SEE ENERGY-Connect & Supply: Upotreba biomase u Srbiji je u zamahu

Po studiji energenata, biomasa ima veći energetski potencijal od energije sunca ili vetra, poručeno je na Naučno-investicionoj konferenciji "SEE ENERGY - Connect & Supply III", uz konstataciju da je na polju primene biomase već mnogo urađeno u Srbiji.

Državni sekretar u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku Zoran Lakićević naveo je da po tom pitanju njegovo ministarstvo već preduzelo konkretne korake u poslednjih godinu dana.

Kako je naveo, napredak je vidljiv, kako u sektoru domaćinstva, tako i u javnom sektoru, ali i u sektoru daljinskog grejanja.

- Objavili smo u junu javni poziv za mere efikasnosti u svim kućama u Srbiji, u okviru kojih je predviđena mera za zamenu kotlova i prelazak na biomasu, na pelet i suvo drvo. Taj projekat se odnosi na 67 opština u zemlji i trenutno se sklapaju ugovori sa građanima, tako da očekujemo da prvi ugovori budu sklopljeni u narednim mesecima. Imamo preko 5.000 prijava, toliko domaćinstava će preduzeti prve mere energetske efikasnosti u svojim kućama, uključujući i zamenu kotlova - naveo je Lakićević.

On je dodao da se u ovom trenutku grade toplane koje će koristit biomasu u Priboju i u Malom Zvorniku, a koje će početi da rade u predstojećoj grejnoj sezoni.

Prema njegovim rečima, Ministastvo za rudarstvo i energetiku trenutno radi na nizu intervencija zamene kotlova u mnogobrojnim toplanama širom Srbije, kako bi one prešle na biomasu, a u tom smislu se pravi i potpuno novi projekat sa Evropskom razvojnom bankom (EBRD), koji će doprineti da obnovljivi izvor energije u sistemu daljinskog grejanja pored toplotnih pumpi i geotermala, koriste i upravo biomasu.

- Tri toplane u izgradnji koje će koristiti biomasu, one toliko štede po taksama za emitovani ugljen dioksid, da samo iz taksi će biti opravdana čitava investicija za svega 10 godina. To su skupi projekti, ali kada se uzmu u obzir manje takse i pitanje obnovljivih izora energije, to je apsolutno isplativo - kazao je Lakićević.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović, naveo je da Srbija iz godine u godinu može biti sve ponosnija na rezultate u proizvodnji hrane, ali i da se već ozbiljno razmišlja o tome kako će taj razvoj uticati na životnu sredinu i potrošnju energije, a s obzirom da su poljoprivreda i sektor agroindustrije prepoznatljivi kao veliki potrošači energije.

- Proces energetske tranzicije koji je započela Vlada Srbije, njeno čvrsto opredeljenje i Zakon o korišćenju obnovljivih resursa energije, prepoznali su agrarnu i drvnu biomasu kao značajan potencijal i izvor energije. Ako uzmemo u obzir raspoložive količine, mogućnosti i prednosti agrarne i drvne biomase za proizvodnju bioenergije, mi s optimizmom gledamo u naredne godine, gde bismo uz jasnu strategiju i precizno određene mere mogli da u narednom periodu, da postanemo ne samo značajan potrošač, nego i proizvođač energije - naveo je Mahmutović.

Izvršni direktor Javnog preduzeća Srbijašume Ješa Erčić kazao je da je čovečanstvo postiglo jednu destruktivnu produktivnost, te da su visoko razvijene tehnologije upravo najveći zagađivači. Prema njegovoj oceni, zaštita životne sredine se više ne može smatrati dobročinstvom, nego nužnošću.

- Mislim da nam je potreban jedan novi "pin kod" zelene energije i novi zeleni dogovor. Nekada je zaštita životne sredine bila retka reč, a danas je imperativ i najskuplja globalna reč. Moramo da ispunimo ono što je obaveza i odgovrnost svih nas koji se bavimo ovim poslom, a to je da napravimo što više energije iz obnovljivih resursa, da zamenimo fosilna goriva, kako bismo probali da ublažimo ove kataklizmične posledice klimatskih promena i upravo je uloga šumarskog sektora u celom tom poslu jako bitna - naveo je Erčić.

Član Gradskog veća za komunalne poslove Grada Novog Sada Zdravko Jelušić je istakao da je jedini način da sačuvamo ekologiju i prirodne potencijale učestvovanje svih u tome, od države, grada pa do svakog pojedinca.

On je naglasio i da Grad Novi Sad ulaže mnogo u zaštitu životne sredine trudeći se da vodi odgovornu ekološku politiku.

- Odavno smo prepoznali važnost energetskog sektora, a među najvećim poduhvatima na tom polju je i projekat Kreativnog centra, u okviru kojeg se na jednom objektu gradi solarna elektrana od 25 kilovata - naveo je Jelušić.

Dodao je da je novosadska škola Milan Petrović dobila zeleni krov, zeleni zid i solarne panele, te da su na nekoliko škola i vrtića zamenjeni fasada, krovovi i stolarija.

On je naveo da Grad Novi Sad aktivno radi na očuvanju energetske efikasnosti Grada kroz ulaganja u izgradnju i adaptaciju javne rasvete, te da Novi Sad nastoji da bude "zeleni grad", čemu u prilog ide kupovina 130 autobusa na CNG i zamena 70% voznog parka Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, kao i plan kupovine prvih deset električnih autobusa.

Nataša Rubežić iz Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO navela je da ova organizacija u devetoj godini svog rada organizuje već sedmu međunardonu konferenciju i da se može pohvaliti velikim rezultatima koji su vidljivi na terenu od 2012. godine naovamo.

- Biomasa je počela da se koristi, ona je dobila svoju svrhu, a možemo sada već reći da imamo dobro tržište biomase i energenata koje smo dobili. Naravno da to mora sve dalje da se unapređuje - navela je Nataša Rubežić.

Ona je zakljucila da je današnja konferencija najveća do sada pogotovo u pogledu interesovanja od strane mnogobrojnih institucija, pošto je na konferenciji prisutno preko 160 učesnika.