Nacionalni parkovi u Srbiji promoteri primene obnovljivih izvora energije - zaštita životne sredine i ušteda do 50%

(Kopaonik)

U okviru projekta Prostorni plan područja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik (NPK) predviđeno je korišćenje različitih izvora obnovljive energije - solarne, energije vetra, geotermalne energije, energije iz biomase i biogasa. Prema dosadašnjim procenama, ušteda od ekološki prihvatljivih izvora energije može biti i do 50%, a kako je planirano, najpre bi trebalo da budu iskorišćeni potencijali solarne energije.

- Područje Nacionalnog parka Kopaonik idealno je za primenu solarne energije u objektima, a aktivni i pasivni sistemi mogu biti postavljeni na hotelima, sportskim kompleksima, stambenim zgradama. Korišćenje ekološki prihvatljive, zelene energije, postaje sve značajnije i smatram da će to prepoznati vlasnici i investitori postojećih i budućih objekata, ali i oni koji gazduju NPK i da će u tom pravcu krenuti i implementacija ovog plana - objašnjava u intervjuu za "eKapiju" dr arh. Mila Pucar, naučni savetnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, koji je izradio Prostorni plan Kopaonika.

Primenom solarne energije, vetroenergije, energije iz malih hidroelektrana značajno se smanjuju emisije ugljendioksida u atmosferu koji dovodi do efekta staklene bašte i ublažava proces klimatskih promena.

eKapija: Koliki su potencijali NPK za korišćenje solarne energije?

- Područje NPK je idealno za primenu solarne energije u objektima. Prosečan broj sunčanih sati u godini na Kopaoniku iznosi oko 1.900. Koje od pasivnih ili aktivnih sistema treba koristiti, zavisi od niza elemenata optimizacije, koji se odnose na parametre lokacije, klimu, urbanističke uslove, ekonomičnost sistema, projektne zahteve, tehničke propise, zakonske odredbe, interese investitora i korisnika itd.

eKapija: Koje su osnovne karakteristike pasivnih i aktivnih solarnih sistema?

- Osnovni principi rada pasivnih i aktivnih solarnih sistema su isti za sve lokacije, bilo da je u pitanju Kopaonik ili Vojvodina. S druge strane, dobijanje energije putem solarnih sistema, zavisi od više parametara lokacije: meteoroloških uslova kao što su osunčanost, vetar, maglovitost, količina padavina, zatim od geografske širine, nadmorske visine, konfiguracije terena itd.

Osnovna karakteristika pasivnih sistema je da su oni "ugrađeni" u arhitektonski koncept, tj. da kuća postaje prijemnik koji prima i čuva najveći deo sunčeve energije. Aktivni sistemi stavljaju u prvi plan konverziju sunčeve energije korišćenjem odgovarajuće opreme.

Pasivno korišćenje sunčeve energije osnovni je i najjeftiniji način upotrebe energije iz okoline. Pasivni solarni sistemi predstavljaju zbir principa tradicionalnih vrednosti i savremenih saznanja, koje je potrebno pažljivo integrisati u nove i u postojeće zgrade. Za razliku od aktivnih, kod pasivnih solarnih sistema ne postoji poseban sistem uređaja, već čitav objekat radi kao kolektor sunčevog zračenja- funkcije sistema na sebe preuzimaju odgovarajući elementi objekta. Kuća koja prima sunčevu energiju može da je koristi skoro svakog dana, čak i po oblačnom vremenu. Pasivna solarna kuća zahteva poseban način projektovanja, koji treba da uzme u obzir niz različitih faktora.

eKapija: Koje vrste aktivnih solarnih sistema postoje?

- Danas su u praktičnoj primeni zastupljene dve osnovne vrste aktivnih solarnih sistema: solarni kolektori i fotonaponski sistemi (Photovoltaic-PV).

Solarni kolektori predstavljaju sistem koji na najjednostavniji način sunčevu energiju pretvara u toplotnu. Tako dobijena energija može se upotrebiti za grejanje vode, zagrevanje i hlađenje prostora, i druge namene, za koje se inače koriste klasični izvori energije. Fotonaponski sistemi putem fotonaponskih ćelija pretvaraju sunčevu energiju u električnu. Trenutna prepreka širem korišćenju ovih sistema jeste njihova velika cena.

eKapija: Na kojim objektima u NPK bi mogli biti postavljeni solarni sistemi?

- Svi ovi sistemi se mogu primeniti i na novim i na postojećim objektima, pre svega na hotelima, zatim na sportskim kompleksima, stambenim objektima itd. Ako su u pitanju novi objekti važno je da budu pravilno orijentisani, a da bi funkcionisali kao pasivni, moraju biti i dobro izolovani. Naravno, postoji niz mera koje treba uzeti u obzir i koje projektant treba da zna, da bi projektovao pasivne solarne objekte.

eKapija: Ko će investirati u solarne sisteme na Kopaoniku?

