Svi dobavljači trgovinskog lanca "Metro" do 2012. poslovaće sa IFS sertifikatom - standard za kvalitet hrane još nepopularan kod srpskih proizvođača
Srpski proizvođači poslednjih godina zauzimaju sve značajniju ulogu u lancu dobavljača multinacionalnih kompanija, što ukazuje da su zadovoljili niz propisanih uslova: od tehničko-tehnoloških, preko proizvodnih i finansijskih kapaciteta do standarda kvaliteta. Na putu do polica renomiranih svetskih trgovaca poslednja stavka često je jedan od zahtevnijih zadataka, posebno što osim rasprostranjenih HACCP ili ISO sertifikata mnogi lanci imaju sopstvene standarde u pogledu kvaliteta koje je su razvili njihovi stručnjaci. Jedan od takvih je "International Food Standard" (IFS), koji su ustanovili nemački i francuski trgovinski lanci. Njegovo uvođenje za naše proizvođače je utoliko važnije jer je "Metro", za čiju robnu marku proizvodi 40 naših preduzeća, najavio da će do 2012. taj standard zahtevati od svih svojih dobavljača. Za sada svega nekoliko preduzeća u Srbiji poseduju IFS, a moguće ga je dobiti kod tri sertifikaciona tela.
Kako je u razgovoru za "eKapiju" najavila Dragana Zorić, rukovodilac kontrole kvaliteta kompanije "Metro", za one koji se odluče da uvedu IFS ta kompanija će obezbediti maksimalnu podršku. Osim pomoći "Metroa", domaći proizvođači mogu da se uključe i u Agrobiznis projekat Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID) koja će do 1. marta primati prijave na konkursu za program podrške uvođenju međunarodnih sertifikata u proizvodnji hrane. Program obuhvata Global GAP, ISO 14001, ISO 22000, Organic, IFS i BRC standarda i to za proizvođače voća i povrća i preduzeća koja se bave stočarstvom, mlekarstvom, pečurkama, lekovitim i aromatičnim biljem.
eKapija: Srpski proizvođači nedovoljno su upoznati sa IFS. Kada i gde je razvijen taj standard?
- "International Food Standard" (IFS) razvile su 2002. i 2003. godine nemačka i francuska trgovina na malo za audit dobavljača sopstvenih trgovačkih marki. IFS služi za standardizovanu kontrolu bezbednosti hrane i nivoa kvaliteta proizvođača, odnosno zaštitu i poverenje potrošača kao i poboljšanu troškovnu efikasnost u lancu proizvodnje hrane.
IFS se danas ne odnosi samo na proizvođače sopstvenih marki (private labels), već se poštuje kao sistem garantovanja kvaliteta hrane za sve proizvođače. Čine ga rukovođenje kvalitetom i rukovođenje rizicima specifičnim za proces proizvodnje hrane.
Izdavači tog, danas veoma široko primenjivanog standarda, su sa jedne strane Centralno udruženje nemačke trgovine na malo HDE e.V. i francusko udruženje trgovine na veliko i malo FCD. IFS se bazira na vodećem dokumentu organizacije "Global Food Safety Initiative" (GFSI), nastale 2000. godine radi poboljšanja bezbednosti hrane. Cilj GFSI je utvrđivanje međunarodnih standarda bezbednosti za preduzeća koja snabdevaju trgovinu trgovačkim markama. GFSI je u tu svrhu napravio spisak ključnih kriterijuma prema kojima se mere standardi bezbednosti hrane.
eKapija: Koji su osnovni benefiti koje proizvođačima donosi IFS?
- Osnovne prednosti IFS-a su: standardizovan sistem ocenjivanja kvaliteta proizvoda, stvaranje uporedivosti i transparentnosti u okviru celokupnog trgovinskog lanca, smanjenje troškova kako kod dobavljača, tako i kod trgovaca, poboljšanje bezbednosti hrane i poboljšanje kvaliteta proizvoda, poboljšanje zaštite i rast poverenja potrošača, poboljšanje troškovne efikasnosti u lancu proizvodnje i prometa hrane, međusobno priznavanje sprovedenih audita, visoka transparentnost u okviru celokupnog lanca proizvodnje i prometa hrane.
eKapija: Koliko traje proces sertifikacije za IFS?
- Sama sertifikacija traje dva do tri dana i zavisi od veličine firme, broja zaposlenih, vrste proizvodnje, proizvodnog kapaciteta i asorimana, i sl. To procenjuje sertifikaciono telo, dok proces implementacije IFS standarda zavisi od spremnosti preduzeća da odgovori zahtevima standarda.
eKapija: Koje uslove propisuje IFS?
- Uslovi IFS standarda fokusirani su na zahteve vezane za opredeljenost i odgovornost menadžmenta, zatim "Quality management system" (proces proizvodnje zasnovan na HACCP standardu), upravljanje resursima, na proces proizvodnje, merenja, analiza i poboljšanje procesa.
Princip sledljivosti je jako važan u praćenju proizvoda "od njive do trpeze" čime se u svakom trenutku može utvrditi gde se proizvod nalazi i povući iz upotrebe ukoliko njegove karakteristike ne odgovaraju standardu.
eKapija: Da li postoje prepreke za srpske proizvođače koji žele da uvedu IFS?
- Prepreke ne postoje. Važno je samo da mogu da ispune zahteve IFS standarda.
eKapija: Kakve su prognoze za njegovu zastupljenost među proizvođačima?
- IFS će u najskorijoj budućnosti biti uslov konkurentnosti i na srpskom tržištu.
eKapija: Kolika je cena procesa standardizacije?
- Cena uvođenja standarda zavisi od stanja firme.
eKapija: Koja je strategija "Metroa" za uvođenje IFS u srpska preduzeća?
- Cilj "Metroa" je da do 2012. godine svi naši dobavljači i proizvođači budu sertifikovani prema IFS standardu ili nekom koji je odobren od strane GFSI (u zavisnosti od tipa prozvođača).
Kuće koje vrše sertifikaciju u Srbiji
Za sada u Srbiji sertifikaciju za IFS vrše "TUV Rheinland", SGS, "Certop Co", "Lloyd`s Register", "Quality Austria", "Bureau Veritas" i DQS.
Srpska preduzeća koja imaju IFS
Kako je za "eKapiju" objasnio Marinko Ukropina, direktor kompanije SGS, interesovanje za uvođenjem standarda IFS u Srbiji je izuzetno malo, i do sada su taj sertifikat dobile kompanije "Sirogojno" i "Sojaprotein". Šandor Tibor, direktor "Certop Co", rekao je za "eKapiju" da sertifikaciona kuća, koju on vodi, do sada nije izdala ni jedan IFS standard u Srbiji.