Brzi testovi na Covid-19 spas za turizam i vazdušni saobraćaj?

Već u maju je Međunarodno udruženje vazdušnog transporta (IATA) istaklo kako će politika karantina odložiti ponovno pokretanje vazdušnog putovanja nakon uzemljenja u proleće 2020. godine. Međutim, do sada nije postignut napredak i karantinska pravila i dalje imaju ogroman uticaj na planiranje putovanja i sam rad avijacije. Zato IATA ali i drugi već dugo traže alternative karantinskim propisima, obično pomoću testova.

Avio kompanije i udruženja vazduhoplovne industrije sada pozivaju na adekvatan sistem za testiranje na Covid-19, jer trenutni karantinski režimi podržavaju trenutni nedostatak poverenja u letenje. Mnoge države EU, opet, već primenjuju ispitne centre na aerodromima za testiranje na virus, što omogućava izuzeće od važećih propisa o karantinu.


Brzi antigen testovi: koliko su oni baš brzi i pouzdani?

Da bi se dobili rezultati PCR testa, u najboljem slučaju treba sačekati nekoliko sati, ali obično dan ili čak duže. Dok čekate, postoje mahom mere "kratkog karantina" – ili morate prethodno obaviti test, ali obavezno oslanjajući se na to da test ne bude stariji od vremenskog perioda navedenog u ciljanoj zemlji. Ovo stvara stres kod planiranja za putnike, dok laboratorije u kojima se analiziraju PCR testovi dostižu svoje granice kapaciteta. Osim toga, PCR testovi su relativno skupi, što je takođe problem.

Ali sada postoji novi izvor nade: takozvani antigeni testovi. Ovi testovi, poput PCR testa, zahtevaju bris iz nosa. Ali procena je posle mnogo brža. Na primer, brzi test kompanije Roche daje rezultat u roku od 15 minuta. Analitički uređaj nije potreban; laboratorijsko ispitivanje je takođe nepotrebno. Rezultati studije takođe pokazuju da testovi na antigen imaju skoro istu tačnost kao i PCR testovi koji se trenutno koriste.

Brzi test je dizajniran da odmah otkrije nezaražene i zaražene osobe. S jedne strane, omogućava efikasnije korišćenje zdravstvenih resursa (naročito u predstojećoj sezoni gripa, takav test može pomoći da se brzo isključi SARS-CoV-2 ili odmah započne odgovarajući tretman), ali s druge strane, brzi test bi takođe olakšao turističkoj industriji.

Bitna napomena je da ovaj test ne zahteva skupu laboratorijsku infrastrukturu, pa je jeftiniji od PCR testa. Pitanje troškova je često razlog zašto primena i dalje ne uspeva: uprkos činjenici da su u međuvremenu usvojeni i drugi pristupi (u Nemačkoj, na primer, država je neko vreme izvodila ovakve testove na aerodromima), potrošači su obično odgovorni za troškovi – a oni su do sada bili prilično visoki za PCR testove.

Avio-kompanije odavno apeluju na vlade da uvedu brze testove, ukinu karantin i omoguće da rezultati testa važe na svim dolaznim aerodromima. Brzi testovi bi definitivno vratili sigurnost i poverenje u avio putovanja, omogućavajući pravi restart ove industrije. Lufthansa razmatra upotrebu brzih testova već u oktobru.

Ostaje pitanje u čijoj nadležnosti jeste uvođenje takvih testova? Da li vlasti moraju da obezbede takve testove, ili to rade avio kompanije (tj. obično privatni sektor), aerodromi? Kao što je to često slučaj ove godine, rešenja za složene probleme moraju se naći pod velikim vremenskim pritiskom, što zahteva koordinaciju različitih strana. Rocheov brzi antigen test je spreman, ali njegova upotreba na aerodromima verovatno će potrajati.