Kako spavati u smeštaju sa hiljadu zvezda - Sve što treba da znate o kampovanju u Srbiji

Srđan Cvijović, turistički vodič iz Užica, od malih nogu provodi vreme u prirodi to mu predstavlja veće zadovoljstvo od odsedanja u luksuznim hotelima svetskih metropola gde će se osoblje pobrinuti da mu ispuni svaku želju.

Prvi put je bio na kampovanju kada je bio dečak i od tada je prošlo više od 20 godina, ali je zadržao tu naviku, pa svake godine makar nekoliko dana provede u prirodi i isto toliko noći prespava u šatoru sa prijateljima - iako se jednom prilikom našao oči u oči sa medvedom.

- Šta će mi hotel sa pet zvezdica, ako mogu da spavam u prirodi, pod otvorenim nebom? To je smeštaj sa hiljadu zvezda - kaže ovaj avanturista u razgovoru za BBC na srpskom.

Glavna prednost kampovanja u odnosu na odsedanje u hotelskim sobama i apartmanima je to što "šator možete postaviti i na liticu ako želite, a kuću ne možete", smatra Filip Matović, osnivač kampa Filipov breg kod Zlatarskog jezera.

Organizovanih kampova u Srbiji ima oko 40, a najviše ih u predelima zapadne Srbije, ističu iz Kamping asocijacije Srbije (KAS).

Oni se dele na kampirališta, odnosno parking kampove u blizini važnih saobraćajnica, i kamping odmorišta namenjena avanturistima sa šatorima koja su smeštena u seoskim domaćinstvima ili zaštićenim prirodnim zonama, kaže Vladimir Đumić, predsednik ove asocijacije.

Ukoliko ste rešili da prespavate u prirodi to nećete moći bez šatora, podloške za šator i vreće za spavanje ili kamping prikolice u kojoj imate uslove za boravak, objašnjava Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije Srbije.

Uz to, neophodno je poneti hranu i vodu, ukoliko kamperi ne planiraju da te resurse potraže u prirodi, dodaje.

Ipak, postoje oni koji su navikli na veći komfor i osnovna oprema neće podmiriti njihove potrebe u prirodi.

Jedan od njih je i Srđan Cvijović koji na kampovanje nikada ne kreće bez lampe, noža i nečega čime će moći da zapali vatru, naročito ako planira da provede više od jedne noći u kampu.

- Volim da u šatoru imam gotovo sve što imam i u kući, pa često nosim i posuđe, sekiru, testeru, ašov i druge stvari - objašnjava ovaj turistički vodič koji je kampovao na planini Tari, u banji Vrujci i selu Roge kod Požege.

Boravak u prirodi podrazumeva suživot čoveka sa divljim životinjama i insektima, pa oni koji su rešili da pobegnu sa asfalta i spavaju pod otvorenim nebom trebalo bi da imaju to na umu.

Cvijović se u razgovoru za BBC na srpskom prisetio situacije u kojoj su on i njegovi prijatelji imali blizak susret sa medvedom tokom kampovanja na Tari.

- Postavili smo šatore na mestu gde je baš divlja priroda i nema kuća nekoliko kilometara odatle. Spremala se hrana na otvorenom po ceo dan i dok je gorela vatra nije bilo životinja, a pošto smo je ugasili, negde pred svitanje, u kamp su nam ušli mečka i mečići - prepričava on.

Kako kaže, probudila ih je specifična rika ovih životinja i uspeli su uz pomoć buke koju su stvorili glasovima i tonovima sa mobilnih telefona da oteraju ove divlje životinje iz kampa.

Iz Kamping asocijacije Srbije ističu da se zveri plaše ljudi više nego što mislimo i da je paljenje vatre efikasan način za izbegavanje situacija u kojoj se našao Srđan.

Vladimir Đumić, predsednik ove asocijacije, napominje da, osim divljih životinja, i insekti mogu predstavljati problem za neke avanturiste koji se na par dana odmetnu van gradova.

