Zbog visokih akciza na gorivo, u Srbiji cena dizela među najvišim u Evropi

Građani Srbije dizel plaćaju više nego što to čine stanovnici Mađarske, Slovenije, Nemačke, Grčke, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske, Rumunije, Austrije... Kada se pogleda region, ispred Srbije po visini cene dizela je samo Albanija. Građani u svim ostalim zemljama u okruženju dizel mogu da kupe po znatno nižoj ceni, uglavnom ispod 1 EUR.

Iako je dizel u Srbiji pojeftinio za više od 20 dinara u odnosu na januarsku cenu, a zbog pada cene nafte na svetskom tržištu, njegova cena na pumpama je i dalje visoka zbog visokih državnih akciza na gorivo.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović objašnjava da je dizel sada 141,9 dinara, ali da čak 84 dinara od te cene predstavlja državno zahvatanje. Iako su građani 20. januara plaćali 164 dinara za litru dizela, a sada ga 22 dinara manje, struktura tog sniženja izgleda tako da je za 19 dinara opala cena naftnih kompanija, a da je svega tri dinara smanjenje akcize.

- Imate zemlje koje imaju graničnu vrednost i kažu da, ako je cena iznad 50 dolara po barelu, onda je jedna vrednost akcize, a ako je niža, onda se primenjuje druga. Postoje plivajuće akcize, gde država neće da zarađuje na konto niskih cena nafte, nego hoće da ima fiksni prihod od PDV-a i akcize. Kada se povećaju cene, strašno raste prihod od PDV-a, a onda se smanjuju akcize. Naš mehanizam je da se uspostave jako visoke akcize i to u periodu od 2012. do 2015. godine, iz godine u godinu su povećane akcize na dizel i došli smo do ovoga - poručuje Mićović za 021.rs.

On navodi da je visoka cena dizela problem za celu ekonomiju koja gubi na konkurentnosti. Ukazuje i na to da naftne kompanije ne vole velika državna opterećenja, jer se povećava cena goriva, a smanjuje promet.

Na pitanje da li je potrebno da se smanje državne akcize na gorivo, pogotovo zbog toga što će doći do ekonomskog pada usled krize izazvane virusom korona, Mićović poručuje da odgovor na to pitanje zavisi iz kog se ugla ono sagledava.

- Kada ovo pitanje gledate iz perspektive budžeta i države, onda imate mišljenje da pored svog smanjenja prihoda koje će biti ostvareno, hoćete još da smanjimo akcize i da nam se i taj prihod smanji. Od čega će budžet da se puni? Razumljivo je. Međutim, ako privredi ne pomognemo preko smanjenog državnog zahvatanja u svemu, ona neće moći da se probudi iz hibernacije, mnogima neće biti tako jednostavno da se probude iz ovog stanja - dodaje Mićović.

Saradnik instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže za 021.rs da bi, kada se govori o ceni goriva, država trebalo da subvencioniše poljoprivrednike, a da bi prava sistemska mera bilo opipljivije spuštanje poreskih nameta na rad, odnosno poreza i doprinose, te bi lokalne samouprave trebalo da se odreknu parafiskalnih nameta.

- Sumnjam da će doći do smanjenja akciza, pogotovo u uslovima kada će država biti prinuđena na rastuća zaduživanja, kako bi mogao da se pokrije paket mera koji je pokrenut, pri čemu svakako nisam sklon meri helikopterskom bacanju 100 EUR svakom građaninu, s obzirom na to da se radi o čistom marketinškom i populističkom triku. Kad govorimo o akcizama na gorivo, moguće je da se ponovo odloži povećanje, kako ne bi došlo do pomeranja cena na više kote, ali nisam optimista po tom pitanju i mislim da bi bilo mnogo važnije da se ide na subvencionisanje goriva za poljoprivredne proizvođače - smatra Đogović.

On navodi da u svim krizama koje se javljaju prvi na udaru budu saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo, građevinarstvo, pa je tako i sad, te se u i u narednom periodu može očekivati manja potražnja za gorivom. Ipak, i on ukazuje na to da su akcize na gorivo u Srbiji visoke.

- Akcize na gorivo u Srbiji jesu visoke, a vanredno stanje tek ogoli situaciju iz onog redovnog i onda se vidi koliko je država zahvatanjem od goriva punila svoj budžet. Svakako da bi trebalo da se razmišlja o tome da se ide na njihovo spuštanje, ali mislim da to sada i nije baš prioritet. U ovom trenutku mislim da ima drugih sistemskih mera koje bi mogle da poboljšaju likvidnost same privrede - poručuje Đogović.

U Srbiji je ove zime trebalo da se počne sa primenom novih akciza na gorivo, kafu, cigarete, alkohol. Međutim, Vlada je odlučila da pomeri primenu novih akciznih vrednosti za gorivo za jun ove godine, pa bi po svakoj litri benzina država uzimala 57,1 dinar, evrodizela po 58,72, a tečnog naftnog gasa 44,59 dinara.

Tomislav Mićović poručuje da država ne samo da ne bi trebalo da povećava akcize, nego bi morala da potpuno redefiniše svoju politiku akciznog oporezivanja.

- Sve zemlje nekomercijalnu potrošnju, dakle govorimo o fizičkim licima, opterećuju većom stopom akciza, a ekonomija se relaksira. Ekonomiji treba pomoći, kontrolisano. Svaka pomoć u smislu smanjenja državnih dažbina mora da prati odgovarajuća kontrola, da se zna koja je namena goriva bila, koliko je jednom poljoprivredniku potrebno da bi obradio hektar zemlje. Slede setva i žetva, zašto se u tom periodu država ne bi odrekla akciza na gorivo za poljoprivrednike. Napominjem, ne zato da bi neko seo u džip i otišao na more, nego da bi to gorivo sipao u svoj traktor, kombajn, bilo koju radnu mašinu. Tada bi naša poljoprivreda i proizvodnja hrane mogle da pomognu nižu cenu hrane. To je jedna pomoć. Treba proanalizirati sve delatnosti pojedinačno - navodi Mićović, dodajući da treba stati na put zloupotrebama regresirane cene goriva, ali "ni da država ne može poljoprivrednicima da naplaćuje gorivo kao da ga koriste za privatnu zabavu".

Saša Đogović stava je da država treba da ide ka smanjivanju nameta za gorivo, kada se stvore uslovi.

- Ja sam bio pobornik da se svakako ide na smanjivanje akciza na gorivo, jer ako se hvalimo da nam je odlična budžetska kasa, a ona svakako jeste bila potentna, onda ne vidim razloga zašto da se ne smanje akcize na gorivo, isto kao što je bilo moguće da se za još jedan procentni poen smanje nameti za rad. Ako imate dobru kasu to mora da se oseti i u privredi i kod stanovništva, ne samo kroz povećanje penzija ili zarada, nego kroz niže troškove poslovanja, usluga ili proizvoda, čime se na drugačiji način utiče na povećanje životnog standardna i jačanja konkurencije - zaključuje Đogović.