POPOVIĆ: Rast BDP u Srbiji od 5% u prvom kvartalu za sada samo marketing

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji od 5% u prvom kvartalu 2020. godine ne znači mnogo, jer se u statistici privrednog rasta stope mere u intervalima od jedne, pet i deset godina, pa to za sada služi samo za marketing, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.

Popović je u intervjuu agenciji Beta rekla da joj taj podatak liči na prolazno vreme na 50 metara u maratonskoj trci "i time se niko ozbiljan ne hvali".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao po objavljivanju tog podatka da je "apsolutno siguran da će Srbija zbog takvog rasta BDP u prva tri meseca ove godine biti prva u Evropi i među najboljima u svetu".

- Vučić je ovih dana dana predvideo da rast u drugom kvartalu bude 0%, a da u naredna dva, do kraja godine bude negativan. Čemu onda hvalospev rastu od 5% u prvom kvartalu? - rekla je Popović.

Dodala je da je "reč o bezobzirnom marketingu vladajuće stranke".

Za razliku od "žutih" (prethodne vlasti u Srbiji) koji su, kako je rekla, neprestano beležili privredni rast, veći od 5% godišnje Srpska napredna stranka (SNS) to nikada nije uspela."

- Da je reč o marketingu potvrđuje i podatak da je srpska statistika prošle godine prestala da objavljuje kvartalne "fleš" ocene privrednog rasta jer su rezultati bili lošiji, a već je redovna praksa da vlast izlazi u javnost samo kada se ostvare dobri rezultati - rekla je Popovićeva.

Srbija će, prema njenim rečima, verovatno imati najmanji pad BDP, jer nema more, ni razvijenu saobraćajnu delatnost, te stoga neće ni pad BDP bit toliko snažan kao u zemljama koje imaju razvijenu turističku i saobraćajnu privredu.

- To je logika tipa: nismo ni imali aerodrome, pa nije pao broj poletanja. Ako je i do marketinga, mnogo je - rekla je Popovićeva.

Srbija, kako je rekla, "ima prilično lošu strukturu BDP-a" u kojoj poljoprivreda ima izuzetno hipertrofirani udeo, skoro 8%, a u razvijenim zemljama ispod 1%.

Ocenila je da je taj razlog usled koga Srbija sporije pada tokom epidemije, u stvari, "tužan", jer nemamo dinamičnu i međunarodno integrisanu privredu, pa kad svet pada, Srbija ne pada.

Na pitanje da li je ministar finansija mogao da dopusti ili možda sam izmisli "pare iz helikoptera", Popović je rekla da je ne zabrinjava ponašanje ministra finansija, "jer tamo, kao i na svim ostalim funkcijama, glavne odluke donosi predsednik države".

- Predsednik je kako se vidi, prilično ishitreno, podelio svim punoletnimm građanima po 100 EUR - rekla je Popovićeva.

Istakla je da je otprilike toliko Srbija uštedela kumulativnim trogodišnjim smanjenjem penzija i "umesto da penzionerima sada teatralno vrati novac i jednom se u javnosti pokaže kao ozbiljan državnik, Vučić taj isti iznos deli kao mađioničar u predizborne svrhe".

- A izbore bi dobio i bez toga. Kako i ne bi, kada je i međunarodna zajednica zvanično saopštila da Srbija više ne liči na demokratiju - kazala je Popović.

Na pitanje kako ocenjuje listu prioriteta investicija iz plana "Srbija 2025" i onih koje su do sada realizovane Popović je rekla da "vozovi idu sve sporije, da nijedan put nije završen, a na sve to, više nemamo ni glavnu železničku stanicu u Beogradu".

- Srbiju svake godine napusti 50.000 građana, koji više ne žele da čekaju da Vučić ode ili da se ukine partokratija ili i jedno i drugo, pa da se konačno otvori mogućnost da taj privredni rast zaista dostigne neki veći nivo - rekla je Popovićeva.

Na pitanje da li Srbiji postoji neka institucija osim Vučića, Popovićeva je izjavila da "ovde ni institucija geometra više nije sigurna".

Nedavno smo, kako je rekla, "bili svedoci kako predsednik obaveštava javnost o tačnoj dužini puta Kraljevo - Novi Pazar, ne koristeći mapu, već iskustvo koje je stekao, jer je kolima prešao taj put".

