Zgrada Železničke stanice u Beogradu čeka obnovu i prelazak u muzej - Uskoro javna nabavka za projektovanje unutrašnjosti zdanja
Komentari
Železnička stanica na Savskom trgu (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Na podu glavnog ulaza leže bačeni plakati, sa plafona vise zavese paučine, a u ćošku stoje dva islužena PP aparata. S leve strane hola, kao u stroju sa zida prekrivenog prepoznatljivim braon pločicama prkosno "gledaju" četiri fiksna telefona. Sve podseća na apokaliptične filmove, kada neko iz budućnosti zakorači u daleku prošlost.
Sa zidova koji vode na drugi sprat ljušti se kreč, a na pojedinim delovima proviruje trska koja se nekada koristila za oplatu.
Na drugom spratu kroz nekadašnje kancelarije zuji promaja, ispod nogu se uvija rasušeni parket. U jednoj od kula, grede u potkrovlju napala je buđ, podrum pliva pod otpadnim vodama. Ono što je izvesno jeste da je ovo zdanje koje je poslednji voz "ispratilo" 30. juna 2018. godine za Budimpšetu ozbiljno nagrizlo vreme i da mu predstoji temeljna obnova.
– Stanje u zgradi je jako loše. Velikih problema ima sa svim instalacijama, vodom, strujom i kanalizacijom. U podrumu su presečene kanalizacione cevi iz kojih izlaze fekalne i kišna vode. Zbog toga smo se obratili JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Njihovi stručnjaci su pregledali te prostorije kako bi ustanovili šta može da se preduzme da se problem reši i da se kanalizacija poveže na gradsku mrežu. Ko je cevi presekao ne znamo, ali je to neplaniran trošak koji mi moramo da platimo – rekla je dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, u čijoj je nadležnosti od 19. novembra prošle godine veliki deo nekadšnje Železničke stanice.
Osim kanalizacije isečena je i strujna instalacija zbog čega ne rade satovi iznad nekadašnjih ulaza.
– Mehanizme satova moramo da promenimo, a u razgovoru sa ljudima iz Železnica Srbije, koji su nekada brinuli o njima, zaključeno je da bi bilo dobro da se umesto analognih nabave digitalni sistemi. Za to nam je potrebno oko 16.500 EUR – ističe Bojićeva.
Pre nego se počelo sa bilo kakvim radovima u objektu, proverena je njegova statika. Uradio ju je Građevinski fakultet. Zgrada je u dobrom stanju i stoji na sigurnim nogama. To je vrlo važno, jer je ceo taj kraj podvodan i nekada davno, pre izgradnje stanice, tuda je tekla Sava.
Mnogi su pomislili da će, posle odluke Vlade, cela zgrada biti u nadležnosti Istorijskog muzeja Srbije, ali ona to nije. Oko 840 m2 prostora, gde je nekada bio restoran, i dalje se vodi na Direkciju za imovinu. Zbog toga buduća postavka neće moći da bude predstavljena u jednoj liniji.
Još nije tačno utvrđeno kada bi izložba mogla da bude organizovana.
Za sada su dobijeni uslovi od Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda za obnovu zgrade i urađen je projektni zadatak sa muzeološkim delom. Uskoro bi trebalo da se raspiše velika javna nabavka za mašinsko, građevinsko, arhitektonsko projektovanje unutrašnjosti zdanja, ali pod uslovima zavoda. Velikih odstupanja od postojećeg rasporeda, kako kaže, Bojićka, neće biti. Ono što je za sada predviđeno jeste da se depoi nalaze u kulama ka zgradi pošte i autobuskoj stanici.
– Jako je važno da uporedo radimo projektnu dokumentaciju sa izložbenom postavkom. U centralnom holu, takozvanom vestibilu, biće prvo predstavljen srpski srednji vek, od seobe naroda do osmanskih osvajanja. Jedan deo izložbe će biti posvećen i dolasku srpskog kulta za vreme Ivana Groznog u Rusiju. Posebno ćemo naznačiti taj odnos pomoći koji ide iz Rusije ka srpskim crkvama i narodu od Ivana Groznog do Petra Velikog. Posebnu celinu činiće postavaka posvećena Kosovskom boju. Različiti istorijski periodi naći će se u ostalim izložbenim prostorima – objašnjava direktorka i naglašava da je prva postavka već dobro koncipirana.
– Pripremamo je u saradnji sa vrhunskim stručnjacima, sa profesorima sa katedre za istoriju, arheologiju, istoriju umetnosti… i saradnicima sa instituta ‒ Vizantološkog instituta i Instituta za srpski jezik i književnost. Cilj nam je da izložbom prikažemo srpski identitet i državnost, uticaj Srba na ove prostore od njihovog doseljenja, a posebno na značaj srpskog jezika – kaže Bojićka, koja vodi čitav ovaj projekat.
Firme:
JKP Beogradski vodovod i kanalizacija Beograd
Železnice Srbije a.d. Beograd
Građevinski fakultet Beograd
RDZI Direkcija za imovinu Republike Srbije Beograd
Istorijski muzej Srbije
Institut za srpski jezik Sanu Beograd
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd
VIZANTOLOŠKI INSTITUT SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI
Tagovi:
Dušica Bojić
Železnička stanica
Savski trg
depo
izložbe
Kosovski boj
Ivan grozni
Petar Veliki
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.