Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada - Ključna stvar za uspeh je upornost

(Ljiljana Kovač)

Radeći više godina kao direktorka Radne zajednice Rudnika kamena Rakovac, Ljiljana Kovač je u celosti savladala i upoznala posao eksploatacije i vađenja kamena, od bušenja i miniranja kamena, preko drobljenja i prerade, do transporta i prodaje kamena. Kada je 2001. godine raspisan konkurs za izbor novog generalnog direktora preduzeća, Ljiljana je puna samopouzdanja, znanja i iskustva konkurisala. Bez velike dvojbe je izabrana na mesto generalnog direktora Rudnika Rakovac, koji i danas sa uspehom vodi, prošavši u međuvremenu sa preduzećem period restrukturiranja i privatizacije.


Pre nego nam nešto više kažete o eksploatavciji i proizvodnji kamena u Rakovcu, recite nam nešto o privatizaciji preduzeća koja se može svrstati u primere uspešnih privatizacija kod nas?

- Rudnici nemetala Rakovac, kako su se ranije zvali dok su bili u sastavu velikog preduzeća "Vojvodina put", bili su prvo privatizovani po onom starom zakonu o privatizaciji, po kome su zaposleni, bivši zaposleni i penzioneri, postali vlasnici preduzeća. Početkom 2004. godine javio nam se strateški partner zainteresovan za ulaganje i dokapitalizaciju preduzeća. Bila je to austrijska kompanija "Alas international", sa dugom tradicijom i bogatim iskustvom rada u oblasti eksploatacije i proizvodnje kamena, šljunka. Prihvatili smo njihovu ponudu, emitovali akcije koje su oni zatim kupili i postali većinski vlasnici preduzeća.

Predstavite nam ukratko kompaniju "Alas holding" i njeno poslovno prisustvo u Srbiji, ona je pored Rudnika Rakovac, vlasnik još nekoliko preduzeća kod nas?

- Mi se danas zovemo AD "Alas Rakovac" i deo smo "Asamer& Hufnagel", austrijske kompanije koja od 1959. godine uspešno posluje na tržištima širom Evrope; od Austrije, Poljske, Mađarske i Slovačke, preko Rusije, Ukrajine, Bugarske, Češke i Rumunije, do Bosne i Hercegovine i Hrvatske. "Asamer & Hufnagel" danas ima preko 5.000 zaposlenih širom sveta i godišnji obrt od pola milijarde evra. Kompanija je prvi put došla u Srbiju 2001. godine i sa francuskim partnerom kupila "Beočinsku fabriku cementa". "Asamer holding" je do sada u Srbiju investirao preko 65 mil EUR, od čega u rakovačke rudnike blizu sedam miliona evra. U Srbiji zapošljavaju 700 ljudi u svojim kompanijama, plus 560 sa partnerom u Beočinskoj cementari. U sastavu "Alas holdinga" iz Srbije su, pored nas, i preduzeća "Zorka keramika" i "Zorka opeka"i "Zorka Alas Kamen".


Ako bismo Vas pitali da nam predstavite Rudnike Rakovac, šta biste rekli, eksploatacija kamena u ovim rudnicima se obavlja već 70 godine i kopovi su pred zatvaranjem?

- Eksploatacija trahita u Kamenolomu Rakovac započela je 1937. godine. Rastuće potrebe za kamenom i uviđajući ekonomski značaj kamenoloma na Fruškoj gori, Dunavska Banovina je početkom 30-ih godina prošlog veka pristupila otvaranju državnog kamenoloma kod Rakovca. Pripremni radovi za otvaranje površinskog kopa na lokalitetu "Kišnjeva glava" započeli su 1934. godine izgradnjom prilaznih puteva, magacina i pratećih objekata. Izgradnja drobiličnog postrojenja započela je 1936. godine. Septembra 1937. godine pogoni su pušteni u probni rad, da bi redovna proizvodnja krenula četiri meseca kasnije. Već 1939. godine proizvodnja je dostigla 200.000 kubika. Najveću aktivnost fruškogorsko rudarstvo je doživelo 70-ih godina prošlog veka, kada se krenulo sa eksploatacijom kamena u Ledincima. Rekonstruisana je i automatizovana žičara, izgrađena nova drobilična postrojenja na oba kopa. Sve ove aktivnosti dovele su 1979. godine do rekordne proizvodnje od 960.000 kubika. Rudnici Rakovac eksploatišu su preko 70 godina. Životni vek ovih kopova bliži se kraju. Naša je namera da, po pribavljanju potrebnih odobrenja, kroz projekte čiji su autori profesori Rudarsko-geološkog i Šumarskog fakulteta u Beogradu, zatvorimo kopove "Kišnjeva glava" i "Srebro".


Sa kakvim kapacitetima i potencijalima raspolažete i ko su vaši glavni kupci?

