NavMenu

Komšija je najbolji sused: SHPP Sarajevo - Jedinstveni uređaj koji štedi struju u motornim pogonima i do 12% i smanjuje emisiju CO2 uskoro i na tržištu Srbije

Izvor: eKapija Petak, 15.01.2021. 11:24
Komentari
Podeli
(Foto: SHPP)
Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost su budućnost energetskog sektora, što sve više prepoznaju i kompanije u regionu Zapadnog Balkana. Jedna takva firma je i Small Hydro Power Plant (SHPP), osnovana je 2011. godine u Sarajevu, koja se bavi proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora, projektima energetske efikasnosti u BiH i regionu, kao i posredovanjem u prodaji električne energije i konsaltingom u oblasti elektroenergetike.

Prema rečima osnivača i direktora, Amera Jerlagića, iza ove ralitivno mlade firme već je dosta poslova u navedenim oblastima, ali i ambicioznih planova za budućnost:

- Kada je reč o Bosni i Hercegovini, do sada smo izgradili sopstvenu malu hidroelektranu Kaćuni instalisane snage 550 kW. Trenutno gradimo jedno mikro fotonaponsko postrojenje od 23 kW iznad Sarajeva, iznad sarajevske magle. Reč je o postrojenju sa solaranim trekerima, takozvanim suncokretima sa panelima koji se okreću prema suncu. U skorije vreme planiramo i gradnju još dva solarna postrojenja veće snage takođe u Sarajevu, od 150 i 500 kilovata, i sve će to ići na prenosni sistem BiH, računajući i elektroprivredu Republike Srpske. U narednom periodu u planu je gradnja ovakvih postrojenja i u Republici Srpskoj, konkretno u Ljubinju, i već o tome pregovaramo, a u daljoj budućnosti i u Hrvatskoj, jer ona kao članica EU i ima pristup njihovim bespovratnim sredstvima za tu namenu.
Lokacija fotonaponskog postrojenja iznad Sarajeva (Foto: SHPP)Lokacija fotonaponskog postrojenja iznad Sarajeva

U domenu energetske efikasnosti, navodi Jerlagić za eKapiju, SHPP sa partnerskom kompanijom Keseco iz Južne Koreje distribuira njihov uređaj ULTRA koji štedi električnu energiju u svim industrijama koje koriste induktivne, odnosno motorne pogone.

- Ovaj uređaj na bazi spinelektron efekta i usmerenja elektrona štedi električnu energiju i do 12%, pa i više. To je proizvod jedinstven u svetu i patentiran u SAD. Ostvaruje uštedu kod pumpi, kompresora, motora... Povrat investicije zavisi od količine električne energije koja se troši u toku godine i od smenskog procesa rada, ali u proseku je to 17 mjeseci. ULTRA uređaji se projektuju prema ostvarenoj vršnoj snazi u nekom pogonu, a ušteda je na bazi utrošene električne energije, tako da je brži povrat investicije kod onih firmi koje rade u tri smene i troše više energije, nego onih koje rade u jednoj smeni – objašnjava Jerlagić.

On dodaje da se smanjenjem potrošnje električne energije smanjuje se i emisija CO2 i drugih stakleničkih gasova.

- U BiH smo za četiri godine realizovali više od 23.000 kilovata instalisane snage u više različitih industrijskih grana i objekata (prehrambena, metalna, drvna, hemijska industrija, tržni centri, banke, objekti opšte upotrebe, žičare, bazeni itd). Na taj način, kroz uštedu električne energije direktno je smanjena i emisija CO2 za više od 8.000 tona, što odgovara kompoziciji od 320 cisterni od po 25 tona. Za januar već imamo ugovorenih dodatnih 5.000 kilovata instalisane snage, tako da se samo na tržištu BiH primičemo brojci od 30.000 kilovata. I Hrvatska i Slovenija, kao članice EU, videle su kroz instalaciju ULTRA uređaja svoju šansu za smanjenje emisije CO2 više nego što je to sama ušteda električne energije – navodi naš sagovornik, koji je i nekadašnji direktor Elektrodistribucije Sarajevo i bivši generalni direktor Elektroprivrede BiH.

Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je kompanija SHPP sa ULTRA uređajima trenutno angažovana na testnim projektima Hrvatske elektroprivrede (HEP) sa partnerskom firmom Fusionteam, a započeti su i prvi projekti u Crnoj Gori preko partnerske firme Elko TIM iz Podgorice, koji se tiču ugradnje ovih uređaja u poslovnom centru Merkatora u Podgorici.
Amer Jerlagić (Foto: SHPP)Amer Jerlagić

Jerlagić ističe i da se plasman ovih uređaja za uštedu struje na tržište Srbije očekuje već početkom februara preko partnerske firme EEUS iz Beograda, a u planu je i distribucija na tržita Slovenije i Albanije.

