Telemedicina uskoro u nekim domovima zdravlja

Lekari opšte medicine mogli bi uskoro da savetuju svoje pacijente i uz pomoć telemedicine, to jest na daljinu. To bi značilo da bi se pacijentima uz pomoć elektronskih komunikacionih tehnologija pružila zdravstvena zaštita onda kada nisu u mogućnosti da dođu kod lekara. Pacijenti bi svom izabranom lekaru preko mejla ili Vajbera, na primer, mogli da pošalju sliku promena koje primećuju na koži ili rezultate nekih analiza i da se posavetuju šta je potrebno dalje da učine.

Kako je na 11. Kongresu lekara opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem istakla za Politiku primarijus dr Dragana Trifunović Balanović, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, koja organizuje ovaj skup, konsultacije pacijenata će biti ostvarive uz pomoć mobilnih telefona. Ona naglašava da Ministarstvo zdravlja želi da u pružanje zdravstvene usluge uvede i telemedicinu.

- Mi to radimo odavno. Međutim, do sada u sistemu ta usluga nije mogla da bude vidljiva i plaćena preko fonda. Plan je da tu uslugu plaća RFZO. Recimo, ukoliko lekar ima 35 zakazanih pregleda u danu, pet će biti određeno za konsultacije uz pomoć telemedicine. Dom zdravlja Zvezdara, kojim rukovodim, jedna je od ustanova primarne zdravstvene zaštite koja će ući u pilot-studiju za telemedicinu. Korona nas je omela da to počne da se sprovodi ove godine, pa će početi da se realizuje početkom 2022. Trebalo bi kasnije da zaživi svuda u Srbiji - kaže dr Trifunović Balanović.

Naša sagovornica je svesna da ova usluga neće biti dostupna svima jer nemaju svi građani pametne telefone i kompjutere, ali će za dosta ljudi to biti značajno.

- Očekujem da će biti organizovana obuka lekara za taj posao i da će nam pomoći i stručnjaci iz Instituta Batut. Telemedicina će biti značajna olakšica za građane, kao što je sada slučaj sa elektronskim receptima. Smanjiće se broj dolazaka u dom zdravlja, što je veoma važno. Zdravstveni dinar mora da prati osiguranika. Činjenica je da mi i sada pomažemo pacijentima na taj način jer su naši mobilni telefoni puni njihovih slika sa analizama krvi, na primer, ili snimaka sa rendgena. Onda im mi kažemo da li rezultati govore da hitno moraju da odu kod lekara ili da su im analize dobre. Šalju nam često i slike s promenama koje su uočili, na primer, na stopalu. To je sve znak da mi već radimo svojevrsnu vrstu konsultacija s pacijentima - napominje dr Trifunović Balanović.

Kongres lekara opšte medicine, koji se održava na Zlatiboru, pokazao je da je zbog pandemije kovida 19 mnogo manji broj doktora mogao uživo da prisustvuje predavanjima jer su gotovo svi angažovani u kovid ambulantama.

- Pritisak na kovid ambulante je toliko veliki da smo bili prinuđeni da povlačimo ljude sa bolovanja i da ih molimo da se vrate, čak su se vratile i neke trudnice da nam pomognu i rade, što znači da je situacija izuzetno alarmantna. Najveći teret pandemije kovida 19 podnela je primarna zdravstvena zaštita. Sva briga o pacijentima prebačena je na nas. Naši lekari rade u svojim ordinacijama, na vakcinaciji, kovid ambulantama, Kovid bolnici u Batajnici i drugim kliničko-bolničkim centrima. A s druge strane, kada građani imaju bilo kakav poremećaj zdravlja, prvi kontakt ostvaruju sa izabranim lekarom. Tek kada mi napravimo trijažu, posle prvog i kontrolnog pregleda odlučuje se da li je pacijent za hospitalizaciju ili nije. Ukoliko je za kućno lečenje, onda kompletnu brigu o njemu vodi njegov lekar - pojašnjava sagovornica.

Želja ovih lekara je i da se u sve domove zdravlja uvede tim lekar–sestra, što je pandemija kovida 19 poremetila. Oni će insistirati i na tome da se na Medicinskom fakultetu u Beogradu uvede Katedra za opštu porodičnu medicinu i da se mladi stručnjaci profilišu u tom duhu.

Uz to, smatraju da je potrebno da se formira institucija porodičnih lekara koji će poznavati celu familiju, sve probleme i strahove pacijenata i koji će pridobiti njihovo poverenje.