Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kako smo se rađali i odrastali u praistoriji
Komentari
Ilustracija (Foto: PerseoMedusa/shutterstock.com)
Pa ipak, tada se desio jedan od vrlo zanimljivih preokreta u ljudskoj evoluciji - došlo je do neolitskog bejbi buma.
- Prvi put tada mame imaju dvoje ili više dece koji prežive, ali ne znamo ništa o tome da li su tom periodu mame i rađale više dece. Zna se da ima veći broj arheoloških ostataka - kaže za BBC na srpskom Sofija Stefanović, profesorka na Katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Stefanović je pre šest godina započela pionirsko istraživanje o rađanju, mamama i bebama u praistoriji, koje pre nje nije mnogo interesovalo naučnike.
Tako nastaje projekat "Rađanje", a ispitivanja se uglavnom rade na moderno opremljenom Institutu "Biosens" u Novom Sadu.
Kao fizička antropološkinja, Stefanović se bavi analizom ljudskih skeletnih ostataka, a saradnici su joj specijalisti iz različitih oblasti.
Kako je sve počelo?
Ljudska vrsta je nastala mnogo pre toga - pre oko dva miliona godina. Prvih 99% trajanja evolucije, čovek je živeo na demografskom minimumu - mali broj arheoloških ostataka pokazuje da smo kao vrsta jedva preživeli.
- Provukli smo se kroz iglene uši. To je vreme kad ljudi žive kao lovci sakupljači, što je do pre 12.000 godina - navodi Stefanović.
Od 10.000 do 6.500 godine pre nove ere traje mezolit - tada još naši preci ne stvaraju prava naselja.
U to vreme na Balkanu postoji velika kultura Lepenskog vira na Đerdapu.
Njihove trapezoidne građevine poput šatora pokazuju da u to vreme love ribu i vraćaju se u njih, ali nemaju stalne naseobine.
U vreme početka mezolita dolazi do klimatskih promena - povlačenja glečera, povećanja bujnosti vegetacije, novih vrsta - menjaju se dotadašnji uslovi života.
Mezolit je poznat kao starije, a neolit kao mlađe kameno doba u okviru praistorije.
Sa neolitom stiže i pomenuta demografska ekspanzija - naučnici veruju da se tada rađa više dece nego pre.
- Za to ne postoje biološki dokazi, pa smo odlučili da primenimo metodu ispitivanja zubnih ostataka - navodi Stefanović.
Zubni godovi
Naučnici preseku ostatke zuba dijamantskom testerom, naprave mali presek i tu pločicu gledaju pod mikroskopom.
- Tu vidimo takozvane linije anulacije, jer svake godine zub dobije jedan sloj zubnog cementa. Kao kod godova na drvetu - brojeći te linije možemo da kažemo koliko je neko imao godina u vreme smrti. Ova metoda se koristi i u forenzici i vrlo je precizna - navodi Stefanović.
Njene kolege u Frajburgu, u Nemačkoj, unapredile su ovu metodu i došle do "neverovatnog otkrića" - tokom trudnoće ova linija zubnog cementa postaje drugačija - nije prava, već nepravilna i tamnija.
- Ako ste imali tri trudnoće, imaćete tri linije krize, a može se utvrditi i koliko ste imali godina u svakoj od tih trudnoća.
Ipak, ta linija krize pojavljuje se na zubu već u prvom tromesečju trudnoće - ne zna se da li su trudnoće bile uspešne ili su mame imale pobačaje.
Ipak, Stefanović je tu metodu primenila na praistoriju i prvi put u istoriji nauke, mogla je da odredi kada su i koliko puta žene bile trudne tokom života.
- Studija na mezolitskim i neolitskim ženama pokazala je veći broj linija krize, što uglavnom znači broj trudnoća", navodi Stefanović.
Porođaj
- Porođaj je sigurno bio težak, kao i danas. Tu razlike nema - odgovara Stefanović.
Ono što nas je učinilo ljudima - hod na dve noge i veliki moždani kapacitet, što automatski podrazumeva i veliku glavu, dovelo je do teškoća na porođaju.
- Otkad se rodila prva ljudska beba, rađanje je teško i rizično. U modernim bolnicama i sa carskim rezom i danas ima smrtnih slučajeva - objašnjava ona.
