Nenad Tomašević, biohemičar - Hemija me odvela u Ameriku

(Nenad Tomašević)

Ako lek protiv raka kompanije "Cytokinetics" jednog dana zaustavi metastaziranje tumora, jedan od zaslužnih za to biće i naš naučnik Nenad Tomašević. Tim američkih istraživača na čelu sa našim biohemičarem razotkrio je osnovu mehanizma ćelijske pokretljivosti, što bi moglo da pomogne da se spreči metastaziranje ćelija kancera.

Otkriće našeg naučnika upravo je objavljeno u časopisu "Nathure", jednom od najcenjenijih i najčitanjih naučnih časopisa na svetu.

- Ne mogu da vam opišem koliko sam bio uzbuđen kada sam video štampanu verziju tog žurnala sa mojim radom u njemu - priča Nenad Tomašević (43) za "Blic nedelje".

Do ovog značajnog otkrića naš naučnik je došao radeći u kompaniji "Cytokinetics" koja se bavi istraživanjima u vezi sa lekovima za lečenje kancera, a koja se nalazi u blizini San Franciska. To mu je bio prvi posao nakon što je završio postdoktorske studije u SAD.

- Prvi put u karijeri sam radio na primenjenoj nauci. Za razliku od akademije, gde je cilj da se dođe do novog naučnog otkrića i to dalje publikuje, u biotehnološkoj sredini je finalni cilj otkriće novog leka. Konkretno, istraživanje je bilo fokusirano na razotkrivanje biohemijskih osnova mehanizma ćelijske pokretljivosti u cilju prevencije metastaziranja primarnih kancera. Odredili smo biohemijski mehanizam inhibitora koji bi trebalo da zaustave pokretljivost ćelija i metastaze - objašnjava naš sagovornik.

O njihovom radu izašle su četiri publikacije u renomiranim naučnim žurnalima.
- Naše kolege iz biotehnološke industrije su pokazale veliko interesovanje za novootkrivene inhibitore. Odnedavno su ti inhibitori u prodaji i dostupni su istraživačima širom sveta. Očekujemo da će se dalje testirati na ćelijama i životinjama - kaže Tomašević.

Time je naš biohemičar i priveo kraju višegodišnji projekat u „Cytokineticsu“ pa je odlučio da promeni sredinu i angažuje se na istraživanju novih terapija koje se baziraju na proteinima i antitelima. Najpre je radio 16 meseci u biofarmaceutskoj kompaniji "Nuvelo" u San Karlosu, a od juna 2008. je direktor departmana za proteinsku biohemiju u "Kalobiosu" u južnom San Francisku. Slično "Nuvelu" ova kompanija otkriva nove proteine koji se mogu koristiti za lečenje kancera, infekcija i imunoloških oboljenja.

- Mi smo relativno mala i mlada kompanija, ali sam ubeđen da će naše znanje, iskustvo i pozitivna energija omogućiti da otkrijemo nove terapije za kancer - dodaje Tomašević.
Još u osnovnoj školi Nenad je odlučio da se bavi hemijom. Zainteresovale su ga epruvete, raznobojni rastvori i instrumenti.

- Kasnije, kada sam završio srednju hemijsku školu dileme više nije bilo. Kad sam pred kraj studija na Hemijskom fakultetu u Beogradu došao u kontakt sa eksperimentalnom biohemijom u laboratoriji profesorke Vesne Niketić, dizajniranje i izvođenje eksperimenta mi se jako dopalo i vrlo brzo sam odlučio da nastavim studije. Čak sam na fakultetu radio kao asistent sedam godina - kaže on.

Na istom fakultetu je zatim i magistrirao i doktorirao. Međutim, postdoktorske studije je upisao na američkom Nacionalnom zdravstvenom institutu (NIH), u Bethesdi, gradu u američkoj državi Merilend.

- NIH je mesto koje se samo poželeti može, što se tiče nauke. Dovoljno je da pomenem da je godišnji budžet ove ustanove oko 30 mlrd USD. Za moju suprugu i mene bilo je vrlo inspirativno da budemo deo te istraživačke mašine i to iskustvo nam je i te kako pomoglo da zauzmemo dobre pozicije u biotehnološkom svetu - kaže Tomašević.

Nenadova supruga Anita Izrael-Tomašević i on su još sredinom devedesetih odlučili da napuste Srbiju. Oboje su bili aktivni učesnici opozicionih protesta i želeli da promene stanje u zemlji. Ali, želja za napredovanjem u struci je pobedila i oni su se otisnuli u svet.

- Iako smo hiljadama kilometara daleko od Srbije i dalje smo u kontaktu sa tamošnjim kolegama. Na vratima laboratorije Vesne Niketić na Hemijskom fakultetu i dalje stoji moje ime. Nostalgiju prema Srbiji, familiji i prijateljima ublažavamo čestim odlascima. Interesantno je da u našoj okolini imamo puno kolega koji su došli iz Srbije. Tu je čak i veći broj mojih bivših studenata, a sada renomiranih istraživača. A internet sajtovi "Blica" i B92 su moja jutarnja a i večernja rutina - kaže sagovornik "Blica".
Za poslednjih 12 godina, koliko su Tomaševići u Americi, Nenadov radni dan se, kako kaže, dosta promenio. U početku je izvodio individualne eksperimente a sada je više fokusiran na motivaciju i rukovođenje timom stručnjaka.

- Za to treba imati menadžerske sposobnosti, pratiti literaturu i imati viziju. Uz to, velika je odgovornost na meni jer u kompaniji u kojoj radim ima 50 zaposlenih i svaka pozicija je ključna. Sviđa mi se kalifornijski opušten stil rada, koji se zasniva na timskom radu. Radno vreme nije fiksno, muzika se čuje iz mnogih prostorija, a kvalitetni međuljudski odnosi su veoma važni. Informacije najčešće razmenjujemo na hodnicima i neformalno. Ipak, svako zna šta se od njega očekuje i šta će se desiti ako to ne ispuni. Sa druge strane, sredstva za stimulisanje i nagrađivanje produktivnih istraživača su više nego značajna. Takav sistem selekcije vrednih i sposobnih ljudi je ovde razvijen u punoj meri. Zato nije retko videti da mladi ljudi naprave karijeru preko noći. Već imam nekoliko prijatelja i kolega koji su osnovali i finansirali uspešne kompanije - dodaje Tomašević.

San Francisko zanimljiv za život

Nenad i Anita sa svoja dva sina, Markom (2) i Lukom (10), trenutno žive u Foster Sitiju, gradiću u centralnom delu poluostrva koje se proteže južno od San Franciska. Taj grad je relativno skoro nastao nasipanjem dela zaliva. Tomaševićima je veoma interesantan za život.
- Foster Siti je karakterističan po divnim lagunama i kanalima koji ga presecaju na više celina. Sama regija je poznata po gradu San Francisku, univerzitetima (Stanford, Berkli, UCSF…), silikonskoj dolini ("Google", "Yahoo", "Apple", "HP", "Oracle"…) a i po izuzetno jakoj biotehnološkoj industriji ("Genentech", "Amgen", "Pfizer", "Novartis") i još oko 300 srednjih i malih komapanija - kaže Nenad.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 4.10.09.)