Milica Đorđević, kompozitorka u Parizu - Beograđanka među muzičkom elitom

(Milica Đorđević)

Velika mi je čast što su me sa 24 godine primili na najveći i najpoznatiji Institut za istraživanje akustične muzike na svetu, a posebno zbog toga što sam prvi državljanin Srbije koji se ikada obreo tamo. Međutim, školarina i život u Parizu za mene su preskupi, pa sad jurim da, pre nego što bude kasno, nađem sredstva kako bih uspela da završim studije – priča za "Blic nedelje" Milica Đorđević.

Milica se sa još 14 mladih kompozitora iz celog sveta bavi implementacijom novih tehnologija i specifičnih softvera u savremenu umetničku muziku. Koliko je uspešna, jasno govori podatak da je jednu od njenih kompozicija 2008. godine izveo najpoznatiji svetski gudački kvartet Arditti.

– Studijski program na Institutu IRCAM je vrlo specifičan. Moj zadatak je da napišem novu kompoziciju za solo instrument i elektroniku, koja će na kraju biti izvedena na koncertu u čuvenom pariskom kulturnom centru "Žorž Pompidu". Predavači i mentori su nam najveći stručnjaci iz svojih oblasti i oni nas obučavaju da koristimo nove tehnologije i da ih primenjujemo u svojim delima. Obično kompozitor koji piše za instrument i elektroniku ima svog asistenta-tehničara, koji je najčešće informatičar i koji se bavi "elektronskom realizacijom" kompozicije. A na IRCAM-u nas uče da sami radimo sve to – objašnjava naša sagovornica.

Prošle godine, Milica je dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta za specijalističke studije u Strazburu i to joj je mnogo značilo.

– Spaslo me je! Ali ove godine jednostavno nisam imala uslova da se prijavim jer je stipendija Fonda za osnovne i postdiplomske studije za univerzitete, a IRCAM je istraživački institut, ne klasičan studijski program. Školarina na IRCAM-u nije mnogo visoka, 3.000 EUR, ali za naše pojmove jeste. Pogotovu što je život u Parizu, čak i za francuske uslove, nezamislivo skup. Na primer, za nešto što oni zovu "studio sa kuhinjom", od devet kvadrata, treba izdvojiti 450 do 600 EUR. A u stvari, to je memljiva soba na tavanu (nekadašnja soba za poslugu), najčešće sa zajedničkim kupatilom u hodniku, a "kuhinju" predstavljaju rešo, mali frižider i sudopera, koja je ujedno i lavabo. I sve to u istoj prostoriji. To je samo kirija, a gde su ostali najosnovniji troškovi za režije, hranu i drugo – kaže ona.

Mama Snežana, tata Milanko i brat Aleksandar su njen najveći oslonac i podrška. Čuju se redovno, ali Milici ipak nedostaju. Kad se prvi put odvojila od njih, odlaskom u Strazbur, trebalo joj je šest meseci da se navikne.

– Osećala sam se odsečenom od sveta. Više od tri meseca nisam imala ni telefon ni internet, a na boravišnu dozvolu sam morala da čekam pola godine i za to vreme nisam smela da napuštam Francusku. Kasnije, kako je vreme prolazilo, bivalo je sve lakše. Mada, čini mi se da se čovek nikada potpuno ne navikne – dodaje ona.

Milica je završila Petu beogradsku gimnaziju i Srednju muzičku školu Mokranjac u Beogradu, odsek klavir. Na Fakultetu muzičke umetnosti u glavnom gradu završila je snimanje muzike i tonsku režiju i specijalistički kurs elektronske kompozicije. Nakon što je diplomirala, otišla je na specijalističke poslediplomske studije na Nacionalnom konzervatorijumu u Strazburu. Diplomirala je sa najvišom ocenom i uz posebnu napomenu – što je najviše moguće priznanje u francuskom akademskom sistemu.

– Zbog stipendije Fonda za mlade talente, u obavezi sam da se vratim i neko vreme radim u Srbiji, ali to se ne sukobi s mojim željama. Možda je to moj ludački entuzijazam ili mladalački idealizam, ali ja zaista mislim da će i kod nas stvari krenuti nabolje i da će doći vreme kada ćemo živeti kao i ostatak sveta. Mislim da, pored iskrene volje i želje, posedujem i znanje i energiju da bar malo doprinesem i pomognem da naša kultura, naročito nova umetnička muzika, prvo u Srbiji dođe na mesto kakvo zaslužuje. Mislim da ako nešto vrediš, ako si stvarno dobar i iskren u tome što radiš – možeš živeti i stvarati bilo gde, a tvoja umetnost će biti prepoznata i probijaće granice – kaže mlada umetnica.
Ono što je sigurno je da će, pre nego što se vrati u Srbiju, Milica Đorđević završiti kompoziciju za solo violončelo i elektroniku, koju piše u okviru projekta na IRCAM-u, a čija bi premijera trebalo da bude u centru "Pompidu". Kasnije je očekuju još dve nove kompozicije a, nakon IRCAM-a, planira da upiše doktorat.

Uspešna karijera pod znakom pitanja

Milica Đorđević je do sada komponovala za prestižne evropske festivale, učestvovala nebrojeno puta na takozvanim master-klas radionicama i seminarima širom Evrope, na takmičenjima, držala tribine i bila stipendista nekoliko evropskih festivala, fondacija, zatim Letnje akademije u Pragu ali i Fonda za mlade talente Vlade Srbije. Ona je organizator koncerata savremene muzike, na kojima nastupa kao kompozitor i izvođač, jedan je od idejnih tvoraca i organizatora festivala studenata kompozicije u KoMA, a radila je dve godine i na RTS-u kao stručni saradnik u redakciji programa za decu i mlade i redakciji za ozbiljnu muziku. Bavi se i slikarstvom.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 07.02.2010.)