Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Raste nezaposlenost u Crnoj Gori - Za pola godine bez posla ostalo više od 15.000 građana
Izvor: Mina
Subota, 03.10.2020.
12:01
Subota, 03.10.2020.
12:01
Komentari
Ilustracija (Foto: aslysun/shutterstock.com)
Kako se navodi u izveštaju Monstata u avgustu prošle godine posao je imalo 210,45 hiljada građana, a u istom mesecu ove godine zaposlenje je imalo njih 172,15 hiljada, piše Dan.
Pad broja zaposlenih u državi konstantan je od marta, odnosno od pojave novog koronavirusa, pa je tako u martu kada je počela zdravstvena, a sa njom i ekonomska kriza, posao imalo 187,25 hiljada građana.
Od tog meseca počinje pad pa je broj zaposlenih u aprilu iznosio 184,60 hiljada, u maju 181,03 hiljade, junu 178,17 hiljada, julu 174,17 hiljada, te u avgustu 172,15 hiljada.
Najveći pad u broju zaposlenih beleži se u Podgorici, gde je u martu posao imalo 86,63 hiljade građana, a u avgustu je ta brojka smanjena za 6,93 hiljade, pa je posao imalo 79,69 hiljade stanovnika tog grada.
Nakon Glavnog grada najveći pad u broju zaposlenih beleži se u Budvi i to za 1,83 hiljade, potom Herceg Novom 1,53 hiljade, u Nikšiću za 1,26 hiljada, sledi Bar gde je ta cifra 1,21 hiljada, Kotor 936, Bijelo Polje 771, Tivat 675 i Pljevlja 541.
Što se ostalih gradova tiče u Ulcinju je broj osoba koja imaju posao od marta smanjen za 491, Beranama 436, Danilovgradu 346, Rožajama 257, na Cetinju 188, u Kolašinu 166, Mojkovcu 111, Plavu 74, na Žabljaku za 63, Andrijevici 41, Plužinama 32 i u Šavniku 23.
Prema oceni predstavnika Saveza sindikata Nenada Rakočevića realno je opravdanje za povećanje broja nezaposlenih u svim delovima Crne Gore, ne samo u Podgorici, počevši od marta ove godine tražiti u posledicama koje je za sobom ostavila pandemija Covid-19.
- Gotovo celokupan broj onih koji su ostali bez posla možemo tražiti u realnom sektoru, a posebno su se na udaru našli oni iz malih i srednjih preduzeća. Veliki broj preduzetnika je čak i ugasio svoje firme, odnosno stopirao svoje poslovanje - rekao je Rakočević.
On je rekao da se u ovim teškim vremenima nažalost pokazala i nespremnost države da adekvatno odgovori na takve krizne situacije.
- Moramo istaći da su subvencije i pomoći koje je država dala ovim kategorijama bile veoma selektivne i netransparentne, gde se ne zna ni koliko su i kome su ih dali, odnosno zna se da su velike povlastice imali preduzetnici koji već odavno imaju privilegovan položaj - smatra Rakočević.
On je dodao da se posebno zbog najvećeg broja stanovnika, po broju onih koji su ostali bez radnog mesta, a samim tim i egzistencije ističe Podgorica.
- Budućnost što se tiče ovog problema je veoma neizvesna, te možemo očekivati dalji rast broja nezaposlenih. Dijametralan podatak je da se broj zaposlenih u javnom sektoru povećao, što se može pretpostaviti posledica izbora koji su bili u avgustu - kazao je Rakočević.
Podaci o godišnjem i mesečnom broju zaposlenih dobijaju se na osnovu evidencija koje su regulisane Zakonom o evidencijama u oblasti rada i zapošljavanja, a vode se u Centralnom registru obveznika i osiguranika (CROO), koje Monstat redovno preuzima.
- Ovim evidencijama obuhvaćeni su zaposleni u preduzećima, ustanovama i organizacijama svih oblika svojine kao i strani državljani zaposleni u našoj zemlji. Podaci o nezaposlenima obuhvataju sve osobe koja su kod Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) registrovana kao nezaposlena - navode iz Monstata.
Tagovi:
Uprava za statistiku
Monstat
Zavod za zapošljavanje
Savez sindikata Crne Gore
Nenad Rakočević
Centralni registar obveznika i osiguranika
nezaposlenost
rast nezaposlenosti
koronavirus
virus korona
Zakon o evidencijama u oblasti rada i zapošljavanja
pad broja zaposlenih
subvencije
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.