U organskoj proizvodnji bitno je biti pažljiv, poznavati biljke i znati gde i u kojem periodu se šta sadi

Organskom proizvodnjom Aćimovići iz Futoga počeli su da se bave pre pet godina, kada je ta šestočlana porodica pošla stopama roditelja koji su se bavili poljoprivredom.

Uzgajanje povrća i voća bez hemijskih tretmana put je prepun izazova, a osnovni alati tog zanimanja su velika količina vremena i strpljenja.

- Organska proizvodnja je posao koji zahteva mnogo energije, ali ne mogu reći da je težak i naporan. Pesticidi se ne koriste, a sve se radi ručno, počevši od okopavanja i plevljenja. Za veće količine, potrebno je više radnika, ali mi smo, srećom, mali proizvođači, te sve postižemo - kazala je Bojana Aćimović.

Porodica Aćimović uzgaja nekoliko kultura: šargarepu, blitvu, spanać, peršun, tikvice, beli luk i nezaobilazni deo bašte svakog Futožanina - kupus. Rod krompira ove godine nije bio toliko dobar, ali Bojana Aćimović se ne žali, jer ga ipak ima dovoljno i za prodaju i za sopstvene potrebe.

- Postoji ogroman broj kultura koje se mogu uzgajati na organski način, ali trenutno ne možemo sve da postignemo pa smo se ograničili na nekoliko njih. Manji broj kultura znači više vremena koje im možemo posvetiti i na taj način smo sigurniji da će nam se trud isplatiti - rekla je Aćimovićeva.

Strpljenje i posvećenost osnova je organske proizvodnje, što se može videti na tezgi porodice Aćimović, gde se mogu pronaći i organske višnje, jagode i maline. Oni obrađuju oko jedan hektar zemlje, na kojoj imaju i dva plastenika.

- U periodu kada se krompir sadi i napada ga krompirova zlatica, spremni smo da utrošimo dosta vremena da bismo osigurali plod. Svaka pojedinačna zlatica skida se rukama sa stabljike krompira, i potrebno je biti pažljiv, da se neka ne bi preskočila. Slične probleme imamo i s gusenicama, koje se takođe sklanjaju ručno, za šta je potrebno dosta koncentracije - objasnila je Bojana Aćimović.

Trik koji organski proizvođači koriste da bi izbegli gubitke je sađenje prijateljskih biljaka. Kulture koje se međusobno štite su kupus i bosljak, paradajz i karanfil, jagode i praziluk i mnoge druge, te kako je Bojana Aćimović objasnila, potrebno je slušati ljude iskusnije od sebe, ali i neprestano čitati i učiti.

– Duže odmore je malo teže isplanirati i retko se dešavaju, ali su oni manji, odmori tokom vikenda, izvodljivi – kazala je ona. U tom slučaju, na imanju mora ostati osoba zadužena za proveru svake biljke i njihovo zalivanje jer u slučaju da se na nekoj kulturi pojavi problem, potrebno je reagovati odmah - kaže Bojana.

Često se dešava da jedna kultura jednostavno propadne, a uzroci za to su različiti. Nekada su to vremenske neprilike, a nekada napasti s kojima se pomoću prirodnih preparata teško izlazi na kraj.

- Ove godine su krastavce napale biljne vaši i nismo uspeli da ih spasimo. Ono što je preostalo, nije bilo dovoljno kvalitetno. Srećom, paradajz i krastavci, koje biljne vaši često napadaju, ne sade se u velikom količinama, pa smo uspeli da prebrodimo gubitak - rekla je Bojana Aćimović.

Osim organske proizvodnje i tezge u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci, Bojanin suprug Dragan ima stalne mušterije i na Limanskoj pijaci.

- Proizvodnja nekada ne zavisi od nas, već se dešava da cela kultura propadne neočekivano, i da ne postoji tajni recept da je spasiš. Kada se stvari tako izjalove, čini se da ne postoji dobra računica, ali na kraju shvatimo da se trud isplati. Bitno je biti pažljiv, poznavati biljke i znati gde i u kojem periodu se šta sadi - objasnila je Bojana Aćimović.