- Posebno je važno da oni koji su alergični na ubode nekih insekata budu toga svesni, da se ponašaju oprezno i ponesu terapiju ili kreme koje teraju insekte - kaže on.


Čega se treba kloniti na kampovanju?

Postoje dva ključna principa za sve kampere - treba voditi računa o vatri i poštovati delić prirode koje ste na nekoliko dana pozajmili, kaže Cvijović.

Neodgovorno ponašanje sa vatrom može pretvoriti kampovanje u noćnu moru, smatra Srđan Cvijović.

- Treba uvek dobro osigurati mesto na kojem se pali vatra, mora neko da motri na nju sve vreme i u mom društvu je obaveza onog ko poslednji odlazi na spavanje je da je dobro i temeljno ugasi - upozorava Cvijović.

Važno je i dobro promisliti pre postavljanja šatora i proveriti da li je mesto koje ste odabrali rizično zbog visokih stabala i grana koje bi mogle pasti na šator - u suprotnom može doći do povreda ili šator može biti uništen, ističe Vladimir Đumić iz KAS-a.

Takođe, odgovoran odnos prema životnoj sredini treba da bude imperativ za kampere i treba počistiti otpad koji ostaje za vama u prirodi, dodaje on.

Đumić smatra da je to posebno bitno naglasiti u Srbiji gde mnogo ljudi zaboravlja da prirodu treba da ostave onako kako su je zatekli.


Šta su kampovi i koje uslove moraju da ispunjavaju?

Prema zvaničnoj klasifikaciji, kampovi spadaju u ugostiteljske objekte za smeštaj na otvorenom, navodi se u Zakonu o turizmu Republike Srbije.

Moraju biti ograđeni prirodnom ili veštačkom ogradom i postavljeni na ravnom terenu ili mestu sa ograničenim nagibom, a vatra se u kampovima sme paliti samo na za to predviđenim, obeleženim i obezbeđenim mestima.

Ova oblast dalje se određuje Pravilnikom o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata.

Neophodno je da postoje minimalni uslovi, a to se pre svega odnosi na dovoljan broj toaleta i tuševa, kao i slavina za pranje suđa koji zadovoljava potrebe broja gostiju koji odsedaju u kampu, napominje Vladimir Đumić.

Kamp naselja dele se na kampirališta i kamping odmorišta, navodi se u ovom pravilniku.

- Kampirališta su zamišljena kao kampovi na tranzitnim pravcima - to su zapravo parkirališta sa priključcima za struju i vodu - kaže Vladimir Đumić.

- Srbija ima izuzetan tranzitni kapacitet i velike su mogućnosti za razvoj ovakvih kampova kojih trenutno nema dovoljno u Srbiji - dodaje on.

S druge strane, kamping odmorišta su mali, porodični kampovi koji se razvijaju u seoskim domaćistvima ili kao eko kampovi u okviru zaštićenih prirodnih zona i ograničeni su na najviše 20 parcela za šatore, objašnjava Đumić.

Prema njegovim rečima, ovaj vid turizma počeo je da privlači sve više ljudi u Srbiji, posebno posle početka pandemije korona virusa kada se sve više njih okrenulo odmoru u zemlji.

Koja mesta u Srbiji su pogodna za kampove?

Ne postoji jednostavan odgovor na to pitanje i stroga pravila koja određuju gde ćete postaviti kamp - sve zavisi od afiniteta kampera.

Teren na kojem je postavljen kamp mora biti ravan ili pod umerenim nagibom, piše u Pravilniku o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata.

Međutim, iako je mesto gde želite da napravite kampiralište ili kamping odmorište neravno, uz malo truda možete preurediti teren i bez smetnji postaviti kamp.

