Koja su zanimanja najtraženija u domaćem agrobiznisu?

Kompanije u domaćem agrobiznisu procenjuju da će najtraženija zanimanja u narednom periodu biti mehatroničari, tehnolozi, inženjeri za zaštitu bilja, stručnjaci za životnu sredinu, ali i mesari i vozači. Iako je agrobiznis jedna od najvažnijih industrija u Srbiji, u ovoj delatnosti najsloženijim poslovima se bavi tek 5% do 9% zaposlenih.

Gotovo četvrtina stanovništva Srbije posredno je uključena u poljoprivrednu proizvodnju, a skoro 10% ukupne radne snage neposredno se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda i proizvodnjom prehrambenih proizvoda.

U domaćem agrobiznisu je, prema podacima APR-a, registrovano skoro 12.900 aktivnih preduzeća, koja zapošljavaju oko 150.300 ljudi. Iako samo 0,64% aktivnih preduzeća u sektoru agrobiznisa čine velika preduzeća, u njima je zaposleno čak 45% od ukupnog broja zaposlenih. Samo 12% zaposlenih radi u mikro preduzećima, koja su daleko najbrojnija, budući da čine 87% od ukupnog broja aktivnih preduzeća u ovoj delatnosti, navodi se u istraživanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu o perspektivnim zanimanjima u agrobiznisu.

Sprovedene analize su pokazale da je najveći broj zaposlenih lica u oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima (oko 40%) i proizvodnji hrane biljnog porekla (30%), nakon čega slede i oblasti proizvodnje hrane životinjskog porekla, gajenja biljaka i uzgoja životinja. Među preduzećima koja posluju sa dobitkom, 80% radi u sektoru gajenja biljaka, proizvodnje hrane biljnog porekla, trgovine na veliko i trgovine na malo, pa se može očekivati i dalji rast zapošljavanja u ovim delovima agrobiznisa.

U svim oblastima agrobiznisa preovlađuju radnici sa srednjim nivoom obrazovanja, koje obuhvata maksimalno završenu četvorogodišnju školu (oko 90%). Iznadprosečna zastupljenost radnika sa visokim nivoom obrazovanja karakteristična je za uslužne delatnosti u poljoprivredi (18%) i proizvodnju mešovite hrane (12%).

Teški uslovi rada u pojedinim sektorima agrobiznisa (uzgoj životinja, prerada mesa i slično) kao posledicu imaju manji broj mladih i žena među zaposlenima, ali i učešće nižekvalifikovanih radnika na pojedinim pozicijama. U starosnoj strukturi dominiraju zaposleni starosti između 30 i 54 godine, sa učešćem od 60 do 70% u ukupnom broju radnika.

Natprosečno učešće zaposlenih starosti ispod 30 godina, karakteristično je za oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima i mešovite proizvodnje. Veći broj žena u agrobiznisu je zaposlen u oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima (na jednog zaposlenog muškarca dolazi 2,4 žena), dok je u svim ostalim oblastima agrobiznisa, izuzev proizvodnje hrane biljnog porekla, dominantno učešće muškaraca. Najveće učešće nižekvalifikovanih radnika na pojedinim pozicijama je prisutno u oblasti uzgoja životinja (28%).

U svim oblastima agrobiznisa, izuzev trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima, u proseku oko 35% radnih mesta zahteva kvalifikacije iz oblasti agrobiznisa, dok se 65% radnih mesta odnosi na zanimanja koja zahtevaju kvalifikacije iz drugih oblasti. I pored toga, na radnim mestima koja zahtevaju kvalifikacije iz oblasti agrobiznisa zaposleno je svega 33% radnika koji imaju odgovarajuće kvalifikacije, odnosno koji su školovani za rad u oblasti agrobiznisa.

Analizom podataka prikupljenih iz različitih izvora, došlo se do zaključka da je najveći broj zaposlenih angažovan na sledećim zanimanjima: poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja, prehrambeni tehničar, tehničar za biotehnologiju, veterinarski tehničar, prerađivač hrane i pića, pekar, mesar i rukovalac poljoprivrednih mašina. Takođe je zapažena povećana potreba za radnicima u kompanijama koje se bave preradom i proizvodnjom hrane i pića.

