Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Visoke zgrade "zarobljavaju" čist vazduh - Nova studija ukazuje na uzroke zagađenja u Sarajevu

Izvor: Radiosarajevo.ba

Utorak, 14.01.2020.

15:51

Komentari

Podeli

Sarajevo (Foto: Ajan Alen/shutterstock.com)

Definisati položaj ventilacionih koridora, da li visoki građevinski objekti utiču na kvalitet vazduha, kako poboljšati protok vazduha u glavnom gradu Bosne i Hercegovine - pitanja su na koje je odgovorila studija Značaj urbanih ventilacionih koridora i pregled najboljih praksi.

Studija je danas (14. januar 2020.) javno predstavljena u Sarajevu.

Ministar prostornog uređenja, građenja i zaštite životne sredine Kantona Sarajevo Damir Filipović je Studiju ocijenio kao "istorijskom". Ukazao je na to da je studiju trebalo mnogo ranije uraditi. Prema rečima Filipovića, žali zbog toga što nisu bili prisutni načelnici opština u Kantonu Sarajevo, jer se Studija najviše tiče lokalnih zajednica.

Obećao je da će rezultati Studije biti deo politika o kvalitetu vazduha, koje su u pripremi.

Iz Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je podržala projekat Zelenog kantonalnog akcionog plana i Okvira politika za Kanton Sarajevo, poručili su da je kantonalna vlast pokazala liderstvo i nadaju se da će podstaći vlasti u drugim delovima Bosne i Hercegovine da učine isto.

Skrenuta je pažnja na faktore koji utiču na kvalitet vazduha u prstonici BiH - urbanizacija, transport, energija koja se koristi za zagrieavanje objekata, industrija i drugi. Zato se smatra da u svakom navedenom i drugom aspektu treba pronalaziti rešenja za čistiji vazduh.

Prilikom predstavljanja uticaja objekata na kvalitet vazduha, naglašena je važnost njihove visine u smislu potrebe gradnje stepenastih zgrada, njihovog položaja i oblika, postojanja rupa u objektima kroz koje protiče vazduh, kao i prostora između objekata.

Zeleni i plavi koridor, zelena transferzala

Navedena je važnost ne samo zelenih koridora, u obliku parkovskih celina, i plavih koridora, koji podrazumeva značaj rečnih tokova.

Izdvojeni su pozitivni i negativni primeri od pre i posle rata gradnje objekata koji su uticali na kvalitet vazduha. Kao pozitivan predratni primer navedena je Dobrinja, a kao negativni su navedeni pojedini stambeni kompleksi.

Za pozitivan primer posleratne gradnje izdvojen je tržni centar u blizini Unitic tornjeva i Avaz Twist Tower. Takođe, gradnja objekata na prostorima gde ona nije bila planirana zbog protoka vazduha je navedena kao negativni primer posleratne gradnje.

Ukazano je i na značaj "zelene transferzale" koju je arhitekta Juraj Neiddhart naveo kao jednom od ključnih za okolinu u gradu.

Miljacka (Foto: Donatas Dabravolskas/shutterstock.com)

Profesor doktor Muhamed Hadžiabdić bio je na čelu grupe koja je radila Studiju. Kako je istakao, korišćena je računarska simulacija uticaja objekata i drugih faktora. Naglasio je da je značajan doprinos dao akademik Kemal Hanjalić, koji je prvi u Bosni i Hercegovini radio simulacije ovog tipa.

Hadžiabdić je objasnio kako geografska struktura odnosno konfiguracija zemljišta utiče na kvalitet vazduha, te kakvo je njihovo dejstvo zajedno sa objektima.

Kao glavnim vazdušnim koridorima je naveo tok reke Miljacke (počinje na Bentbaši i završava u mestu Halilovići), glavnu saobraćajnicu koja povezuje Sarajevo sa Ilidžom, te Severnu i Južnu longitudinalu. Posebno je naglasio značaj ulica Alipašina, Ante Babića i Ive Andrića.

Hadžiabdić tvrdi da je planina Igman dominantan razlog zašto je otežan protok vazudha u Hrasnici i na Ilidži.

Koridor Miljacka znatno utiče na koridor glavna saobraćajnica. U tom smislu je bitno naselje Marijin-Dvor za neometan protok vazduha, objasnio je Hadžiabdić dodavši da, između ostalog, Alipašina ulica dobija čist vazduh od ovog koridora.

Govoreći o uticaju visokih zgrada ukazao je na to da one doprinose zadržavanju prljavog vazduha, to jeste "zarobljavaju" čist vazduh. Kao primer za to naveo je pojedine novoizgrađene objekte na Marijin-Dvoru među kojima su i one gde su smještene državne institucije BiH.

Visina objekata može, ali ne nužno, doprinositi zagađenju vazduha. Ako su oni raspoređeni na način da su stvorile vazdušni koridor, onda to ne mora biti slučaj, naveo je Hadžiabdić. Međutim, studija ne negira da visoke zgrade kao takve nemaju uticaj.

Potrebnim smatra da se za Sarajevo napravi klimatološka mapa, da se ograniči gradnja na vazdušnim koridorima i da se stvaraju zelene površine (ozelenjavanje bivšeg inudustrijskog kompleksa Vaso Miskin Crni i prostora Halilovića, te da se spoji sa Sportsko-rekreativnim centrom Safet Zajko).

Studiju je izradila privatna kompanija iz Sarajeva. Izrada je trajala pola godine.

Zeleni kantonalni akcioni plan i Okvirne politike za Kanton Sarajevo je finansirala Vlada Japana.

Tagovi:

Ministarstvo prostornog uređenja Kantona Sarajevo

portsko rekreativnim centar Safet Zajko

studija Značaj urbanih ventilacionih koridora i pregled najboljih praksi

uzroci zagađenja vazduha Sarajevo

zelena transferzala

zeleni koridori

plavi koridor

uticaj zgrada na protok vazduha

klimatološka mapa

vazdušni koridori

kvalitet vazduha

Zeleni kantonalni akcioni plan

Okvir politika za Kanton Sarajevo

gradnja stepenastih zgrada

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.