SOSA: Srbiji su uz 5% rasta u 2021. potrebne i ambiciozne strukturne reforme

Srpska ekonomija i dalje pokazuje neke strukturne slabosti koje ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju brže i održivije približavanje dohocima u EU, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa.

- Za sustizanje evropskog standarda potrebno je ubrzati sprovođenje ključnih strukturnih reformi. Poboljšanje kvaliteta institucija i upravljanja, što uključuje dobro upravljanje i upravljanje javnim preduzećima je prioritet - rekao je Sosa u intervjuu za Magazin Biznis.

Ocenio je da bi dalje rešavanje infrastrukturnih praznina u Srbiji pomoglo u podršci konkurentnosti, stranim ulaganjima i integraciji u regionalne i globalne lance vrednosti.

- Borba protiv neregularnosti olakšala bi poslovanje, istovremeno generišući fiskalne prihode. Konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine zakona i poboljšanju efikasnosti sudskog sistema podstakla bi dugoročni ekonomski rast - rekao je Sosa.

Dodao je da je procena MMF-a da će realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u narednoj godini biti 5%, što se zasniva na oporavku privatne potrošnje, kao i na snažnom rastu investicija, dok će uticaj pandemije biti smanjen.

- Uzimajući u obzir predviđeni ekonomski oporavak, smanjenje fiskalnog deficita na 3% BDP-a u 2021. godini bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi da pada. Zato je važno da se budžetom predvide troškovi za podsticanje javnih investicija, uključujući zelena ulaganja, što će podržati privredni oporavak i podstaći rast na srednji rok - rekao je Sosa.

Po njegovim rečima, planirano povećanje plata u javnom sektoru od pet odsto u 2021. godini u skladu je sa predviđenim budžetskim deficitom od 3% BDP-a i omogućava povećanje kapitalnih troškova.

Odgovarajući na pitanje koje državne kompanije predstavljaju najveći fiskalni rizik on je rekao da su rizici Er Srbije i dalje visoki zbog neizvesnosti toka pandemije.

- EPS, najveće javno preduzeće, suočava se sa pritiscima likvidnosti i još je jedan važan izvor fiskalnih rizika. Takođe, dok je finansijska pozicija HIP Petrohemije ostala uglavnom stabilna u poslednjih nekoliko godina, fiskalni rizici ove kompanije mogli bi biti značajni ukoliko bi se tržišni uslovi znatno pogoršali - rekao je Sosa.

Sosa je kazao da su srpske vlasti izrazile interesovanje za novi aranžman sa MMF-om i jasno stavili do znanja da im nije potrebna finansijska pomoć.

- Stoga bi novi program mogao da bude naslednik Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji bi mogao da pomogne Srbiji da sprovodi politike za jačanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, istovremeno signalizirajući posvećenost strukturnim reformama. Zato bi novi PCI bio potreban ne samo kao sporazum o fiskalnim, monetarnim i finansijskim politikama, već i kao ambiciozna agenda strukturnih reformi koju bi MMF mogao odobriti i podržati - rekao je Sosa.