Kako izgleda prolećna setva u okolini Kanjiže?

Prolećna setva je zbog hladnijeg martovskog talasa otpočela malo kasnije, ali toplije vreme i povoljni agrometeorološki uslovi omogućili su da se razmahne i na parcelama poljoprivrednog gazdinstva Ernea Vajde iz Kanjiže, pa je uz podršku sina Zoltana u sredu započeo setvu šećerne repe, a pripremljena je i parcela za setvu konzumnog graška koju će obaviti narednih dana.

- Prošle godine smo repu sejali desetak dana ranije pa smo imali problema zbog izmrzavanja oko četvrtine useva. Sada smo setvu počeli malo kasnije. Vremenski uslovi su baš idealni, jer vlage ima u zemljištu pa će nicanje brzo uslediti - optimista je Erne Vajda.

Ovo gazdinstvo šećernu repu je zasejalo na 46 hektara u ataru između Oroma i Čantavira, gde uslova ima za navodnjavanje, pa sagvornik Dnevnika veruje da će postići dobar rod slatkog korena.

- Već četiri decenije se bavimo proizvodnjom šećerne repe, a jedino je nismo sejali jedne sezone, kada je pre nekoliko godina fabrika šećera iz Sente prodata i otišla u stečaj, međutim, ipak smo nastavili tradiciju. Šećerna repa je po meni pre bila najprofitabilnija, donosila je najviše zarade po hektaru, sada nije kao pre, ali u proizvodnji ove kulture imamo sigurnost zato što već u jesen znamo šta će biti cena repe za narednu sezonu. Šećerane nude dosta pogodnosti za ugovaranje proizvodnje tako da smo nastavili da radimo i ugovorili proizvodnju sa kompanijom Sunoko, posredstvom zadruge iz Gornjeg Brega - kazuje Vajda.

Vajda je zadovoljan ugovorenim uslovima za ovogodišnju proizvodnju slatkog korena, pogotovo što uz osnovnu cenu idu stimulacije i seme.

- Od kada se bavimo repom nikada nismo imali prinos ispod 60 tona po hektaru, a na ovoj parceli očekujemo da rodi bar 90 tona plative repe, jer ima navodnjavanje - napominje Erne.

Prvi put gazdinstvo porodice Vajda upušta se u setvu konzumnog graška, koja treba da se obavi uskoro, a proizvodnja je ugovorena za novosadsku firmu Aretol.

- Oni su nas potražili, jer su videli da ima uslova za navodnjavanje, tako da će za nedelju dana doći na red setva graška na 30 hektara. Opredelili smo se za grašak jer rano dospeva i ima mogućnosti da posle žetve odmah zasnujemo u drugoj setvi kukuruz šećerac ili merkantilni kukuruz, za šta smo već obezbedili i seme. Što se tiče graška ugovorena cena od 24 evrocenti za kilogram je solidna, a od kolega koje su već se bavile ovom proizvodnjom čuo sam da su postizali prinos od sedam tona po hektaru - kaže Vajda.

Erne konstatuje da su svi uslovi na neki način specifični. Ukazuje da je bilo problema sa nabavkom semena kukuruza.

- Što se tiče troškova prolećne setve, evidentno je da je skuplje gorivo, u poslednje vreme nešto je poskupelo i mineralno đubrivo, pa je ova setva skuplja za oko 10% odsto u odnosu na prošlu. Na ovim parcelama koje smo uzeli u zakup na oko 100 hektara pod sistemom za navodnjavanje, gde zasnivamo proizvodnju šećerne repe i graška i gde je pod semenskom pšenicom 30 hektara imamo većih troškova, ali i sigurnost u proizvodnji. Prošle godine se to pokazalo na kukuruzu i drugim usevima - otkriva Vajda.

U setvenoj strukturi gazdinstva zastupljeni su još uljana repica na 30 hektara i pivski ječam na 40 hektara. Uljanu repicu prvi put su sejali prošle godine i postigli prinos od 4,2 tone po hektaru, a ovu blagu zimu usev je dobro prebrodio i odlično izgleda.

U proizvodnji kojom se bave uvek nađu pozitivnu računicu, jer kako veli Erne, inače se ne bi time bavili.

- Sve parcele su elektronski obrađene, mehanizacija je sa GPS navođenjem, elektronika je u službi doziranja mineralnih đubriva, tako da se usevima i zemlji daje ono što je neohodno i što se mora u datim uslovima. Recimo, semenska pšenica na ovoj parceli jesenas je sejana kasnije, jer je šećerna repa kasnije vađena, ali je lepo krenula i dobro se zeleni. Sada je dobila prvu prihranu, baš smo pogodili najpovoljnije vreme pre kiše. Dobro bi joj došla kiša, ali i toplije vreme - napominje Vajda.