Šljiva može da se gaji širom Srbije - Rejonizacija će pozicionirati druge biljne vrste

(Ilustracija) U šljivarstvu naše zemlje dominiraju sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. Prvenstveno čačanska lepotica, čačanska rodna, ali je i sve veće interesovanje za novije sorte - nadu, petru i divnu.

- Njih nemamo još u ponudi, ali u skladu sa zakonskom regulativom za proizvodnju sadnog materijala imaćemo ih tokom 2021. godine, tako da mogu da zaključim da je šljiva vodeća vrsta voćaka u našoj zemlji. Ne treba ni zanemariti malinu koja je veoma dominantna i značajna ne samo po proizvodnji već i deviznom prilivu koju naša zemlja ostvaruje izvozom plodova - rekao je Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka.

Dodaje da u Srbiji ne postoji dovoljna količina kvalitetnog sadnog materijala. Proizvođači su se dovijali na različite načine, presađivanjem sadnica iz rodnih zasada, što doprinosi značajnom smanjenju prinosa i kvaliteta maline.

- Ukoliko su zvanični i statistički podaci tačni, prinos od pet do sedam tona po hektaru je prinos koji je apsolutno neprimeren i gde nikakva cena ploda maline ne može nadoknaditi troškove uložene u proizvodnju. Prosečni prinosi bi trebalo da budu minimum 12 do 15 tona po hektaru - ističe Lukić.

Smatra da će rejonizacijom mnogi problemi u voćarskoj proizvodnji biti rešeni:

- Ministarstvo je pre dve godine prepoznalo potrebu da se uradi rejonizacija. Ja bih rekao da je to jedna makrorejonizacija, imajući u vidu da radimo 17 vrsta voćaka, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, i Zemunu, na području cele Srbije. Cilj je da se upravo prema agrotehnološkim uslovima, klimatskim i zemljišnim činiocima i karakteristikama pojedinim biljnih vrsta pozicioniramo tamo gde bi trebalo, i gde postoje najbolji uslovi za gajenje, pri čemu treba istaći da svaka vrsta voćke ima svoje zahteve kada je u pitanju klima i zemljište, poput kajsije, breskve i maline, koje se ne mogu gajiti svuda kao šljiva.