Inostrane firme u zrenjaninskim industrijskim zonama povećale izvoz srednjeg Banata za 92%
(Zrenjanin)
Privreda srednjobanatskog regiona ove godine u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni beleži izuzetne rezultate. Od januara do kraja jula obim trgovine sa svetom porastao je čak 23 puta, a posebno je značajno to što je izvoz veći od uvoza. Takav uspeh je prevashodno rezultat početka rada novih fabrika u zrenjaninskim industrijskim zonama.
Predsednik Regionalne privredne komore u Zrenjaninu Milan Radovanović objašnjava za naš list da zamajac rastu spoljnotrgovinskog prometa daju fabrike nastale realizacijom grinfild investicija u industrijskim zonama koje su danas okosnica razvoja grada na Begeju.
– Zrenjaninska privreda se svojevremeno bazirala na poljoprivredi i prerađivačkim kapacitetima koji su bili koncentrisani u velikim preduzećima, koja su uglavnom krahirala u tranziciji, što se najbolje vidi na primerima šećerane, industrije za preradu mesa BEK, prerade kukuruza IPOK i sličnim. Izgradnja fabrika u poslovnim zonama, gde je investiran inostrani kapital, oživela je ukupnu privrednu sliku, otvorena su nova radna mesta, a stimulisana je i robna razmena sa inostranstvom, posebno izvoz – kaže Radovanović.
Prema njegovim rečima, u ukupnom zrenjaninskom spoljnotrgovinskom prometu sa 37% učestvuju dve firme u zoni "Bagljaš": nemački "Draexlmaier", koji proizvodi automobilske setove električnih provodnika, i italijanska "Pompea", gde se proizvode čarape. Sva proizvedena sintetička vlakna izvozi i "Fulgar", takođe italijanska grinfild investicija na području Zrenjanina.
Pomenute firme su i najveći izvoznici, a prate ih uljara "Dijamant", brodogradilište "Begej", livnica "Radijator" – preduzeća koja su uspešno privatizovana i koja sada beleže dobre poslovne rezultate. Valja dodati da zapažene rezultate u izvozu postižu i livnice u Sečnju i Jaši Tomiću, u koje je investirao slovenački "Cimos".
Vrednost izvoza privrede srednjeg Banata u prvih sedam meseci 2008. je više od 119 mil EUR, što je rast od 92% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Istovremeno, uvoz je povećan za 60%, tako da je zabeležen suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U posmatranom intervalu on je veći za 26,5 mil EUR, što je šest puta više nego u istom periodu prošle godine.