Šta će biti s privredom Srbije? - Tri moguća scenarija rešenja krize i posledice po srpsku ekonomiju

U detaljnoj analizi mera Vlade usmerenih ka privatnom sektoru u uslovima aktuelne epidemije koronavirusa, profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije, za eKapiju predviđa tri moguća scenarija ishoda korona-krize, njenog trenutnog uticaja na srpsku privredu i eventualnih posledica:




SCENARIO 2

Drugi scenario predstavlja kriva latiničnog slova U, u slučaju da se ovakva situacija produži više od 9 nedelja. U tom scenariju, pad će biti manje oštar a više zakrivljen, tada ćemo posle pete, šeste nedelje osetno sporije padati. Stepen privredne deklinacije će biti manji, jer se glavni udar već dogodio u proteklom periodu, ali, analogno tome ćemo se i sporije oporavljati. Taj scenario je moguć od 9. nedelje krize, sa trajanjem i do kraja godine. Robni i realni novčani tokovi će biti na minimumu, dalja budžetska zahvatanja problematična, inflacija u izgledu, a privredna i međusektorska struktura ozbiljnije poremećena. Sve to će prouzrokovati sporiji i kompleksniji oporavak privrede.


SCENARIO 3

Najgori scenario se teorijski mora pomenuti, ali se gotovo izvesno neće dogoditi. On je predstavljen u obliku latiničnog slova L i podrazumevao bi kritičan pad privredne delatnosti. Tu se spada na neki do sada nezamisliv vid ekonomije, koji je možda bolje opisan u Kamijevoj "Kugi" nego u realnoj ekonomskoj teoriji. To bi dakle bila neka privreda golog vegetiranja i fizičke samoodrživosti i to bi već bio planetarni problem. Ovaj scenario bi se desio ako bi epidemija, odnosno kriza izazvana njome potrajala duže od godinu dana. Teško je predvideti u detalje ovaj scenario, ali gotovo izvesno je da će on biti sprečen.

- Predviđam prvi scenario, i nadam mu se, ali ne isključujem ni početak drugog, i mislim da će se na tome ova kriza i završiti – ističe profesor Živanović.


Mere su dobre i donete pravoremeno

Kada je reč o novim merama, naš sagovornik kaže da su one "školski primer", i da su dobre iz više razloga - nisu izdvojene od mera drugih država i realnog tržišta, po prvi put u fokus se stavljaju mikro, mala i srednja preduzeća koja su gro naše privrede i najavljene su pravovremeno, u samo praskozorje krize, a istovremeno, imaju i snažnu socijalnu komponentu.

Prema njegovim rečima, mere koje je država najavila u prvi plan stavljaju tri cilja: da održe zaposlenost, proizvodnju i likvidnost.



I bankama će biti potrebna pomoć

Profesor Živanović ističe da su banke u ovoj krizi prve "podletele pod mač", pa se treba i njima malo pozabaviti, inače "ozbiljno rizikujemo da ruiniramo veći deo bankarskog sistema u Srbiji u smislu njegove likvidnosti i kapitalne adekvatnosti".

- U narednom periodu trebalo bi da se regulatorni okvir Centralne banke uskladi sa potrebama banaka nakon krize. Pre svega, neophodno je da im se prizna da su u periodu krize bile prinuđene da samo tehnički rade, u formatu "novčanog šaltera", a ne da se tržišno ponašaju i ostvaruju prihod. Najveći broj banaka izvesno će kumulirati ozbiljne gubitke. S toga u regulatornom okviru treba ostaviti komforan prostor poslovnim bankama za upravljanje tim gubicima i tako i usmeriti prudencijalnu kontrolu NBS - bez "grubih faulova". Drugo, posle krize bankama treba omogućiti da vrlo liberalno, gledajući ukupan dug klijenata i njegovu strukturu, počnu njegovo prepakivanje i restrukturiranje. Umesto radikalnijih rezervisanja po potencijalnim gubicima, oportuno će biti da se sredstva zadrže u kreditnom potencijalu poslovnih banaka, jer je poenta da banke lakše odobravaju kredite u fazi početka oporavka privrede i podgrevanja konjukture – ocenjuje Živanović.

- U suprotnom, rizikujemo da rasteramo strane banke postajući skupi u odnosu na okruženje, a kad se oporavimo treba gledati i da zadržimo našu konkurentsku prednost – smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, i obaveznu rezervu poslovnim bankama treba svesti na minimum i ta sredstva osloboditi i vratiti u kreditni potencijal.

Repotransakcije centralne banke treba, takođe, ograničiti. Bez obzira koliko niska repo stopa bila , banke će uvek rado ustupati novac centralnoj banci da bi kako-tako prihodovale i izbegle rizik, i taj novac će tada biti sterilan. Umesto toga treba, eventualno, dozvoliti državi da se u nekom formatu zadužuje kog centralne banke, tj. da može da emituje državne hartije od vrednosti a da se centralnoj banci ograničeno dozvoli da ih ona otkupljuje - poručuje profesor Živanović.

Najzad, dodaje, prema bankama koje su zabeležile gubitke treba biti liberalan i u smislu odmerenog insistiranja na kapitalnoj adekvatnosti.

- Kapitalni zahtevi prema bankama moraju biti u skladu sa situacijom, treba im dati mogućnost da se u narednih godinu dana vrate na potreban nivo kapitalne adekvatnosti i da se liberalnije zadužuju, čak i kod same NBS, nego što to regulatorni zahtevi u ovom trenutku dozvoljavaju – kaže sagovornik našeg portala.

Najzad, za meru davanja tzv. "helikopterskog novca" ističe da je to konzervativna monetarna dogma koja ima dobre strane i da je ne treba a priori odbacivati.

Branislava Petrović

BBA-Beogradska Bankarska Akademija

Branko Živanović

koronavirus

virus korona

posledice epidemije korona virusa za privredu

mere za spas privrede

moratorijum na otplatu kredita