- Nisam sigurna da bilo ko u ovoj državi ima snage ili volje da mu se suprotstavi - dodala je Popovićeva.

A razlog za to, kako je rekla, leži u institucijama koje su prestale da funkcionišu.

Popovićeva je rekla da skoro sva bitna mesta u državnoj upravi zauzimaju vršioci dužnosti koji mogu biti smenjeni kad god se vlastima svidi.

- Ko bi u takvoj atmosferi preuzimao odgovornost za bilo šta? I zašto bi bilo kome sa v.d. statusom bilo važno da javno kaže predsedniku da greši, ili da ne zna o čemu govori - navela je.

Na pitanje kako procenjuje lokalnu i globalnu ekonomsku krizu zbog pandemije virusom covid-19 Popović je rekla da je pandemija u SAD odnela više žrtava nego vijetnamski i korejski rat zajedno, a privredna ativnost beleži najveći pad od vremena Velike ekonomske krize iz 1929. godine.

- Putanja oporavka će po svoj prilici biti uzlazna i strma, tako da u celini i američka i svetska privreda imaju šanse da se uspešno oporave u skorije vreme - rekla je Popović.

Procena je, kako je rekla, da su razvijene zemlje do sada isplatile desetostruko veći iznos ekonomske pomoći nego u velikoj krizi iz 2008. godine, a ta mera je sprovedena u pravi čas, tako da ni rezultati neće izostati.

- U Srbiji, sa ovakvim institucijama i dok predsednik broji kilometre auto-puta, razvozi respiratore i računa u decimalu koliki će nam biti tromesečni rast, skoro je sigurno da od našeg visokog godišnjeg privrednog rasta neće biti ništa - navela je Popovićeva.

Dodala je da će se "Srbija možda i oporaviti od ove katastrofe, ali nakon toga, nema osnova za brzi privredni rast".

Istakla je da pre svega nedostaje to da ljudi sami preuzmu odgovrnost i sami prisvoje svaki svoj poslovni uspeh, "čega nema ni na vidiku".

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević izjavio je da je kvartalna i godišnja dinamika obračuna i publikovanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije standard koji Zavod primenjuje već godinama uz podršku i nadzor Evrostata (statističke službe EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Kovačević je to naveo u reagovanju dostavljenom agenciji Beta povodom ocena profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danice Popović da je srpska statistika prošle godine prestala da objavljuje kvartalne "fleš" ocene privrednog rasta "jer su rezultati bili lošiji i da je već redovna praksa da vlast izlazi u javnost samo kada se ostvare dobri rezultati".

Kako je Kovačević naveo, "u okviru opšteg sistema nacionalnih računa državna statistika je 2014. izvršila prilagođavanje evropskom sistemu nacionalnih računa (ESA 2010) u okviru koga su povezani kvartalni i godišnji računi".

- RZS uredno dostavlja podatke Evrostatu i MMF-u, i u kvartalnoj i u godišnjoj dinamici kao i višegodišnje serije podataka, što ni u kom slučaju ne umanjuje značaj ubrzane dinamike srpske privrede koju iz kvartala u kvartal potvrđuju obračuni BDP-a. Dakle, kvartalna i godišnja dinamika obračuna i publikovanja BDP-a je standard i nema nikakve "petogodišnje ili višegodišnje periodike merenja privrednog rasta" koju spominje gospođa Popović, niti je reč o bilo kakvom marketingu već o sistemu obračuna koji RZS primenjuje već godinama uz podršku i nadzor Evrostata i MMF-a - istakao je Kovaćević.

Dodao je da je "Zavod prekinuo sa objavljivanjem fleš kvartalnih procena ne zbog prikrivanja lošijih rezultata (nije poznato o kojim 'lošim' rezultatima je reč), već upravo zbog ekonomskih analitičara poput gospođe Popović, koji su, kako sama kaže, prilikom svake kvartalne procene BDP-a, brojali 'decimale' i koristili ih za zlonamernu interpretaciju statističkih podataka u političke svrhe i neosnovane napade na statistiku".

- Ignorisanje međunarodno utemeljenog i priznatog statističkog informacionog sistema kao i izmišljanje drugačijih interpretacija i metodologija nacionalnih računa i drugih kvantitatitvnih mera ima predznak politizacije i kriticizma bez osnova - smatra Kovačević.