Bugarska traži pomoć EU da prestane da koristi ugalj u energetici

Bugarski premijer Bojko Borisov zatražio je od Evropske komisije da pomogne zemljama Centralne i Istočne Evrope da prestanu da koriste ugalj u sektoru energetike.

Borisov je rekao da Bugarska može da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte najviše 40% do 2030. To je manje od 55%, što je kao cilj na nivou cele Evropske unije predložila Evropska komisija, i manje od 60% koliko traži Evropski parlament. U toku su pregovori o tome koliki će biti cilj na nivou EU, navodi Vladimir Spasić u tekstu za Balkan Green Energy News.

Borisov je ponovio da zemlja podržava borbu protiv klimatskih promena, zaštitu životne sredine i stvaranje društva sa niskim emisijama ugljenika, ali da istovremeno Bugarska želi da Evropska komisija pripremi plan za zemlje Centralne i Istočne Evrope, u kojima se većina energije proizvodi iz uglja.

Bugarska, na primer, proizvodi 60% energije iz uglja, rekao je on.

Borisov je o ovom problemu razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen. Tim energetskih eksperata iz Bugarske će vrlo brzo poslati pismo Evropskoj komisiji sa spiskom izazova sa kojima bi se zemlja suočila ako bi ubrzala prestanak upotrebe uglja.

Evropska komisija je pre nedelju dana objavila analizi bugarskog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP).

U analizi se od balkanske zemlje traži da razmotri ulaganja i mere u klimatskom i energetskom sektoru. Jedna od predloženih mera odnosi se na sprovođenje strategije za prestanak korišćenja uglja sa preciznim rokovima, kao i obezbeđivanje pravedne tranzicije regiona zavisnih od uglja i lignita.

Bugarska je NEKP-om predvidela da obnovljivi izvori energije do 2030. imaju udeo od 30% u bruto finalnoj potrošnji električne energije u poređenju sa 21% u 2020. godini i povećanje sa 31% na 43% u sektoru grejanja i hlađenja.

U periodu između 2020. i 2030. očekuje se porast neto instaliranog kapaciteta elektrana koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora za 2,6 GW (solar 2,2 GW, vetar 250 MW, biomasa 230 MW). U 2030. oko 30% proizvodnje električne energije i dalje će dolaziti iz uglja, u poređenju sa 48% u 2020.

Vlada Bugarske

Evropska komisija

Bojko Borisov

Ursula von der Leyen

ugalj

lignit

prestanak korišćenja uglja

smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte

klimatske promene

zaštita životne sredine

bugarski Nacionalni energetski i klimatski plan

obnovljivi izvori energije

proizvodnja struje