Zašto ulagati u Srbiju - Šta strani investitori vide kao dobro, a šta im smeta i šta država čini da ih privuče

Osim političke i ekonomske stabilnosti koja je dovela do stvaranja dobre poslovne klime, komparativna prednost Srbije kada je reč o stranim investicijama su i znatno povoljniji operativni i logistički troškovi investiranja, izjavio je Radoš Gazdić, v.d. direktora Razvojne agencije Srbije (RAS).

Govoreći na panelu "Poslovno okruženje Srbije -Zašto investirati u Srbiju?" koji su organizovali Slovenački poslovni klub, hrvatski poslovni klub i organizacija BNI Srbija, Gazdić je kazao da je sve to omogućilo masovniji dolazak kapitalno i tehnološki intenzivnijih investitora, koji zapošljavaju veći broj ljudi nego ranijih godina, te da 60% investitora čine oni iz automobilske industrije, koji donose i nove tehnologije iz te oblasti.

Prema njegovim rečima, Srbija se u regionu sve više pozicionira kao zemlja sa jednostavnijim početkom poslovanja za strane investitore.

- Svaki investitor u RAS-u dobija svog prodžekt menadžera koji ga vodi kroz proces investiranja. U isto vreme, pokušavamo i da domaća MSP podignemo na nivo da budu sertifikovani dobavljači velikih investitora – naveo je Gazdić.

Ističe da nas ka stranim investotrima guraju i različite krize u svetu.
-
Svedoci smo da evropske kompanije koje su imale masu operacija na istoku sada gledaju da budu bliže evropskim kupcima, i taj trend je vidljiv u strukturi stranih investicija u Srbiji – rekao je Gazdić.

Dodao je i da je, pored zemalja EU kao najvećih investitora, poput Nemačke, Francuske i Italije, primetan i trend dolaska investitora sa dalekog istoka, najviše iz Japana i Kine.

Kao još jednu pogodnost srpskog tržišta Gazdić je naveo međudržavne ugovore vezane za slobodan protok robe kapitala i ljudi, pogotovo u delu carinskih propisa, sa EU, zemljama Cefte, Efte, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom, kao i preferencijalni režim sa SAD, Japanom i Australijom.

- To je od velike koristi investitorima, ako uzmemo u obzir da, sem izraela, još jednio Srbija pruža mogućnost da se izvozi roba bez carina i na istok i na zapad, na tržište koje ukupno broju 1,3 milijarde ljudi – podvukao je Gazdić, dodavši da izvoznim šansama iz Srbije na ruku ide i povoljan geofrafski položaj naše zemlje, kao i činjenica da se u poslednje vreme mnogo radi na razvoju saobraćajne infrastrukture. Kao dodatni bebefit naveo je i podsticaje za investore, koji se, kako je kazao, prilagođavaju svakom investitoru ponaosob, bilo da je reč o keš komponenti, poreskim olakšicama ili olakšicama vezanim za zemljište i potrebnu infrastrukturu.

Govoreći o kritikama na račun ovih podsticaja, on je izneo podatak da od 225 država članica UN, 195 ima neku vrstu podsticaja za strana ulaganja.

- Sve nabrojano, rezultiralo je time da u poslednjih 4-5 godina imamo visok upliv stranih direktnih investicija, između tri i četiri milijarde evra svake godine, dok recimo Poljska, koja je veća od Srbij, godišnje privuče dve milijarde – zaključio je Gazdić, podsetivši da je Srbija i prošle godine, u kriznoj godini, privukla 3,1 mlrd EUR direktnih ulaganja. Đorđe Andrić, rukovodilac Centra za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo Privredne komore Srbije, govorio je o javno-privatnom partnerstvu kao šansi za investitore.
On je podsetio da je Zakon o javno privatnom partnerstvu koji je donet 2011. otvorio mogućnost saradnje javnog i privatnog sektora, te da se sa petnaestak javno-privatnih ugovora na početku sada stiglo do cifre od 90.

- Javno-privatno partnerstvo uglavnom koriste lokalne samouprave za finansiranje novog javnog osvetljenja, javni transport i finansiranje javnih garaža, s obzirom da nemaju mogućnost da se same finansiraju veće projekte – naveo je Andrić i dodao da je javno-privatno partnerstvo još uvek relativno neiskorišćen potencijal u Srbiji, ali da sve institucije rade na tome da ga što više promovišu među lokalnim samoupravama.

On je naveo i koja su to četiri koraka koja vode do ugovora javnog-privatnog partnerstva: priprema projekta, dobijanje saglasnosti javnih tela, zatim, izbor privatnog partnera kroz javnu nabavku i zaključivanje ugovora, i najzad, implementacija ugovora.

Kao rukovodilac Centra koji se bavi i investicijama iz dijaspore, Andrić je kazao da je u decembru potpisan dokument kroz koji Komora želi da ponudimo investicione mogućnosti za ulaganje dijaspore u Srbiju, kako bi se ona više vezala za maticu.

- Mi jesmo šampioni u privlačenju grinfild investicija u svetu u poslednjih 3 godine, ali, s druge strane, dijaspora više šalje sredstava u Srbiju nego što dobijamo od stranih investicija i zato je važno vezati dijasporu i omogućiti joj da investira – rekao je Andrić i dodao da će PKS ulagačima iz dijaspore kroz program za povezivanje firmi sa nemačkog govornog područja sa srpskim, omogućiti mentorstvo, izvoz i svaku drugu potrenu pomoć.

Govoreći iz ugla slovenačkih i hrvatskih investitora u Srbiji, Alexander Samonig, ECOVIS SEE doo, West Balkan Partner, pohvalio je poreske stope u Srbiji koje su, kako je rekao, vrlo atraktivne i dvostruko niže od onih u Nemačkoj na primer, kao i promene u računovodstvu vezane za dostavljanje statističkih bilansa i digitalni sertifikat.

S druge strane, kako je rekao anti-money laundering pravilo pravi velike troškove investitorima, koji nekada idu i preko 5.000 EUR i blokiraju poslovanje.

- Mučna tema je i povraćaj PDV-a. To u Srbiji kao da nije moje pravo nego se moram boriti za to, a sam povraćaj potraje i 3-5 godina, što nije dobro za poslovanje – naveo je Samonig.

Kao još jedan problem on je istakao i obavezu plaćanja poreza i doprinosa za direktora prilkom osnivanja firme, što je kako je rekao, ranije bilo rešeno tako što direktor i osnivač nisu bili ista osoba, kao i Zakon o poreklu imovine koji nalaže poresku kontrolu ukoliko se imovina u roku od tri godine uveća za više od 150.000 EUR preko zvanične zarade.

- Plašim se da će tu biti puno sudskih sporova. To stvara nesigurnost za poslovanje i otvara problem pravednosti – ocenio je Samonig.

B. P.

Razvojna agencija Srbije

Privredna komora Srbije

Slovenački poslovni klub Beograd

Hrvatski poslovni klub Beograd

Ecovis SEE d.o.o. Beograd

Business Network International d.o.o.

Centar za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo Privredne komore Srbije

BNI Srbija

West Balkan Partner

Alexander Samonig

Radoš Gazdić

Đorđe Andrić

strane investicije

podsticaji za strane investitore

javno privatno partnerstvo

dijaspora kao investitor

problemi stranih investitora

primedbe stranih investitora

Zakon o poreklu imovine

povraćaj PDVa

socijalno osiguranje za direktore strance

carinske olakšice

Cefta

Efta