Šta je poslovna tajna i kako da zaštitite biznis od zloupotrebe

Zaštita poslovne tajne je nužnost modernog poslovanja, naročito u IT sektoru, s obzirom na to da te informacije, poput podataka navikama i sklonosti potrošača čine imovinu velike vrednosti. Kompanije koje trguju podacima, Google, Facebook i Twitter trenutno su najvrednije po berzanskoj vrednosti kapitala. Time su izbacile iz igre i naftne kompanije koje su laskavu titulu nosile decenijama. Zbog toga se pojavila potreba da se poslovna tajna zaštiti, odnosno da se pristup informacijama poverljivog karaktera ograniči i onemogući trećim neovlašćenim licima.

Poslovna tajna je zakonska kategorija i uživa pravnu zaštitu. Ona se pre svega štiti Zakonom o zaštiti poslovne tajne, a nju uređuje i Zakon o privrednim društvima. Konačno, Krivični zakonik Republike Srbije prepoznaje "odavanje poslovne tajne" kao posebno krivično delo.

Zakon o zaštiti poslovne tajne definiše poslovnu tajnu kao "bilo koju informaciju koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist, i koja je od strane njenog držaoca zaštićena odgovarajućim merama u skladu sa zakonom, poslovnom politikom, ugovornim obavezama ili odgovarajućim standardima u cilju očuvanja njene tajnosti, a čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu držaocu poslovne tajne."

Ovaj zakon, takođe navodi koje se informacije po pravilu štite kao poslovna tajna, a to sufinansijski, ekonomski, poslovni, naučni, tehnički, tehnološki, proizvodni podaci, studije, testovi, rezultati istraživanja, uključujući i formulu, crtež, plan, projekat, prototip, kod, model, kompilaciju, program, metod, tehniku, postupak, obaveštenje ili uputstvo internog karaktera i slično, bez obzira na koji način su sačuvani ili kompilirani.

Dakle, poslovna tajna vrlo često predstavlja intelektualnu svojinu njenog titulara (primera radi, Know How).

Osim zakonske zaštite, poslovna tajna se može šititi i ugovorm. Izraz NDA ugovor izraz je koji se kod nas kolokvijalno odomaćio, a preuzet je iz engleskog jezika i predstavlja skraćenicu od Non-Disclosure Agreement. Pored ovog naziva, često se sreću i sledeći nazivi: Confidential Disclosure Agreement (CDA), Secrecy Agreement (SA), Confidentiality Agreement (CA), Proprietary Information Agreement (PIA) i slični nazivi.

Kako i samo ime ovog ugovora kaže, ugovor o poverljivosti obavezuje njegove ugovorne strane da kao tajnu čuvaju poverljive podatke koji su kao takvi eksplicitno naznačeni u ugovoru.

Specifičnost ovog ugovora, kako objašnjava Nenad Cvjetićanin iz advokatske kancelarije Cvjetićanin&Partners, ogleda se u činjenici da njime nije nužno naznačiti jednu ugovornu stranu kao "davaoca" a drugu kao "primaoca" informacije. Primera radi, to je slučaj kada poslodavac radno angažuje zaposlenog na poslovima koji mu omogućavaju da sazna njegove poslovne tajne.

Takođe, postoje i slučajevi u kojima su obe strane istovremeno i davalac i primalac informacije koja predstavlja poslovnu tajnu. Primera radi, ukoliko dve kompanije sarađuju na određenom zajedničkom projektu, svaka kompanija je u poziciji da može saznati poverljive informacije druge strane.

Ugovor o poverljivosti moguće je zaključiti nezavisno od bilo kog drugog pravnog posla, a zaključenje ima poseban značaj u fazi pregovora, odnosno u fazi koja prethodi zaključenju ugovora.

Određena kompanija (koja, primera radi, razvija inovativni softver) može pregovarati sa više drugih kompanija radi ostvarenja saradnje, te bi sa pregovaračima morala zaključiti ugovor o poverljivosti pre stupanja u pregovore. Naime, već u ovoj fazi postoji potreba da kompanija svojim pregovaračima učini dostupnim određene poverljive podatke, kako bi oni mogli da pripreme ponudu.

- Zaključenje NDA ugovora u pregovaračkoj fazi smanjuje, ili pak sasvim anulira opasnost da poverljivi podaci budu učinjeni dostupnim trećim neovlašćenim licima - kaže Cvjetićanin.

Odavanje poslovne tajne povlači, između ostalog, i odgovornost prekršioca za nadoknadu štete (stvarne štete i izmakle dobiti). Ako je prekršilac odredbe o zaštiti poslovne tajne povredio namerno, oštećeni umesto naknade štete može zahtevati, kako se navodi u Zakonu o zaštiti poslovne tajne "naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito".

Trostruka nadoknada ima svoj penalni karakter i vodi poreklo iz Zakona o žigovima, u kome postoji identično rešenje za nadoknadu zbog povrede žiga koja je posledica namere ili grube nepažnje.

Povreda poslovne tajne predstavlja privredni prestup, ali i krivično delo.

Nezavisno od zaštite koju pružaju zakonske odredbe, stranke za povredu poslovne tajne (ugovorene NDA ugovorom) mogu predvideti plaćanje ugovorne kazne (penala), i to nezavisno od pretrpljene štete, što advokati svakako savetuju, kako bi se u konkretnom slučaju izbegla veštačenja koja su obavezna u sporovima za nadoknadu štete.