Povezivanje privrednika Beograda i Beča - Uskoro potpisivanje sporazuma o saradnji dva grada

Tema ovog susreta jeste privreda, mogućnosti koje Beč i Beograd nude za pokretanje biznisa i kao i pomoć koja je dostupna novim i budućim preduzetnicima, rekao je na početku konferencije Miloš Bogunović, šef predstavništva Eurocomm-PR Beograd.

- Današnja konferencija uvod je u nove saradnje Beograda i Beča i osnova je za sve ono što treba da usledi u nekom narednom periodu, a što će biti potvrđeno i skorim potpisivanjem sporazuma o saradnji dva grada. Beč je otvoren za svakoga ko želi da proširi svoje vidike i da se razvija, ali isto tako želi da sa partnerskim gradovima podeli znanje o načinu funkcionisanja privrede, privlačenju investicija, pruženju mogućnosti za pokretanje poslova i za stvaranje povoljne poslovne klime - kazao je Bogunović.

Beč je grad koji je 10 puta zaredom proglašen najboljim gradom za život, što nije slučajno. Reč je o jednom od najmlađih gradova sa najbržim rastom u Evropi. Takođe, Beč je i jedan od "najpametnijih" a samim tim i najroganizovanijih gradova sveta. Mnogo je tih "naj" koje možemo da vežemo uz austrijsku prestonicu, a dobra vest je što su predstavnici grada spremni da svoja iskustva podele i sa svojim partnerima. Jedan od važnijih za Beč svakako je i Beograd.

- Svaki grad ima svoj specifičan DNK, način na koji raste i razvija se. Danas su gradovi nosioci i pokretači razvoja, toga moramo biti svesni. Beograd je veoma važan grad za nas. Više od 100.000 ljudi u Beču je iz Srbije, ili je na neki način povezano sa Srbijom. Zato smo i spremni da svoja iskustva i primere dobre prakse u svakom momentu podelimo sa svojim partnerima. Moram naglasti značaj Razvojne agencija Beča, koja predstavlja dobru mrežu koja privrednicima nudi podršku, kako savetima i brojnim sadržajima, tako i finansijski - rekao je Peter Hanke, član Gradskog veća Beča zadužen za finansije, privredu, digitalizaciju i međunarodne odnose.

Na bliske veze Beograda i Beča ukazala je i Erika Teoman Brenner, savetnica za privredu Ambasade Austrije u Beogradu. Kako je istakla, cilj je da se ekonomski odnosi još ojačaju i osnaže.

- Beč je veoma važan grad za ceo ovaj region. Naime, veliki broj međunarodnih kompanija izabralo je upravo Beč kao svoju centralu, što ga čini jakim privrednim centrom. Kako je već rečeno, u Beču živi 100.000 ljudi iz Srbije, a sve veći broj njih je prisutan i u privredi. Zato je važno da nastavimo da radimo na unapređenju ekonomskih veze naša dva grada - rekla je Teoman Brenner.

Beograd svakako ima šta da nauči od Beča, rekao je i Andreja Mladenović, pomoćnik gradonačelnike Beograda. Napomenuo je da su veze Beograda i Beča dugovečne i dugotrajne, a na njihovom jačanju treba raditi i dalje, zbog svih ljudi koji žive o ova dva grada.

- Saradnja Srbije i Austrije poslednjih nekoliko godina je na izuzetno visokom nivou. Blizu milijardu evra je ukupna razmena naše dve države, državljani Austrije su osnivači i vlasnici više od 800 privrednih subjekata u Srbiji. To je izuzetno veliki broj preduzeća, najveći u odnosu na sve ostale države i članice EU. Mislim da je to dobar pokazatelj da naše odnose u budućnosti, posebno na privrednom nivou, moramo da gradimo još više. Beograd i Beograđani su kroz istoriju često gledali ka Beču, pa tako i mi danas učimo od austrijska prestonice i pokušavamo da sve ono dobro što je Beč već primenio, napravimo i kod nas - rekao je Mladenović.

On je podsetio i na niz kapitalnih projekata koji su pokrenuti u Beogradu.

- Nadam se da ćemo do kraja 2020 godine započeti izgradnju metroa u Beogradu, koji će najpre imati dve linije i koji će sa linijma BG voza doprineti kvalitetnijem životu u našem gradu. Takođe, započeli smo i širenje pešakih zona u centru grada, po ugledu na evropske prestonice. Jedan od važnijih projekata jeste i izgradnja pet fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, a koji će početi na levoj strani Dunava 2020. godine. Krajem ove ili početkom 2020. godine započećemo i izgradnju fabrike za preradu otpada na deponiji Vinča gde će se proizvoditi toplotna energija - naveo je Maladenović.

Podsetio je i na uvođenje sistema javnih bicikala u Beogradu, zatim istakao da sa radom počinje prevozni sistem Vrabac, a upoznao goste iz Beča sa projektima izgradnje dva mosta.

