ANTIĆ: Novac će još dugo biti jeftin

Niske kamate su deo nove ekonomske normalnosti, novac će još dugo biti jeftin, ocenio je ekonomista Srboljub Antić.

- Svi elementi koji su doveli do opadanja kamatnih stopa i dalje su prisutni. Prvi je inflacija, koja više nije jedan od glavnih ekonomskih problema, a kamatne stope su bile glavni instrument monetarne politike u borbi protiv inflacije. Drugi je potreba za finansiranjem ogromnih deficita u razvijenim zemljama, što težište monetarne politike pomera na izdašnu ponudu jeftinog novca - rekao je Antić za Magazin Biznis.

On je istakao da javni dugovi razvijenih zemalja rastu, pa je teško verovati da će se političke elite odlučiti za znatniji rast kamatnih stopa.

- Nakon svake velike krize menjaju se okolnosti poslovanja. Negativno iskustvo krize iz 1929. godine, kada je restriktivna monetarna politika produbila i produžila krizu, izmenilo je ponašanje ekonomskih vlasti. Postalo je uobičajeno da se tokom krize i u postkriznom periodu primenjuje kombinacija ekspanzivne monetarne i fiskalne politike, uz snižavanje kamatnih stopa - rekao je Antić.

Na pitanje šta se može očekivati ako dođe do ubrzanog oporavka svetske ekonomije, rekao je da će tada centralne banke zemalja rezervne valute i Evropska centralna banka (ECB) prvo usporiti rast ponude novca, dok se aktivnija upotreba kamatnih stopa može očekivati u nešto dužem roku.

Komentarišući podatake Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da je globalni dug premašio globalni bruto domaći proizvod, Antić je ukazao da to ne treba da brine jer, prema kreatorima ekonomske politike u SAD i EU, nije važan nivo javnog duga, već sposobnost da se taj dug servisira.

- To podrazumeva refinansiranje i plaćanje kamate, pri čemu je refinansiranje u dobroj meri prebačeno na centralne banke. Plaćanje kamata za sada ne predstavlja problem razvijenim zemljama, ali situacija može biti drugačija u zemljama sa niskim dohotkom po glavi stanovnika - rekao je Antić, ranije stalni predstavnik Srbije u MMF-u i ministar rudarstva i energetike u prelaznoj vladi 2000. godine.

On smatra da se u uslovima niskih nominalnih kamatnih stopa koje su često bliske nuli, kamatne stope po kojima se Srbija zadužuje ne mogu smatrati povoljnim.

- Zabrinjava hvalisavost svake vlasti u Srbiji kada se zadužuje, kao da je ono samo po sebi pozitivno - istakao je Antić i dodao da je, u uslovima krize, pogotovo krize koja nema uzrok u greškama ekonomske politike, opravdano u kraćem periodu koristiti fiskalnu ekspanziju, odnosno povećati javni dug, ali je važno da ta fiskalna ekspanzija ima svoje granice.

Kovid kriza je, kako je naveo, pogodila Srbiju u vreme kada je zemlja imala visoke nivoe državnih depozita zbog davanja pod koncesiju beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" i relativno uređene finansije kao rezultat prethodne fiskalne konsolidacije.

- Zbog toga je država imala mogućnost da bude izdašna u davanju pomoći privredi u prošloj godini. Najava nove pomoći u ovoj godini može biti delimično finansirana prodajom jedne od državnih banaka. To znači da se javni dug neće povećati za iznos pomoći, već za nešto manji iznos - kazao je Antić.

Procenio je da bi idealno za rast i razvoj bilo da Srbija u dužem roku ima uravnotežen budžet jer u tom slučaju ne bi postojala potreba za novim zaduživanjima i moglo bi se pristupiti laganom snižavanju poreskog opterećenja privrede, uz odgovarajuće snižavanje državnih rashoda.