- Danas kamen proizvodimo za putnu privredu, za vodoprivredu i za železnicu. Radi se o veoma kvalitetnom eruptivnom kamenu, koji se može koristiti ne samo za tamponske slojeve, već i za asfalte za autoputeve. Po evropskim standardima, u asfalte za autoputeve može da ide samo eruptivni kamen, dok u asfalte za magistralne i regionalne puteve mogu da idu i druge vrste krečnjaka. Naši kamenolomi su jako dobro geografski smešteni i pozicionirani, imamo dobar pristup drumskom saobraćaju, vodnom saobraćaju i železničkom saobraćaju za koji imamo vlastiti industrijski kolosek. Pošto smo ušli u završnu fazu ekspoatacije, mi sada zapravo radimo u režimu tehničke rekultivacije. Za kop "Kišnjeva glava" već smo dobili sve neophodne dozvole za rekultivaciju. Za kop "Srebro" smo dobili saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine i u proceduri smo obezbeđenja ostalih saglasnosti i izrade potrebnih projekata, tako da bi uskoro i na ovom kopu trebalo da uđemo u proces rekultivacije.

Šta kažu namere i planovi daljeg rada i razvoja vašeg preduzeća?

- Naše poslovanje u narednom periodu se praktično svodi na posao rekultivacije, jer je Zakonom o nacionalnim parkovima i Prostornim planom rečeno da se na Fruškoj gori više ne može eksploatisati kamen i da se postojeći kopovi moraju privesti nameni. Planiramo da godišnje kroz rekultivaciju na "Kišnjevoj glavi" vadimo oko 500.000 tona kamena. Za "Srebro" još uvek nismo u potpunosti definisali ovu cifru, ali će to biti približno isti obim otkopane sirovine kroz rekultivaciju kao na "Kišnjevoj glavi". Smatramo da ćemo proizvode iz ovako otkopanih sirovina moći da plasiramo. Uzdamo se, pre svega, u izgradnju Koridora 10. Imamo eruptivac koji se koristi za asfalt za autoputeve i najbliži smo autoputu, posebno deonici Novi Sad - Horgoš, koja upravo počinje da se gradi. Aktuelna kriza se negativno odražava i na naše poslovanje, kao i na poslovanje svih putara. Posla je manje, ali se nadamo da će sa intenziviranjem radova na putevima, koje država najavljuje, biti više posla i za nas. Putna privreda za sobom vuče veliki broj privrednih grana, tako da ona može biti značajan zamajac našeg ukupnog ekonomskog rasta i razvoja.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama?

- Jeste da u mojoj delatnosti, u delatnosti proizvodnje i prerade kamena ima malo žena, ali je evidentno da je danas u Srbiji sve više žena na odgovornim radnim i menadžerskim pozicijama. U svojoj dugogodišnjoj radnoj karijeri sretala sam se sa veoma sposobnim poslovnim ženama koje ni po čemu ne zaostaju za svojim kolegama muškarcima. Uprkos tome što su u mom radnom miljeu uglavnom muškarci, ja nikada nisam naišla na njihovo nipodaštavanje i omaložavanje. Uvek su me poštovali i cenili kao sebi ravnu koleginicu i poslovnog partnera. Uvek je to bio jedan korektan odnos.

Kako uskladiti porodične i poslovne obaveze, šta kaže Vaše iskustvo?

- Kada sam postala direktor, dobila sam pounu podršku supruga i sina. Shvatili su da ću sada morati više da odsustvujem od kuće i da će morati više da mi pomažu u obavljanju svakodnevnih kućnih poslova. Jeste teško uskladiti kućne i poslovne obaveze, ali se sve može stići uz dobru organizaciju i podršku porodice. Ako kao porodična žena ulazite u neki veći poslovni angažman, ako hoćete menadžerskim poslom da se bavite, onda za to morate da imate podršku i razumevanje porodice. Ako je dobar odnos vaše porodice prema onome što radite, onda možete u potpunosti da se posvetite tom poslu i da postižete maksimalne rezultate. Ja ne bih prihvatila menadžersku poziciju da me moji ukućani, suprug, sin i moja majka, u tome nisu podržali.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu po Vašem mišljenju?

- Ključ uspeha je po mom mišljenju u upornosti. U svakom poslu ima puno prepreka, a posebno na početku. Ako vi odmah čim naiđete na neku iole veću prepreku odustanete, onda od posla i uspeha nema ništa. Ja sam po prirodi veoma uporna osoba i smatram da mi je ova osobina dosta pomogla u dosadašnjem radu. Iza svake velike upornosti stoji, naravno, veliki rad i odricanje.

Radna biografija

Ljiljana Kovač je rođena u Bečeju. Osnovnu, srednju školu i Pravni fakultet je završila u Novom Sadu. Svoju radnu karijeru po završetku fakulteta je započela u trgovinskom preduzeću "Podunavlje" iz Beočina, gde je radila kao šef pravne i kadrovske službe. U ovom preduzeću je ostala pet godina, nakon čega, opet kao šef kadrovske i pravne službe, počinje da radi u preduzeću "Vojvodina put - Rudnici nemetala Rakovac". Posle nekoliko godina provedenih na ovom položaju, Ljiljana postaje direktor Radne zajednice. Po prirodi ove funkcije i posla koji je obavljala, bila je prvi i neposredni saradnik generalnog direktora preduzeća i sa njim zajedno vodila poslovanje firme. Za generalnog direktora Rudnika kamena Rakovac izabrana je 2001. godine, koji i danas, nakon sprovedenog restruktuiranja i privatizacije, sa uspehom vodi. Ljiljana je udata i ima sina koji je takođe pravnik pred kojim je, kaže majka, uspešna pravnička karijera.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: [email protected])