Indeksaciji penzija po švajcarskoj formuli potrebno "ojačanje"

S prvim danima Nove godine počela je da se primenjuje indeksacija penzija po takozvanoj švajcarskoj formuli, koja podrazumeva da se penzije usklađuju s rastom inflacije i prosečnom zaradom, a stručnjaci ukazuju da je taj model ekonomski održiv, da ga koristi veliki broj zemalja u regionu i da je dobio široku društvenu podršku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je međutim, da bi švajcarski model mogao "da se dopuni nečim", a u cilju da se poveća učešće penzija u ukupnom BDP-u zemlje, a sve sa krajnim ciljem da penzioneri žive bolje.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ističe da je švajcarski model dobar i da su u tom savetu takođe mišljenja da bi mogao da se "osnaži" i da su dali predloge kako to najbolje da se učini.

On ističe da je Fiskalni savet prošle godine načinio analizu i ukazao na mogućnost da će, ako tokom dužeg perioda budemo imali veoma visok privredni rast i visok rast zarada, učecće penzija u BDP krenuti da pada i ispod ciljanih 10%, što je ujedno i evropski prosek, a pokazalo se kao finansijski održivo za Srbiju.

- Sugerisali smo zato da se pored švajcarske formule ubaci još jedan dodatni mehanizam međugeneracijske solidarnosti, a to podrazumeva da ako se dese visoke stope privrednog rasta i penzije smanje na 9,5% BDP dođe do automatskog vanrednog usklađivanja za 5% kako bi se učešće penzija u BDP vratilo na 10% što je evropska praksa i ekonomski je održivo za Srbiju - istakao je Altiparmakov za Tanjug.

Kaže da su to predložili Ministarstvu finansija i da su oni pokazali zainteresovanost za "taj dodatni mehanizam" ali da ga je bolje sprovesti onda kada se budu osnaživala fiskalna pravila sa MMF-om, odnosno da se kroz njih "osnaži" i švajcarska formula.

On navodi da je neadekvatno da se insistira na odnosu prosečnih plata i penzija, ali moguće je osigurati da učešće ukupnih penzija u BDP ne pada ispod 10%, što je evropski prosek, dodao je Altiparmakov.

Švajcarski model inače podrazumeva usklađivanje penzija, pola sa rastom zarada pola sa inflacijom, i primenjuju ga brojne zemlje u Evropi ali i regionu, poput Hrvatske, Bugarske ili Rumunije. U Srbiji je postojao početkom 2000. tih godina, ali je ugašen 2006. godine.

Veoma je važno, kako je napomenuo Altiparmakov, da je ovaj model dobio široku društvenu podršku, od sindikata, udruženja penzionera, vlade, ali i to da je sa stručne strane održiv.

Generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije Ljubiša Babić ističe da budući da su penzioneri bili pogođeni smanjenjem primanja, švajcarska formula ohrabruje da će penzioneri živeti pristojnije.

On podseća da su najstariji sugrađani bili pogođeni smanjenjem primanja i da je dobro što konačno penzije počinju da rastu.

- Ipak ima tu dosta nerešenih problema, koji bi morali sistemski da se reše u narednim godinama - rekao je Babić.

Ministar rada Zoran Đorđević ukazao je danas da je cilj da 2025. godine prosečne penzije budu oko 430 EUR, 440 EUR.

Švajcarska forumula nije jedina novina za penzionere u ovoj godini, a pored nje na januarskom čeku za penzionere planirana je povišica od 5,4%.

Za šest meseci pomerena je granica za penzionisanje žena i odlazak u prevremenu penziju oba pola. Ove godine žene će u penziju ići sa pune 63 godine. Od ove godine takođe, prošireno je pravo na beneficirani staž, a penzije će moći da nasleđuju i vanbračni partneri.