Prednosti uzgoja lubenica u plastenicima i niskim tunelima

Jedan deo parcele ostavljaju za kasne sorte, pa tako ova porodica lubenice ima do kraja oktobra.

- Vrlo su isplative za uzgoj. Ne gaje se baš lako, svake godine naučimo nešto novo, ali imaju dobru cenu pa se isplati. Najteže je da se održi plod, jer ima raznih bolesti, a ne smeju ni mnogo da se prskaju. Da bi porasla i sazrela potrebni joj joj voda i sunce. Od vremenskih prilika zavisi kako će roditi, čak i kada se pridržavate svih agrotehničkih mera - kaže mladi poljoprivrednik i dodaje da ne voli ni mnogo kiše, a ni sunce:

- Zato imamo sistem za navodnjavanje kap po kap u slučaju velikih vrućina.

Majka Radica se nadovezuje na priču i kaže da problem može biti i grad.

- Prošle godine smo imali problem sa gradom tako da smo plodove morali pre da skinemo, bilo je po 10-15 udaraca grada na jednu lubenicu. I pored toga smo zaradili, ali ne onoliko koliko smo se nadali - kaže Radica Todorović.

Sami proizvode rasad krajem februara i početkom marta, a tokom maja se sadi.

- Lubenica može da se kalemi i tako postaje otporna na bolesti. Međutim, mi manju količinu kalemimo. Najviše posla ima dok se sadi, tada imamo radnike. Kada je berba, angažujemo radnike samo ako imamo neku veću porudžbinu - kaže Nikola.

Todorovićima je glavna delatnost proizvodnja lubenica i dinja, a kao dodatne kulture gaje kornišone, kukuruz šećerac, paradajz i papriku.

- Prošle godine sam pravila i ajvar i jako lepo se prodavao. Pošto je potražnja bila velika i nisam svima mogla da izađem u susret, ove godine smo odlučili da posadimo više paprike zbog ajvara - kaže Radica koja je zadužena za prodaju povrća na pijaci.

Osim na pijaci prodaju lubenice i nakupcima iz Jagodine, Ćuprije i Kragujevca.

- Prošle godine je bila zadovoljavajuća cena, a videćemo kako će biti ove godine. Prošle godine su lubenice krenule sa 80 dinara i došle do 30 dinara. I ta cena je bila korektna. Cena dinje bila je 150 dinara pa se spustila do 100 ili 80. Imamo ananas dinje iz plastenika, zatim domaće i rina dinje - kaže Nikola i dodaje da je najveća lubenica koju su uzgajili bila teška oko 20 kilograma i nju su prodali.

Radica navodi da ne planiraju da povećavaju proizvodnju jer sve sami rade i ovo jedva stižu.

- Nekada je zarada bila mnogo veća. I sada se zaradi, ali manje ostaje jer je sve poskupelo, od goriva do repromaterijala - ističe sagovornica.

Todorovići se bave i ratartsvom. Uglavnom uzgajaju kukuruz i pšenicu. Do skoro su hranili pa prodavali bikove, ali se to, kako kažu, ne isplati pa se time više ne bave.