Najveći solarno-termalni sistem za pripremanje sanitarne tople vode na Balkanu nalazi se u Pančevu

Najveći sistem za pripremanje sanitarne tople vode uz pomoć solarne energije (solarno-termalni sistem) na Balkanu nalazi se u Pančevu, u okviru Javnog-komunalnog preduzeća Grejanje.

Solarno-termalni sistem je, kako kažu ovom preduzeću, dokaz da je korišćenje solarne energije za zagrevanje vode jeftinije od fosilnih goriva, a pri tom se smanjuje zagađenje životne sredine, pa nameravaju da izgrade još napredniji sistem koji će proizvoditi i toplotnu energiju iz solara.

Pionirski poduhvat u sektoru sistema daljinskog grejanja Pančevo je pokrenulo 2017. godine kada je instalirano 360 solarnih termalnih kolektora ukupne snage 700 kW i godišnje proizvodnje od 600 MWh. Tada je to bio najveći solarno-termalni sistem u Srbiji i finansiran je iz IPA fondova u okviru prekogranične saradnje Srbija- Rumunija. Kolektori, površine 906 kvadrata, su postavljeni na konstrukciji iznad zemlje, piše Vladimir Spasić za Balkan Green Energy News.

Povećanje kapaciteta ovog sistema završeno je u martu ove godine, u okviru saradnje sa USAID-om, kada je dodato još 198 kolektora, pa je sada ukupna snaga malo veća od 1 MW, a očekivana godišnja proizvodnja 900 MWh. Sada je to najveći solarno-termalni sistem na Balkanu.

Specifičnost druge faze je da su kolektori postavljeni na krovu koji je okrenut ka istoku i zapadu, pa je na krovu izgradjena posebna čelična konstrukcija koja je omogućila da se kolektori okrenu ka jugu, što je optimalno.

Ukupna investicija za oba sistema je bila oko 600.000 EUR kada se uzme u obzir veoma veliki životni vek postrojenja od 25-30 godina i veoma mali operativni troškovi dobija se cena termalne energije manja od one dobijene iz prirodnog gasa, navode u JKP Grejanje.

Nije zanemarivo ni smanjenje emisija CO2 za više od 200 tona svake godine.

Ali, najvažnije je da će JKP Grejanje narednih 25-30 godina imati potpuno stabilnu cenu toplotne energije jer koristi solarnu energiju, što nije slučaj sa ostalim energentima, koji su berzanska roba. I, imaće 100% domaći izvor energije čime se povećava energetska nezavisnost zemlje.


Solarna energija će se koristiti i za grejanje


Zoran Božanić, izvršni direktor tehničkog sektora JKP Grejanja, kaže za Balkan Green Energy News, da solarno-termalni sistem obezbeđuje 15% ukupne potrebne energije za toplu sanitarnu vodu u Pančevu.

- Osnovna ideja instaliranja ovog sistema je bila da se pokaže da je korišćenje solarne energije za pripremu tople sanitarne vode potpuno isplativ posao, i da ima smisla postavljati kolektore svuda gde je potrebna sanitarna topla voda. Ali, to nije sve. Odlični efekti ovog projekta zainteresovali su stručne i poslovne ljude, koji imaju želju da se solarna energija koristi i za grejanje. Zahvaljujući parametrima u kojima rade naši daljinski sistemi grejanja, Srbija je idealna lokacija za tako nešto - naveo je Božanić.

Korišćenje solarne energije za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja i zimi je donedavno bila samo ideja, ali je uspešno primenjena u Danskoj, već više od 15 godina.

- Kod pripreme sanitarne tople vode toplotna energija se odmah koristi ili vrlo kratko skladišti, ali kod grejanja je potrebno dugotrajno skladištenje kako bi se energija dobijena od maja do septembra sačuvala i onda koristila u jesen i zimu - navodi on.

Zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) urađena je studija je studija prethodne izvodljivosti, a trenutno se radi i studija izvodljivosti, koja će dokazati opravdanost ovog koncepta.

EBRD u okviru Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu osim sa Pančevom sarađuje i sa gradovima Bor, Niš, Novi Sad i Zrenjanin na izradi studija izdovljivosti koje treba da pokažu da je instaliranje solarno-termalnih sistema u sistem daljinske energetike dobro i tehnološki napredno rešenje. Takođe, primena solarno-termlanih sistema trebalo bi da doprinese rešavanju velikog problema zagađenja vazduha u zemlji, ali i postizanju energetske nezavisnosti.

Pančevo bi moglo da obezbedi četvrtinu toplotne energije uz pomoć solarne energije

Prema rečima Božanića, solarni termalni kolektori i skladište trebalo bi da budu locirani u blizini toplane Kotež na površini od oko deset hektara. Kolektori bi zauzimali šest hektara, a skladište, koje je u stvari posebno opremljen bazen vode, bilo bi izgrađeno na preostala četiri hektara. Površina solarnih panela bila bi oko 35.000 kvadrata, a skladište bi imalo zapreminu od oko 150.000 kubika.

- Toplota bi se jednim delom koristila direktno, a drugim pomoću apsorpcionih toplotnih pumpi. Toplotna energija ovog postrojenja obezbeđivala bi i do 24% potrebne energije za grejanje konzuma, i to zelene energije, što bi bilo prvo takvo postrojenje u jugoistočnoj Evropi i šire, s obzirom da ih sada ima samo u Danskoj i Kini, a naš projekat je odmakao dalje od nekoliko koji se pripremaju u EU - istakao je Božanić.