazijskom unijom koji koristimo ograničeno.

- Kina je ogromno tržište i trenutno nijedna naša kompanija ne može sama da ga osvaja i da plasira svoju robu. Može u nekoj meri, ali to ide teško, u pojedinim oblastima i ograničenim vrednostima, ali kad govorimo o značajnijem plasmanu i velikim kompanijama, toga nema. Zato je sporazum jedan privlačan momenat za investitore koji bi došli u Srbiju da proizvode u velikim i ozbiljnim količinama i plasiraju povoljnu robu na kinesko tržište - ocenjuje Nikolić za eKapiju.

Prema njegovim rečima, i dalje govorimo o perspektivama i mogućnostima jer tek treba da se vidi u kom obliku i na šta će se sporazum odnositi. U smislu potencijala, sporazum je sjajna stvar, dodaje.

- Najbolje bi bilo da sa svim zemljama imamo takav režim, ali to nije realno. Kina je prilično zatvoreno tržište i do sada ste morali da imate proizvodne kapacitete u Kini da biste tamo radili. Poslednjih godina je to malo opuštenije, ali u strateškim sektorima, takav zahtev i dalje postoji. Ako bismo otvorili tržište i sve počelo da funkcioniše kako treba, bio bi to svakako značajan iskorak - napominje Nikolić.

On ipak podseća na razmenu sa Ruskom federacijom i Evroazijskom unijom koju, kako kaže, koristimo ograničeno.

- Skeptik sam u neku ruku, jer mi već imamo slobodnu razmenu sa Ruskom federacijom i Evroazijskom unijom koju koristimo ograničeno. Iako je to tržište nama bliže i fizički i po svemu drugom, izvoz ne raste i ne koristimo te preferencije - zaključuje Nikolić.

Kinezi će lako zadovoljiti naše potrebe za svim i svačim - a mi njihove? (Foto: Federico Rostagno/shutterstock.com)

Kovačević: Nedovršena ideja, dug prema Kini stalno raste, mnogo problema

Redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije dr Milan R. Kovačević, s druge strane, upozorava da će sporazum, ako bude linearan, biti veoma štetan za nas, a povoljan za Kinu jer je uvoz značajno veći od izvoza.

- Ako sporazum bude linearan, onda će oni još više da prodaju kod nas. Za nas bi bilo dobro da ne bude recipročno, nego da se vidi koje stavke bi nama mogle pomoći da bismo imali neki ozbiljniji izvoz prema Kini, pa da koliko-toliko izbalansiramo uvoz-izvoz - kaže dr Kovačević za eKapiju.

Međutim, čak i ako pretpostavimo da ćemo uspeti da ostvarimo značajnu trgovinu u oba pravca i povećamo izvoz, postavlja se pitanje šta će biti kada uđemo u Evropsku uniju, napominje naš sagovornik.

- Ako uđemo u EU, onda se moramo prikloniti tome kakav je odnos EU prema Kini i onda će sporazum pasti. Tada bismo mi izgubili mnogo i bio bi to veliki udar za našu ekonomiju. Dakle, ne vidim u ovim najavama dovršenu ideju koja argumentovano objašnjava zašto je to za nas korisno - napominje dr Kovačević.

On podseća da sa Kinom imamo veliki obim poslovanja, naročito u oblasti investicija, finansiranja i zaduživanja.

- Tu idemo kao grlom u jagode zato što će to morati jednog dana da se vrati. Naš izvoz prema Kini je slab, dug se gomila, tako da me jako brine kad neko pomene neku ideju i ne elaborira je do kraja. Ne treba zaboraviti ni da mi sa Kinom radimo na veoma neobičan način, bez ikakve konkurencije, skupo nam naplaćuju izgradnju objekata, a dug stalno raste - upozorava dr Kovačević.

Kada je reč o konkretnim granama privrede koje bi imale koristi od izvoza, naš sagovornik napominje da kao mala zemlja, kad govorimo o izvozu u Kinu, zapravo mislimo na izvoz u jedan grad u Kini.

- A i tu postoje problemi: da li za taj grad postoji dobra saobraćajna veza, zatim treba prihvatiti zdravstvene standarde Kine, saglasnosti, prilagoditi ambalažu njihovom jeziku. U svakom slučaju, da biste prodali bilo šta u Kinu umesto u BiH gde imamo bolji bilans trgovine, dodaju se ogromni troškovi. Ne postoji dobra uhodana transportna organizacija, tako da je teško naći nešto što se isplati. Sa druge strane, oni prodaju očito jako mnogo kod nas - zaključuje dr Kovačević.

Ruda bakra i proizvodi od bakra iz rudnika u kineskom vlasništvu - glavni izvozni proizvodi iz Srbije u Kinu (Foto: Flegere/shutterstock.com)

PKS: Odličan signal za unapređenje investicione saradnje

U PKS podsećaju da Kina trenutno ima 24 sporazuma o slobodnoj trgovini u izradi, među kojima je 16 potpisano i već na snazi. Za sada dve evropske zemlje imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa NR Kinom, prva je Island, a druga Švajcarska. Sporazum sa obe zemlje stupio je na snagu 1. jula 2014. godine.

- Ukoliko govorimo o benefitima ovakvog sporazuma za Srbiju, koji će nas na jedan poseban način povezati sa Kinom koja je sada najznačajniji faktor globalnog rasta BDP-a, oni će se razvijati u dva smera. Pre svega, u odnosu na trgovinsku razmenu, gde SST predviđa smanjenje ili ukidanje uvozne carine za srpske odnosno kineske proizvode. Ovo će zasigurno dovesti do povećanja obima robne razmene između naše dve zemlje - kažu u PKS.

Oni podsećaju da je carina velikog broja prehrambenih proizvoda koji se izvoze u Kinu i dalje visoka, iako Srbija uživa status "najpovlašćenije nacije" u trgovini sa NR Kinom. Za neke proizvode se kreće od 10% do 35%, pa ukidanjem ovih carina, naši prehrambeni proizvodi postaju konkurenti na veoma zahtevnom kineskom tržištu.

- Dugoročno gledano, u odnosu na naše sada ograničene proizvodne kapacitete, sporazum može biti odličan signal za unapređenje investicione saradnje. Počevši od prehrambenih pa do industrijskih proizvoda, SST motivisaće kineske investitore da samostalno ili sa strateškim partnerima u Srbiji razmotre nove modalitete saradnje, pre svega ulaganje u proizvodne kapacitete, zatim zajedničku proizvodnju, nastup na trećim tržištima, ali ovoga puta i na kineskom - zaključuju u PKS.

U PKS podsećaju na podatke Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je u 2021. godine ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa NR Kinom iznosila 5,28 milijardi dolara. Ukupan izvoz u robi u Kinu iznosio je 971,7 miliona dolara. U istom periodu uvezeno je 4,3 milijarde dolara robe, stoga je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 22,6%.

Vodeći izvozni proizvodi Srbije u Kinu u 2021. godine su: rude bakra i koncentrati (52%), katode i sekcije katoda, od rafinisanog bakra (34%). Vodeći uvozni proizvodi Srbije iz Kine u 2021. godini su nerazvrstana roba po CT – roba na skladištenju (11%), telefoni za mrežu stanica ili za druge bežične mreže (4%), nerazvrstana roba po CT-roba u slobodnoj zoni (4%).

Marija Dedić