Nešto slično je uradio Filip Matović, preduzetnik koji je u junu na obroncima Zlatara u selu Ojkovica kod Nove Varoši podigao odmorište Filipov breg - morao je da izravna parcele namenjene šatorima kako bi ispunio uslove za osnivanje kampa, kaže on u izjavi za BBC na srpskom.

Od oko 40 organizovanih i registrovanih kampova u Srbiji najviše ih ima u zapadnom delu zemlje, na planinama Zlatibor i Tara, a mogu se naći i u istočnoj Srbiji duž toka Dunava, Vojvodini, okolini Beograda i južnoj Srbiji, kažu iz Kamping asocijacije Srbije (KAS).

Kada je reč o području ili terenu pogodnom za kamping, ne postoje ustaljena pravila i sve zavisi od afiniteta kampera, napominje Vladimir Đumić iz ovog udruženja.

- Kamperi traže dodir sa prirodom i gotovo svi vlasnici kampova imaju placeve na nekim lepim mestima, a smatram da je idealno da je u blizini neke reke, potoka ili jezera - kaže on.

Filip Matović, koji je godinama išao na kampovanja i planinarenja po Srbiji i inostranstvu pre nego što je odlučio da napravi kamp na "parčetu dedovine" nadomak Zlatarskog jezera, smatra da su "dobar put, lep pogled i blizina izvora pijaće vode" primarne odlike dobrog mesta za kamping.

U zemljama Evropske unije postojalo je ukupno 29.454 kamping odmorišta, kampirališta i parkova za rekreaciju, pokazali su podaci koje je prikupila Statista, nemačka agencija za ispitivanje tržišta i potrošačkih navika.

To čini 4.1% od ukupnog broja ugostiteljskih objekata u Evropskoj uniji kojih prema istom popisu ima 717.555.

Novinari BBC na srpskom nisu uspeli da dođu do zvaničnih podataka za Srbiju - iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nisu odgovorili na postavljena pitanja do trenutka objavljivanja teksta.

Vladimir Đumić iz KAS-a tvrdi da Srbija kaska za zemljama Evrope na tom polju, iako zbog prirodnih bogatstava ima mogućnosti za razvoj ove grane turizma.

- U državnim institucijama ne postoji svest o tome šta je kamping i teško nam ide ubeđivanje nadležnih da to može biti značajan izvor prihoda, bez obzira na administraciju koja je na vlasti - kaže Đumić.

- Ovde se to vezuje za neku hipi priču, a kamping je u svetu odavno mnogo više od toga - ističe on.

Prema njegovim tvrdnjama, građani u Srbiji ne mogu platiti boravak u kampovima subvencionisanim vaučerima koje nudi Vlada.

Na listi ugostitelja kod kojih je moguće iskoristiti vaučere i koja je objavljena na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nema nijednog objekta koji se klasifikuje kao kamp.

Filip Matović koji je osnovao svoj kamp ove godine kaže da je to finansirao iz dva izvora - ušteđevinom i kreditom koji je podigla njegova majka.

Ne traži da mu se pokloni novac za preduzeće koje vodi, ali smatra da ima načina da država pomogne.

- Na ovoj teritoriji ne postoji organizovano odnošenje smeća i nema kontejnera, mnoge vikendaše mrzi da kolima odvezu smeće nekoliko kilometara do Kokinog broda i onda bacaju pune džakove smeća pored jezera - objašnjava Matović.

Kako bi održao kamp čistim, morao je da kupi kontejner, a i odnošenje smeća obavlja sam i finansira ga iz svog džepa.

- Nadam se da ću naredne godine uspeti da dobijem neku pomoć od države. Ipak, u se i u svoje kljuse - to je ono što sam do sada naučio baveći se ovim poslom - kaže Matović.

Kamping asocijacija Srbije Beograd

Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije

Srđan Cvijović

Vladimir Đumić

Filip Matović

kampovanje

kamp mesta

kampirališta

kamping odmorišta

bezbednost