Koje su prednosti Beča i zašto izabrati baš taj grad za pokretanje posla, učesnicima konferencije predstavio je Nicolai Radimov iz Privredne agencije Beča. On je istakao da se u Beču nalaze sedišta više od 220 međunarodnih organizacija i preduzeća, u njemu živi 250.000 stranaca, predstavnika čak 90 nacija. Beč ima gotovo 200.000 studenata, od čega su čak 30% stranci.

- Ovo su samo neke brojke koje pokazuju i dokazuju da je Beč dobar grad za posao i život, a Privredna agencija Beča spremna je da svima pruži podršku u pokretanju biznisa - istakao je Radimov.

Njegova koleginica Nina Jakić rekla je da Privredna agencija Beča zvanična agencija koju je osnovao Grad Beč i koja radi na privlačenju investicija, podstiče ekonomski razvoj i pruža podršku preduzetnicima koji da pokrenu i održe posao u Beču.

- Grad Beč ima godišnji budžet do 35 mil EUR za subvencije koje su namenjene firmama koje su već osnovane ili su u osnivanju. Reč je o sredstvima koja su namenjena preduzećima svih veličina, a koje posluju u sketorima proizvodnje, inovativnih uslugam kreativne industrije i slično. Takođe, pružamo i besplatno savetovanje za preduzeća, preduzetnike i one koji to žele da postanu na više od 15 jezika. Pružamo im savete o tome kako da osnuju firmu u Beču i kako da pristupe bečkom tržištu - rekla je Jakić, pozivajući privrednika iz Srbije da kontaktiraju agenciju ukoliko žele da prošire svoje poslovanje i na austrijsku prestonicu.

Ono na šta su Beograd i Beograđani naročito ponosni jeste Naučno-tehnološki park Beograd na Zvezdari, rekao je Dragomir Petronijević član Gradskog veća Beograda.

- Danas u tom centru posluje 70 kompanija koje zapošljavaju oko 700 inženjera, a samo prošle godine ostvarile su ukupan profit od 20 mil EUR - rekao je Petronijević.

Kako je istakao, interesovanje kompanija da posluju u sklopu Naučno-tehnološkog parka Beograd je ogromno, pa je najavio i proširenje postojećih kapaciteta.

- Ponosni smo na to što se 10 kompanija vratilo u Srbiju, mladi kreativni ljudi koji su se školovali širom sveta došli su u Srbiju i osnovali svoje kompanije. Oni danas ovde razvijaju svoje proizvode i pobeđuju na međunarodnim tenderima. Iz ovog centra 70 kompanija radi za tržišta Novog Zelanda, Austrije, Sjedinjenih Američkih Država, Maldiva, Južnoafričke Republike, Rusije, Kine... Pokazali smo da možemo iz Beograda sa svojim znanjem i veštinama pravimo dobre rezultate - rekao je Petronijević

On je izrazio nadu da će doći i do proširenja saradnje i povezivanja startapa iz Beograda i Beča.

Tokom susreta privrednika Beograda i Beča predstavljeni su i primreri dobre prakse. A šta je to hab, zbog čega je važno postojanje kreativnih habova i šta je to kreativni aspekt svake inovacije učesnicima konferencije pojasnila je Nana Radenković, osnivač i menadžer programa Nova iskra - prvi kreativni hab. Ovaj hab osnovan je u decembru 2012. godine.

- Već 10 godina govorim o drugom aspektu inovacije - kreativnom procesu. Kada pričamo o inovacijama ne možemo uzeti u obzir samo inženjere, jer inovacija ne može da se desi bez kreativaca, dizajnera, pisaca tekstova, kreatora značenja, fotografa, vizuelnog i tekstualnog dela celog tog procesa - rekla je Radenković.

Danas Nova iskra ima coworking prostore u Savamali, Zemunu i Dorćolu, a inicijatori su i Evropske mreže habova.

Kako je srpski ajvar koje proizvodi socijalno preduzeće Radanska ruža, stigao do Austrije i Nemačke, ispričao je Hans Jorg Hummer, direktor kompanije i brenda Biobalkan.

- Kada sam shvatio da u gradu u kome ima 100.000 Srba nije lako doći do dobrog organskog ajvara, te da nema inicijative koja bi povezala male poljoprivrednike i proizvođače iz slabije razvijenih sela Srbije, sa zahtevnim potrošačima u Austriji i celoj Evropskoj uniji, počeo sam da razmišljam kako bismo to mogli da promenimo. Inicijativu smo pokrenuli pre četiri godine, preduzeće je osnovano 2018, a u martu 2019. godine počeli smo i prodaju naših proizvoda. Od samog početka bili smo usmereni na saradnju isključivo sa proizvođačima kojima je socijalna odgovornost najveći cilj. Tražili smo partnere širom Balkana, posećivali brojna sela i došlo je do saradnje sa Radanskom ružom. Zajedničkim radom njihova proizvodnja pretvorena je u organsku, pa smo ove godine dobili i prve organske proizvode vrhunskog kvaliteta koji se prodaju u Austriji i Nemačkoj - rekao je Hummer.