Vinarija Tonković oživela kadarku - Autohtona sorta sa peska ove godine i u beloj varijanti (FOTO)

Sredinom 19. veka, na pesku panonske nizije, rađala je crna sorta grožđa, autentična za ovo područje. Ne zna se sa sigurnošću da li potiče sa Skadarskog jezera ili iz Mađarske, ali je sigurno da je gotovo nestala nakon Drugog svetskog rata.

Međutim, zahvaljujući viziji porodice Tonković, autohtona bačka sorta ponovo se vratila na mesto koje joj pripada. Reč je o kadarki, koju je ova vinarija u subotičko-horgoškoj peščari oživela 2006. godine.

- Sama pomisao da se u celom vinogradu sadi jedna sorta grožđa, ma koja bila, predstavlja ozbiljan rizik. Pošto smo mi radili analize zemljišta i ispitivali sortu pre sađenja, shvatili smo da se upuštamo u ogroman rizik. Kako vreme prolazi, sve smo sigurniji da smo doneli dobru odluku - počinje priču o kadarki Mladen Ćirić iz vinarije Tonković.


Prinos kadarke 700 grama po čokotu

Kadarka je sorta grožđa koja ima jako tanku pokožicu, što znači da lako puca, a sa tim se bolesti mnogo lakše šire. Prinos je prosečno 700 grama po čokotu, što je, smatra Ćirić, zaista jako malo. Takođe, ima zbijene grozdove koji otežavaju pronalazak evetualnih bolesti.

- Ipak, od samog početka naš projekat smo gledali kao veliki izazov. Da budemo totalno drugačiji, da sadimo samo jednu autohtonu sortu koju niko ni dan danas kod nas maltene ne radi. U vremenu kada smo krenuli, zaista je jako mali broj vinarija postojao u Srbiji - priseća se Ćirić.

Danas imaju vinograd od 10 hektara, devet hektara je u punom rodu, a na još jedan preostali hektar zemljišta će tek saditi novu vinovu lozu.

Trenutna godišnja proizvodnja vinarije oko 30.000 boca.

- Plan je da se ide do 50.000 godišnje i više od toga nećemo proizvoditi. Smatramo da su to optimalne količine vina za nas, kod kojih možemo ispratiti za nas visoke kriterijume kvaliteta - ističe sagovornik eKapije.


Vina sa peska

Subotičko-horgoška peščara smeštena je uz samu mađarsku granicu. Reč je krajnjem južnom delu velike peščane površine, koja se prostire između Dunava, Tise, Budimpešte i severa Bačke.

Sama vinarija ukopana je u tu peščanu dinu, kraj vinograda i salaša, u Bačkim Vinogradima.

Pitali smo Mladena Ćirića, koje su prednosti vina sa peska?

- Recimo da je pre dve godine jedne noći u februaru kod nas bilo -26 stepeni. Vinarije u okolini su imale ozbiljne štete od tog mraza, a naš prinos te godine bio je nepromenjen. Radimo i zagrtanje, tako da dodatno štitimo lozu peskom - pojasnio je.

Etikete vinarije Tonković su Fantazija, Rapsodija i Rosé, a pored ova standardna tri vina imaju i penušavo vino od kadarke i desertno vino od kadarke.

- Fantaziju bih preporučio svima, jer je to vino koje zaista ogromnoj većini ljudi odgovara. Laganijeg je tela, može da se pije i bez hrane, može malo da se rashladi, lako se uklapa uz hranu i takvo jedno vino je veoma dopadljivo - kaže Ćirić.

Dodaje da je Rapsodija premium varijanta kadarke, a razlika je što prvo odležava godinu i po dana u novom bariku, pa potom ide tri godine u bocu i tek onda izlazi na tržište.

- Nju bih preporučio ljudima koji vole malo jača vina. Svakako je i Rapsodija vino laganijeg tela, jer takva su vina od kadarke, ali drvo i najkvalitetnije grožđe koje se koristi za nju daju veću punoću vina, jače tanine i duži "after taste" - objašnjava.

Kada je reč o Rosé-u, napominje da je iz poslednje 2019 berbe definitivno najbolji do sada:

- I slobodno mogu da kažem da bih i njega preporučio svima. Na nosu dominiraju arome jagode, ukus mu je lepršav, takođe sa tonovima crvenog voća, losos boje i umerenog alkohola. Mislimo da će biti pravi letnji pogodak.

Vinarija Tonković sprema nešto specijalno i novo ove godine. Reč je o beloj kadarki.

- Belo vino od crvenog grožđa ili blanc de noirs. Naša ideja je da imamo sve varijante vina od naše autohtone sorte grožđa, što je jedinstven slučaj na svetu. Ove godine smo uradili probnu količinu od 1.000 boca da vidimo šta ćemo dobiti, dok se sledeće godine očekuje povećanje kvantiteta i puštanje tog vina na tržište - otkriva Mladen Ćirić.


Vinski turizam

Kada se pomene vino, danas je gotovo i neizostavna tema vinskog turizma. Celokupna vinska scena u Srbiji diže se na ozbiljniji nivo, a tako raste i potreba za ovim vidom privlačenja turista.

- Mislim da smo došli do stadijuma da zaista imamo dobra vina, ali vinski turizam je još na samom početku. Raduje nas što je sve veći broj stranaca koji dolaze u našu zemlju, a i oni vole da dođu o obiđu vinarije - kaže Ćirić.

Dodaje da je u njihovoj vinariji odnos "pola-pola", kada je reč o stranim i domaćim gostima.

- Mi u turističkom delu nudimo dve opcije. Prva je degustacija tri vina uz dasku vojvođanskih specijaliteta, a druga je degustacija četiri do pet vina uz tradicionalni gulaš ili perkelt. Kapacitet veće degustacione sale je 30 sedećih mesta, dok u manjoj staje do pet - navodi Mladen Ćirić.

Aleksandra Kekić