- Naša vizija je da smanjimo potrošnju električne energije za 5% u BiH, a zatim i u zemljama regiona, zajedno sa smanjenjem emisije CO2, čime bismo zajedno sa našim pertnerima postali lideri u zaštiti životne sredine – kaže Jerlagić.

Još jedan segment poslovanja firme SHPP su i vetroelektrane:

– Zastupamo nekoliko domaćih developerskih firmi koje su razvile svoje projekte do određene mere i sada su spremne da ih prodaju, a SHPP se pojavljuje kao posrednik u prodaji. Trenutno postoji oko 200 megavata u 4 takva vetroparka koji su spremni za gradnju, u Livnu, Tomislavgradu i Kupresu, odnosno delu Dinarskog sistema koji je poznat po izuzetnoj snazi vetra. I inače, zemlje regiona su kada je reč o potencijalima energije vetra u samom vrhu u Evropi, a isto tako spadamo i u prostore sa najviše sunčanih sati, i zato se SHPP trudi da u BiH i zemlje regiona dovede strane investitore koji bi ulagali u ove obnovljive izvore električne energije. Međutim, postoje i određene prepreke koje otežavaju poslovanje u regionu, a kao najveću Jerlagić ističe nepostojanje jedinstvenih propisa.

- Na tržištima istočnog dela bivše Jugoslavije, tu mislim na BiH, Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, nije dostignut stepen liberalizacije tržišta u smislu usklađenosti zakona kakva postoji u EU i to usporava i komplikuje regionalno poslovanje. Da bi se lakše ulagalo, taj okvir treba prekopirati od EU. Puno je lakše osnovati firmu i poslovati u Hrvatskoj i Sloveniji nego u ostalim ex Yu zemljama – smatra sagovornik našeg portala.

Jerlagić napominje da nam je upravo aktuelna pandemija koronavirusa pokazala da se kao države regiona moramo okrenuti jedni prema drugima.

- Ovo je bio veliki test koji je ukazao na potrebu da unapredimo regionalnu saradnju, da još više liberalizujemo poslovne odnose i da kao takvi možemo budemo primer zajedničkog nastupa i na trećim tržištima - zaključuje sagovornik eKapije.


MHE Kaćuni (Foto: SHPP)MHE Kaćuni

"Male hidroelektrane nisu štetne po okolinu, naprotiv"

Kao vlasnik firme koja se između ostalog bavi i gradnjom malih hidroelektrana, Amer Jerlagić se osvrnuo na sve glasnije inicijative širom regiona da se zabrani njihova izgradnja.

- Namera Evrpske unije je gašenje termo elektrana i prelazak u potpunosti na obnovljive izvore energije. Jedan od obnovljivih izvora energije je i voda, a samim tim i hidro elektrane, pa bile one velike ili male. Međutim, ukoliko govorimo o efektima zelene energije, tada velike akumulacije nisu zelena energija. One zbog korišćenja vode jesu obnovljiva energija, ali nisu zelena energija, jer svaka velika akumulacija pravi velike promjene u biodiverzitetima. Male hidroelektrane, s druge strane, ne prave takve drastične promene sa aspekta biodiverziteta i klasični su primer obnovljive zelene energije, dakle nisu štetne po okolinu, naprotiv, čuvaju korita reka od velikih bujica, usmeravaju deo vode u cevovode ili branama usporavaju velike udare bujičastih reka i zadržavaju otpad.

On napominje i da u zemljama EU kao što su Italija, Austrija, Švajcarska, Francuska i druge, nema zabrane gradnje niti pokušaja da neko otuđi privatno vlasništvo nad malom hidroelektranom.

- Problem u zemljama regiona je nepoštovanje zakona, propisa i standarda od strane pojedinih investitora, nepoštivanje onoga što je propisano vodnim dozvolama i drugim aktima, za šta su rešenje rigidne kazne – smatra Jerlagić.


U posebnim tekstovima u okviru regionalnog projekta eKapije pročitajte kako saradnju u regionu vide u kompanijama Polimac Company, Agent plus, Schrack Technik, Mins Elektro i BSK Obrenovac, kao i u privrednim komorama Republike Srpske i Srbije.

B. Petrović





Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.