Mobing na poslu - Šta uraditi i kome se obratiti za pomoć?
Izvor: eKapija
Subota, 20.02.2021.
11:16
Komentari
Ilustracija (Foto: KieferPix/shutterstock.com)
Da je zlostavljanje na poslu podjednako prisutno i u javnom i u privatnom sektoru, potvrđuju navodi zaposlenih koji rešenje za svoje probleme, neretko potraže u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Naime, Agencija je pre pet godina zajedno za Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja uvela "SOS Mobing" telefonsku liniju, preko koje svi koji žele pomoć mogu da saznaju više o zaštiti od zlostavljanja na radu.
U Agenciji, između ostalog, pomažu građanima u rešavanju dilema - šta spada u mobing, kako mogu da se zaštite i koje korake mogu da preduzmu.
Telefonski servis agencije je besplatan, a za pet godina na liniji 080/300-601 zabeleženo je 4.930 poziva. Kako je iz Agencije rečeno za eKapiju, kod gotovo polovine poziva u pitanju je bio mobing, dok je u drugim slučajevima uočena povreda drugih radnih prava.
Šta sve spada pod mobing?
Mobing, uznemiravanje, šikaniranje na poslu jest specifični oblik ponašanja i patološka komunikacija na radnom mestu, kada jedna osoba ili grupa osoba psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.
Metode ovakvog postupka su najrazličitije, a neke od najuobičenijih su ponižavanje, zastrašivanje, neopravdano nametanje uslova rada. te uvredljivo ponašanje u nameri da se individua ili kolektiv kazni ili zastraši...
U taj spisak ubrajaju se i ugrožavanje zdravlja, izolovanje od drugih zaposlenih lica, navođenje da pojedinac da otkaz ili da raskine ugovor, kao i ismejavanje, uznemiravanje, bilo seksualno, psihičko, verbalno, zakidanje na zaradi...
Kako izgleda mirno rešavanje sporova
Zamenik direktora Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović za eKapiju ističe da Srbija ima odlične pravne, institucionalne mehanizme za procesuiranje mobinga, odnosno za zaštitu od zlostavljanja na radu i da postoje
Kako kaže dva su načina zaštite. Jedan je regulisan Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu a drugi način je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova koji upravo primenjuje Agencija za mirno rešavanje radnih sporova.
- Prvi propis se, primenjuje tako što se organizuje interno posredovanje kod poslodavca, a ukoliko se na taj način ne dođe do sporazuma i ne reši problem, zaposlenom ostaje mogućnost da traži zaštitu pred sudom podnošenjem tužbe – objašnjava naš sagovornik.
Drugi mehanizam, dodaje, podrazumeva mirno rešavanje ovog radnog spora pred arbitrom Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
- Postupak se pokreće podnošenjem predloga Agenciji u vezi sa zlostavljanjem na radu. Ako druga strana da saglasnost za postupak, Agencija se uključuje i nastoji da pomiri strane u sporu - navodi Lazović.
Ističe da Agencija ne ulazi u motive za sukob, njegovo proširivanje ili raspirivanje, već da pokušava da pomiri strane i dođe do obostrano prihvatljivog sporazuma, koji bi, kako kaže "harmonizovao radne odnose i omogućio da poslodavac nesmetano obavlja svoju delatnost."
- Ako se postigne ovaj sporazum, donosi se arbitražno rešenje, koje menja sudsku presudu i koje na duži rok rešava problem kod poslodavca – objašnjava on.
Napominje da se postupak mirnog rešavanja spora zasniva na saglasnosti strana u sporu, kao i da je postupak pred Agencijom besplatan za obe strane.
- Svi oni koji smatraju da su žrtve zlostavljanja ili diskriminacije na radu ili imaju bilo koju drugu povredu prava iz radnog odnosa treba da se obrate Agenciji, kako bi se uključila u rešavanje problema – poručuje Lazović.
Najviše pritužbi u prosveti i zdravstvu
Kako navodi naš sagovornik, kada je u pitanju zlostavljanje na radu Agenciji se obraćaju i zaposleni u javnom i u privatnom sektoru, ali, ističe, da to češće čine zaposleni u javnom sektoru gde postoji stalnost zaposlenja.
- U tim slučajevima ljudi se češće odlučuju da svoje sporove rešavaju mirnim putem i da probaju da harmonizuju radne odnose, za razliku od profesija gde nema izvesnosti radnog odnosa i kada se zaposleni lakše odlučuju da promene poslodavca. U tim situacijama postupci retko završe pred Agencijom - konstatuje Lazović.
- Najčešće se Agenciji obraćaju zaposleni u prosveti i zdravstvu, čiji se sporovi uspešno rešavaju pred Agencijom. Ono što je pokazala statistika, među zlostavljanima je veći broj žena - kaže Lazović za eKapiju.
S. Petrović
Tagovi:
Ivica Lazović
mobing
šta je mobing
sos za mobing
kom se obratiti zbog mobinga
zaštita od mobinga
mirno rešavanje sporova
rešavanje mobinga
zlostavljanje na radnom mestu
SOS Mobing
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.