U prevremenu penziju godišnje ode između 8.000 i 10.000 ljudi

U prevremenu starosnu penziju u Srbiji poslednjih godina odlazilo je između 8.000 i 10.000 ljudi, a od 2015. ukupno oko 50.000 građana odlučilo se za ovu vrstu penzije, izjavio je direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u Republičkom fondu za PIO Vladimir Stanković.

On je za Tanjug televiziju rekao da broj onih koji idu u prevremenu starosnu penziju zavisi od godine do godine, zatim da li je u toj godini bilo investicionih programa koji bi radnike motivisali na ovaj korak, a utiču i neke druge, često lične okolnosti.

Objašnjavajući pod kojim uslovima se može otići u prevremenu starosnu penziju, Stanković je istakao da bi građani trebalo da znaju da postoji razlika između starosne penzije i starosne prevremene penzije.

Prema njegovim rečima uslovi za odlazak u starosnu penziju zavise od pola, pa muškarci ovo pravo mogu ostvariti ako imaju 65 godina života i najmanje 15 godina staža, a žene sa minimum 15 godina staža i 63 godine i dva meseca života.

- Kada govorimo o prevremenoj penziji, ona se ostvaruje sa manje godina života ali sa više godina staža. To praktično znači da ovu vrstu penzije muškarci u 2021. godini mogu dobiti sa 59 godina života i 40 godina staža, a žene sa 39 godina i četiri meseca staža i 58 godina i četiri meseca života - objasnio je Stanković.

Dodao je da samim tim što se u prevremenu penziju ide ranije nego u klasičnu starosnu penziju, prevremena penzija se pri prvom obračunu smanjuje u odnosu na iznos koji bi neko dobio da ide u klasičnu starosnu penziju.

- To znači da se obračun radi na osnovu godina života u odnosu na pravu starosnu penziju, što penziju umanjuje na mesečnom nivou za 0,34%, a to za pet godina za koliko se najviše ranije može otići u penziju iznosi oko 20,4%- rekao je za Tanjug televiziju Vladimir Stanković.

Naglasio je da ne postoji mogućnost da ako neko jednom ostvari prevremenu penziju pređe u redovnu starosnu penziju.

Stanković je naveo da se ljudi za ovu vrstu penzije uglavnom odlučuju iz ličnih razloga.

- Neko ima računicu da to umanjenje neće biti veliko, a neko opet smatra da je neophodno da što pre ode u penziju, jer ne želi više da radi ili prosto ga neke druge okolnosti usmeravaju da se opredeljuje za ranije penzionisanje - rekao je on.

Odgovarajući na pitanje postoji li mogućnost da se penali pri penzionisanju ukinu, pošto se Fond PIO ekonomski opravio, Stanković je rekao da se o tome razgovaralo, ali da je takvu odluku realno ostaviti za buduće vreme i doneti je na osnovu neophodnih analiza.

Pojasnio je i da kada bi se penali ukinuli, to bi se primenjivalo za buduće penzionere, ali ne i one koji su pravo na ovu penziju već ostvarili, u smislu da im se iznosi povećaju kao da nije bilo umanjenja.

Ukidanje penala bi, prema njegovim rečima, svakako povećalo broj ljudi koji bi se odlučivali da se prevremeno penzionišu, a to bi za posledicu imalo i povećanje sredstava neophodnih za isplatu penzija.

Upitan šta je doprinelo finansijskom oporavku Fonda PIO, Stanković je rekao da su na to najviša uticala dva razloga:

- Jedan je veći broj radnih mesta, čime je automatski povećan i broj ljudi za koje se uplaćuju doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje. S druge strane, uz razne državne mere se iz godine u godinu smanjuje siva ekonomija a to povećava obuhvat uplata doprinosa i puni kasu Fonda PIO.