Afrika izvozna šansa - izvozni aduti srpske privrede u 2010. godini su metali, hrana, lekovi

Bez rasta izvoza Srbija ne može da opstane. On je, međutim, za prvih deset meseci ove godine bio za 2,7 milijardi dolara manji nego u istom periodu lane. Srbija je do novembra preko granice plasirala robu vrednu 6,8 milijardi dolara.

Neki od aduta koji bi mogli da poprave izvozni rezultat u 2010. su, smatraju u SIEPA, Agenciji za razvoj investicija i promociju izvoza, pokretanje "Fiat" programa, ali i sve firme koje ga budu pratile.

- "Fiat" će pratiti preduzeća koja rade prateći asortiman - kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPA.

- Oni će i izvoziti svoje proizvode. Poluproizvode možemo da plasiramo na tržišta severne Afrike, koja su još nezasićena. Za njih imamo i dovoljno kapaciteta. Teško je hraniti Rusiju i njihovi kupci odmah ispituju kapacitete naših proizvođača. Zato imamo dovoljno za, recimo, Alžir. Šansu imaju i farmaceutske kompanije. "Hemofarm" je dobio nagradu za izvoznika godine jer je plasirao gotov lek na američko tržište, koje je izuzetno zahtevno.

Srbija je ubedljivo najviše izvezla u Evropu - 6,3 mlrd USD, od čega u zemlje EU 3,6 mlrd USD. S obzirom na proizvode kojima možemo da konkurišemo, naš izvoz je - minimalan. Do probirljivih potrošača EU lako bi došle naše maline, pojedino povrće i bebi-bif, koga nažalost nemamo ni za vlastite potrebe. Od dozvoljenih 8.750 tona za prošlu godinu mi smo izvezli samo 1.700 tona!

- Šansa za opstanak i ostanak Srbije je u nesvrstanim svetu - ističe Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije.

- U više od 100 zemalja ima 1,7 milijardi stanovnika, a godišnje se obrne 600 milijardi dolara vrednosti HALAL hrane. Srbija tamo ima dugu tradiciju i ugled. Hvalimo se sa izvozom hrane u svet od dve milijarde dolara, koliko je iznosila u 2008. godini! Ali, od tog izvoza oko 62,5% plasirali smo bivšim jugoslovenskim republikama.

Privrednici, s druge strane, poručuju da je njihov ulazak na svetsku "utakmicu" težak bez Nacionalnog izvoznog plana.

- Naša privreda u mnogim granama nije konkurentna evropskim kompanijama zato što je opterećena daleko višim poreskim stopama, zastarelim propisima i tehnološki zaostala 30 godina - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. - Uzalud nam liberalizacija trgovine sa Evropom ako nemamo plan šta ćemo izvoziti u narednih pet ili deset godina.

Deficit

Za prvih deset meseci ostvarili smo 5,7 milijardi dolara spoljnotrgovinskog deficita, pošto smo uvezli robu vrednu 12,5 milijardi dolara.

U Uniji poslodavaca Srbije napominju da se iz zemlje, od 2001. do septembra ove, odlilo ukupno 56,8 milijardi dolara. Toliko je, tokom svih ovih godina, uvoz bio veći od izvoza.

Ponuda

- Pšenica - mogli bismo da izvozimo milion tona godišnje na tržišta Alžira, Maroka, Egipta i ostalih zemalja Bliskog i Dalekog istoka.

- Kukuruz - svake godine bismo mogli da imamo za izvoz 1,5 miliona tona merkantilnog zrna i oko 25.000 tona semenskog kukuruza. Moguća tržišta su Rusija, Ukrajina, Bugarska, Rumunija i nesvrstani svet. Za njih ne bismo mogli ni dovoljno da proizvedemo.

- Suncokret - Za izvoz bismo mogli svake godine za nesvrstane zemlje da imamo 75.000 tona.

- Juneće meso - nemamo ga dovoljno ni za sebe, a u Evropi i nesvrstanima se može prodati koliko god imamo.

- Ovčje meso - sad postoje kupci na Srednjem istoku za 3.000 tona godišnje.

- Konzervisano meso - nekada je iz Srbije na tržišta SAD i EU odlazilo godišnje 30.000 tona konzervisanog mesa.

- Voće, povrće i prerađevine - Srbiji danas donose prihod u izvozu od 300 miliona dolara.

- Lekovito bilje i plodovi - "Bilje Borča" iz Borče je krenula sa izvozom gotovih proizvoda u SAD (vrednost prvog kontingenta 100.000 EUR). Otišao je kontingent u Dubai, a javili su se kupci i iz Egipta i nude ugovore za više decenija.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 24.12.09.)