Do jeseni tri podzakonska akta o proizvodnji i primeni biogoriva u Srbiji
Ovo je rečeno na međunarodnoj stručnoj konferenciji "Korišćenje biogoriva u transportu", koju je organizovao Balkanmagazin, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije.Sponzor konferencije bila je kompanija OMV Srbija d.o.o.
Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekao je da je prema strategiji EU do 2050. godine cilj da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za 80% do 95% u odnosu na količine iz 1990. godine.
Takođe, cilj je da se poveća energetska efikasnost, odnosno smanji potrošnja energije za 41%, a da se u ukupnoj potrošnji obnovljivi izvori energije učestvuju sa 75%. Srbija je direktive EU u ovoj oblasti prihvatila ulaskom u Energetsku zajednicu Jugoistočne Evrope 2006. godine.
- U EU samo Švedska i Finska ispunjavaju ciljeve za 2020. godinu, dok sve ostale zemlje imaju problema i verovatno ih neće ispuniti. Mi smo imali plan da se od 2014. počne proizvodnja biogoriva, ali nismo uradili ono što smo planirali. Učešće obnovljivih izvora energije u saobraćaju kod nas je 1,23% (podatak iz 2015. godine) i to zbog korišćenja vozila na električni pogon - rekao je Banjac.
Dodao je i da Srbija nema telo koje bi verifikovalo kriterijume koje biogorivo mora da ima, te da će tu biti potrebno oslanjanje na evropske investicije. Takođe je naglasio da će Vlada donositi odluku o procentu biogoriva koji se umešava u motorni benzin, odnosno dizel.
Osim donošenja podzakonskih akata, bez kojih nije moguća zakonska proizvodnja biogoriva, u narednom periodu se radi i na projektu implementacije direktive iz oblasti OIE, uz pomoć evropskih fondova, navodi se u saopštenju.
Slobodan Cvetković, šef Odseka za zaštitu zemljišta i obnovljivih izvora energije u Ministarstvu zaštite životne sredine ukazao je da proizvodnja biogoriva ima i ograničenja, kao što je korišćenje zemljišta za druge, pre svega poljoprivredne namene, korišćenje vode, praćenje emisije gasova tokom životnog veka proizvodnje biogoriva:
- EU je uvela ograničenje da se može najviše 7% izvora za proizvodnju hrane koristiti za proizvodnju biogoriva, a dala je preporuku da se najviše 5% do 15% poljoprivrednih površina koristi za proizvodnju energije.
Profesorka Mašinskog fakulteta u Beogradu Dragoslava Stojiljković naglasila je da privredni razvoj utiče na znatno povećanje potrošnje energije.
- U EU oko 7,6% energije u saobraćaju su OIE, a od toga 5,2% biogoriva. U motorne benzine se umešava oko 3,6% bioetanola, a u dizele 5,8% biodizela i hidrogenizovanih biljnih ulja. Od tih 5,2% biogoriva, 4,1% su konvencionalna, a 1,1% napredna biogoriva, koja se dobijaju iz otpadnih ulja i masnoća - napomenula je Stojiljkovićeva, ističući da je EU propisala cilj od 3,5% naprednih biogoriva za članice do 2030. godine.
Dušan Stanar, menadžer za strategiju i dugoročno planiranje u NIS, rekao je da je tona biodizela 800 dolara, a tona dizela 600 dolara:
- Za naftne kompanije to znači da ćemo prodavati manje svog proizvoda (npr. dizela), a više tuđeg proizvoda (biodizela). Mi ćemo se logistički spremiti za nemašavanje biogoriva. Trenutno imamo kapacitete za namešavanje biodizela od 600 kilotona.
Rumunija je jedan od lidera u proizvodnji biogoriva u Istočnoj Evropi, ali se i oni susreću sa porteškoćama u ispunjenju ciljeva EU.
Madalina Grigoresku, biofuels & feedstock expert iz OMV Petroma u Rumuniji, ističe da se mnoge zemlje EU uz nametnuta ograničenja muče da ispune ciljeve od 10% udela OIE u saobraćaju, a da je EU već propisala još ambiciozniji cilj od 14% - od toga 3,5% da budu napredna biogoriva do 2030. godine.
- Biogoriva zahtevaju jaku finansijsku podršku, istraživanje o uticaju biogoriva na motore, vozni park, i najviše transparentnost politika i komunikaciju vlasti sa snabdevačima - poručila je Grigoresku.