- Investiraće svi oni koji budu hteli i koji budu morali, naravno ne u bukvalnom smislu. Lokalne vlasti će u ovom procesu imati značajnu ulogu. U svakom slučaju svi učesnici moraju da prepoznaju svoj interes. Niko neće da ulaže u nešto što mu se u nekom periodu neće isplatiti ili doneti neku drugu korist. To je logično i to je tržišno ponašanje. Po drugoj strani, biće sve rigorozniji propisi kada je u pitanju potrošnja energije. I novi Zakon o planiranju prvi put govori o energetski efikasnoj izgradnji, energetskim sertifikatima zgrada i uslovima koji će morati da se ispune prilikom nove gradnje ali i rekonstrukcije postojećih objekata. Sve su to propisi koje se u Evropskoj uniji već uveliko primenjuju, a prihvatile su ih i većina zemalja u okruženju. U ovom konteksti korišćenje ekološki prihvatljive, zelene energije, postaje sve značajnije. Dakle, smatram da će to prepoznati vlasnici i investitori postojećih i budućih objekata, ali i oni koji gazduju NPK i da će u tom pravcu krenuti i implementacija ovog plana.

eKapija: Kada bi mogla da počne realizacija projekta proizvodnje ekološki prihvatljivih oblika energije u NPK?

- Realizacija dela Prostornog plana koji se odnosi na primenu OIE zavisi od mnogih faktora. Ovaj plan daje smernice i uslove za primenu OIE, ali on ne može obavezati investitore da primenjuju ekološki čistu energiju. Proizvođači energije iz obnovljivih izvora, kao i korisnici moraju prepoznati svoj interes u ovom svakako značajnom poduhvatu. Nacionalni parkovi u Srbiji trebalo bi da budu nosioci i promoteri primene OIE. Traba napomenuti da se primenom ovih izvora ne samo štedi energija iz fosilnih goriva koji u atmosferu ispuštaju štetne produkte, već se čuva životna sredina. Primenom solarne energije, vetroenergije, energije iz malih hidroelektrana itd. značajno se smanjuju emisije ugljendioksida u atmosferu koji dovodi do efekta staklene bašte i ublažava proces klimatskih promena, čiji smo svedoci.

eKapija: Koje preduslove je neophodno zadovoljiti i u kojoj fazi se trenutno nalazi projekat OIE?

- Što se tiče preduslova za primenu OIE, može se reći da izvesni pomaci postoje. S obzirom na to da je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u najvećem broju slučajeva skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva uz primenu klasičnih tehnologija, uvedeni su tzv. sistemi podrške tj. finansijske i nefinansijske mere podsticaja za investiranje u postrojenja koja koriste OIE. Doneta je Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije. Ovom uredbom bližef se propisuju mere podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i za otkup te energije. Tako se ovim aktom definše tzv. Feed-in tariff, balansiranje i očitavanje, preciziraju energetski objekti koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora, uređuje sadržina ugovora o otkupu električne energije po merama podsticaja, kao i naknada troškova kupcu tako proizvedene energije.

ekapija: Kolika je ušteda i koji su benefiti od ekološki prihvatljivih oblika energije?

- Zavisno od toga koji se sistem i koja energija koristi, uštede iz OIE mogu biti i do 50%, pa i više, zavisno od primenjenih mera. Investiranje u solarnu energiju može biti ekonomski opravdano ukoliko se primenjuju pasivni solarni sistemi, tj, ukoliko se u toku projektovanja predvide elementi koji podrazumevaju pasivnu gradnju. To su veći prozori okrenuti ka jugu, staklenici, Trombovi zidovi, skladišta za akumulaciju solarne energije, toplotna izolacija zidova, koja mora biti bolja od one koja se sada koristi u Srbiji. U ovom kontekstu isto tako je važna i zaštita od prekomernog osunčanja u nekom periodima godine, čak i na Kopaoniku. Takođe su isplative investicije u solarne kolektore pomoću kojih se greje voda, ali još nisu isplative investicije u PV sisteme koji proizvode električnu energiju iz energije sunca.

Ekapija: Poručije Kopaonika ima značajne izvore geotermalne energije. Koji biste posebno izdvojili?

- Smatram da treba ići u pravcu što većeg korišćenja geotermalne energije na ovom području. Termomineralne vode Jošaničke Banje, kao i istraživanje i aktivitranjem drugih lokacija, su veliki potencijal za dalji razvoj turizma. Ukupno iskoristiva snaga izvora u Jošaničkoj Banji procenjuje sa na oko 8 MW (ukupna izdašnost 38 l/sec sa temperaturama do 78ºC. Ako uzmemo kao primer Austriju koja tako uspešno kombinuje svoje termalne izvore sa skijaškom ponudom, možemo mnogo naučiti i učiniti nešto za razvoj ovog područja. Kupanje u termama posle skijanja je ponuda koja je Austiji donela veliku popularnost i ogroman profit. Tu su naravno važne dobre komunikacije i povezivanje ovih lokacija bilo gondolama ili na neki drugi način, koji bi bio ekološki i ekonomski održiv.

eKapija: Među planovima je i sanacija površinskog kopa rudnika Suvo Rudište u solarnu energanu.

- U Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije dosta davno je urađen istraživački projekt sanacija površinskog kopa rudnika Suvo Rudište u solarnu energanu i podzemnih galerija istog rudnika u termalni kolektor za sezonsku akumulaciju tople vode. Time bi se obezbedila čista energija za grejanje turističkog kompleksa Suvo Rudište. Idejni tvorac i autor ovog projekta je arh. Slobodan Mitrović.