Drugi važan deo projekta "Rađanje" je tema dojenja.
Odgovore na pitanja kada su i koliko praistorijske mame dojile decu daće im hemijske analize.
- Sve što jedemo ostavlja hemijski trag u našim kostima. Kada je beba samo dojena, izotopi u vašim kostima pokazuju samo jednu vrstu signala. Kad krene dohrana, to se promeni - napominje Stefanović.
Za razliku od drugih kostiju u organizmu koje se mogu ojačati unosom određene hrane, na zubu svaka etapa razvoja ostavlja trag koji kasnije ne može biti promenjen.
Jednostavno, odatle se vidi šta ste kada jeli.
Na drugim kostima, pak, ostaje trag poslednjeg načina ishrane, čime se osoba hranila u trenutku smrti.
- Kada ukrstite te podatke, može se dobiti kompletan meni - objašnjava ona.
Tokom istraživanja, naučnici su došli su do preciznih podataka i o dojenju.
- U mezolitu su prestajale da doje tek u trećoj ili četvrtoj godini, dok su u neolitu dojile maksimum godinu dana. Neke mame sa Đerdapa dojile su svega šest meseci.
Šta iz toga mogu da nauče današnje mame?
Neolitska deca pokazuju više tragova određenih poremećaja ili bolesti koje su u vezi sa ishranom.
- Naša istraživanja idu u prilog podrške dužem dojenju i sa zdravstvenog stanovišta. Mezolitska deca i mezolitski ljudi su čvršće građe, čvršćih kostiju - stameniji su.
Ako su skratile dojenje, čime su se deca hranila?
- To je i nas interesovalo, šta su mame mogle pretvoriti u dohranu. Slično kao i danas - kašice su pravile od životinjskog mleka i žitarica - kaže antropološkinja.
Urođena netolerancija na mleko
Karakteristika neolita je pripitomljavanje biljaka i životinja, nova ishrana i sedeći način života.
Međutim, tu postoji jedan problem.
- Do prve godine bebe su tolerantne na mleko, ali posle ne, jer nije planirano da kao vrsta jedemo mleko - i tada niko nije imao tu toleranciju. Taj deo gena kroz evoluciju se tek desio, zato su i danas ljudi nekad netolerantni".
Šta su jeli ispitivali su preko keramike nađene na lokalitetu Starčevo, jer su u njenim porama sačuvani ostaci drevne hrane.
- Odrasli su svesni da im sirovo mleko ne prija, ali su znali kako da ga pripreme - objašnjava ona.
Našli su obilje dokaza da su neolitski ljudi na Balkanu u Starčevu pravili i jeli sir.
- To je najstarije u Evropi i dvostruko je naučno potvrđeno. Nigde nismo pronašli podatke o sirovom mleku, čak ni na zubnom kamencu ljudi.
Njeni saradnici su odlazili u najsavremenije laboratorije u svetu.
Kašičice u Starčevu i moderna mesara
Sa neolitom se prvi put pojavljuje još jedna zanimljiva alatka - koštane kašičice, koje vrlo liče na savremene.
One su malih dimenzija, ima ih puno, a jako su lepe izrade i upadljive su.
- Naučnici su smatrali da su to alatke, čim su tako puno pohabane, a male. Veliki broj autora prevideo je logičnu mogućnost da se radi i bebi kašičicama - priča Sofija.
Smatralo se, kaže. da su korišćene za ritual ili štavljenje kože, na primer, iako se vide jasni tragovi zubića na njima.
- Dete tad grize sve što mu date. Ipak, shvatili smo da neće biti lako dokazati da su kašike - kašike.
Njen kolega kolega Bojan Petrović, dečiji stomatolog, zatražio je saglasnost da izvede eksperiment da dečijim mlečnim zubima "glockaju kosti".
- Od neke mesare smo dobili koske od kakvih su pravljene kašike i napravili smo veštačke vilice kojima smo glockali kosti. Jako često dečiji mlečni zub polomi kost i to je prvo otrkiće koje nas je zapanjilo. Bilo nam je uzbudljivo (otkriće) da dečiji zubi sa lakoćom ostavljaju trag na kostima - opisuje Sofija.
Tagovi:
Sofija Stefanović
profesorka na Katedri za arheologiju
praistorija
materinstvo
dojenje
nauka
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.