Među preduzećima koje su anketirali stručnjaci Ekonomskog fakulteta za potrebe istraživanja, mali broj je morao da smanji broj zaposlenih, dok većina prognozira povećanu tražnju za radnicima.

Kada su u pitanju nivo i oblast obrazovanja zaposlenih, odgovori anketiranih preduzeća potvrđuju podatke dobijene iz drugih izvora. Najveći deo zaposlenih u preduzećima iz oblasti poljoprivrede (70-80%) obavlja jednostavne manuelne poslove. U proseku tek oko 9% pozicija u preduzećima podrazumevaju poslove koji zahtevaju visok nivo sposobnosti vezanih za usku delatnost poslovanja, dok ostali zaposleni obavljaju pomoćne aktivnosti (vođenje kadrova, finansije, pravna služba, marketing, i slično).

Kada su u pitanju preduzeća iz oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda, najveće prosečno učešće imaju poslovi koji podrazumevaju jednostavne poslove u preradi (oko 55%), zatim nešto složeniji poslovi rukovaoca mašina za proizvodnju i preradu (oko 23%), a najmanji udeo čine najsloženiji poslovi (5-9% zaposlenih). Ostali zaposleni u preduzeću rade na poslovima koje ne predstavljaju osnovu delatnost preduzeća.

Ankete su pokazale da, bez obzira na prethodno obrazovanje i posao koji radnik obavlja, prosečno vreme uvođenja u posao iznosi oko tri meseca, što je relativno kratko. Ovaj podatak može sugerisati da ne postoje značajniji nedostaci u znanju i veštinama koje kandidati donose sa sobom na novi posao, ali ipak treba uzeti u obzir i specifičnu strukturu poslova koji se obavljaju u sektoru agrobiznisa, odnosno da preovlađuju manuelni poslovi, ističe se u istraživanju.

Sa druge strane, gotovo dve trećine anketiranih preduzeća je ocenilo da se suočava sa problemima prilikom pronalaženja odgovarajućih kandidata za posao. Ovo se opet može povezati sa problemima u pojedinim sektorima, kao što su uslovi rada, nivo zarada i slično.

Kada su u pitanju veštine radnika angažovanih na poslovima koji zahtevaju završenu srednju školu ili dodatnu specijalizaciju, preduzeća se suočavaju sa nedostacima stručnih i komunikacionih veština, kao i sa nedostatkom bilo kakvog praktičnog iskustva u delatnosti za koju se kandidat prijavljuje. Još jedan problem koji se javlja, naročito kod mladih, je nedostatak motivacije, želje za učenjem i usavršavanjem.

Kada su u pitanju radnici na poslovima koji podrazumevaju viši stepen kompleksnosti poslova, većina preduzeća ima problem sa pronalaženjem zaposlenih sa odgovarajućim radnim iskustvom. Znatno veći nedostaci profesionalno-tehničkih veština kod poslova na kojima se zapošljavaju radnici sa završenom srednjom školom ukazuju na veću disproporciju znanja koja učenici dobijaju u srednjim školama u odnosu na ono što je u praksi potrebno. Preduzeća ukazuju da je odsustvo funkcionalne prakse kod velikog broja obrazovnih profila u srednjim školama jedan od najvećih nedostataka sa kojima se suočavaju.

Zanimanja za koja se očekuje viši nivo kvalifikacija su dominanto vezana za delatnost poslovanja preduzeća i obuhvataju najčešće različite tipove tehnologa, agronoma, veterinara, hemičara, inženjera stočarstva i sličnih kvalifikacija.

Veliki broj preduzeća ističe da usled sve veće automatizacije i mehanizacije procesa proizvodnje ima potrebu za zanimanjem "mehatroničar", koji bi imao visok stepen znanja iz automatike, mehanike i elektronike, uz poznavanje osnovnih elemenata prehrambene tehnologije. Drugo zanimanje za kojim se očekuje rast potreba je profil tehnologa sa fokusom na prehranu ili proizvodnju voća i povrća, u zavisnosti od tipa preduzeća.

Ostala zanimanja koja će u narednom periodu biti tražena obuhvataju pozicije inženjera zaštite bilja, životne sredine i par jednostavnih zanimanja poput mesara, vozača i smenovođa.