Raste izvoz organskih proizvoda iz Srbije - Više od 95% domaćih malina, šljiva i borovnica završi u zemljama EU

Za čak 11 mil EUR u poslednje četiri godine porastao je izvoz sertifikovanih organskih proizvoda iz Srbije i na kraju prošle godine dostigao je rekordnih 29,7 mil EUR.

Kako je saopštila Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju, iz Srbije su u 2019. godini izvezene 13.284 tone organskih proizvoda, a vrednost izvoza je iznela 29,75 mil EUR, od čega organsko voće i proizvodi od voća čine preko 28,7 mil EUR. Podaci Uprave carina govore da je u odnosu na period od pre četiri godine izvoz porastao za čak 11 mil EUR.

- Najviše organskih proizvoda se tradicionalno izvozi na tržište država EU, a najveću vrednost izvoza Srbija ostvaruje već godinama sa Nemačkom, pa je lane ona iznosila više od trećine ukupne vrednosti izvoza. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda je izvezeno u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju - kažu u Nacionalnoj asocijaciji za organsku proizvodnju.

Što se tiče vrsta organskih proizvoda koji su doneli najveći izvozni profit, na prvom mestu i prošle godine bila je smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja. Upravo voće, kako za Blic objašnjava Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe, ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću vrednost u izvozu i po količinama i po ceni.

- Srbija i dalje poseduje izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti, ali kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske, takođe dobre sorte višnje ili borovnice. Naravno, daleko je najzastupljenija proizvodnja jagodičastog voća poput maline i kupine. Potencijal za organsku proizvodnju je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača, jer u ovoj proizvodnji mora da se radi strogo kontrolisano. Još uvek najveći deo njih radi samostalno. Država sa svoje strane daje sasvim solidne podsticaje za ovu proizvodnju, ali još više se mora raditi na edukaciji i promociji organskih proizvoda iz Srbije - smatra Milinković.

Sa organskom proizvodnjom gotovo svih sorti voća i povrća na svom imanju od 18 hektara Radosav Grujičić iz okoline Uba počeo je još pre 12 godina kada, kako kaže, za to gotovo niko nije čuo, a tada nisu ni postojali zakonski okviri, niti sertifikati i uputstva za uzgoj.

- Poslednjih godina budi se i svest kupaca za ovim proizvodima, koja je često veća od onoga što uspemo da uzgojimo. Rezultati izvoza zaista jesu impozantni i odlični za izvoznike, ali se malo zna koliko je uzgoj samo uz vodu i zemlju, često bez korišćenja mašina i potpuno bez pomoći hemije, naporan. Niko ne govori o tome koliko su organski prinosi manji u odnosu na konvencionalne jer nema pomoći 390 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne i baci se - priča Grujičić.

Po njegovim rečima, uz još uvek malu kupovnu moć domaćih potrošača, ne čudi podatak što se više od 95% organskih proizvoda izvozi.

- Daleko bi mi bilo draže da se organski proizvodi više prodaju kod nas nego u inostranstvu, jer je zdrava hrana sa 30 puta više suve materije, vitamina ili enzima u odnosu na konvencionalne vrste voća i povrća - zaključuje naš sagovornik.

Organske vrste poljoprivrednih proizvoda u Srbiji se gaje na oko 13.500 hektara, a te površine iz godine rastu. Raste i broj proizvođača, kojih je pre jedne decenije bilo svega 137, a prema poslednjim podacima ih je više od 6.000.

Da bi organski proizvodi mogli da se plasiraju na inostranom tržištu potrebno je da budu sertifikovani u skladu sa regulativom država u koju se izvozi, tako da su proizvođači u Srbiji, koji se bave izvozom organskih proizvoda, osim u skladu sa domaćim propisima sertifikovani i u skladu sa propisima EU, NOP-u (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište) i drugim propisima/standardima.