Smanjen plasman kornišona iz tuzlanskog kraja na tržište EU - Zarada samo za vlasnike većih otkupnih stanica

Proizvodnja kornišona u Tuzlanskom kantonu je na izdisaju, a zbog sve težeg stanja u ovoj oblasti brojni uzgajivači popularne vrste krastavca već su digli ruke od posla.

Manja grupa onih koji se i dalje nalaze u ovom biznisu u problemu su zbog pronalaska radne snage, jer oni koji su nekada kornišon brali sada se okreću drugim poljoprivrednim kulturama.

Uzgajanje kornišona u Tuzlanskom kantonu predstavljalo je priliku za odličnu zaradu. Međutim, kako to biva u Bosni i Hercegovini, zbog brojnih problema i nemara države, ovoj priči nije trebalo mnogo vremena da dođe u depresivnu fazu, kao što je bio slučaj i s proizvodnjom smilja u Hercegovini.

Ekspanzija proizvodnje i plasmana kornišona iz tuzlanskog kraja na evropsko tržište već je u određenoj meri utihnula, a priliku za zaradu moći će ostvariti samo vlasnici većih otkupnih stanica koji su ranije sklopili višegodišnje ugovore sa inostranim partnerima.

Dodatni šamar poljoprivrednicima zadale su i klimatske promene koje u ove krajeve donose sve više kišnih padavina i niskih temperatura vazduha.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju koje deluje pri Privrednoj komori TK Suad Selimović u razgovoru za Klix.ba ovu godinu za uzgajivače i izvoznike kornišona ocenjuje katastrofalnom.

- Ove godine imamo znatno manji broj proizvođača, koji su, između ostalog, odustali i zbog nedostatka radne snage na ruralnim područjima. To je intenzivna proizvodnja koja zahteva ručnu berbu, a po jednom dulumu zasada potrebno je najmanje četiri-pet berača. Takođe, zbog kišnih padavina i niskih temperatura vazduha došlo je do pomeranja roka sadnje koja je trebalo da bude završena do 30. maja. Ovaj rok je probijen sada do 15. juna - kazao je Selimović za Klix.ba.

Od sadnje do berbe kornišona minimalno treba proći od 50 do 60 dana, tako da bi se prvi plodovi iz zasada mogli izvlačiti tek početkom avgusta.

Prema Selimovićevim rečima, zainteresovanost proizvođača za uzgoj kornišona opala je i zbog smanjenih podsticaja.

- Ovo je mogla biti odlična prilika za zaradu, jer smo mi u Evropi poznati po svežem kornišonu. Radimo ga na špaliru, na intenzivan način, a zbog sistema navodnjavanja kap po kap postižemo izuzetno dobar kvalitet prve klase krastavca - naglasio je Selimović.

Po uzgoju kornišona u Tuzlanskom kantonu najpoznatije su Živinice u kojima djeluje firma AM Đogić. Proizvodnjom i otkupom kornišona bave se već dugi niz godina, ali i oni su sada u nepovoljnoj situaciji. Proizvodnju ove vrste krastavca organizuju s kooperantima, odnosno uzgajivačima kojih je sada manje za skoro 30.

- Vremenske nepogode su nam nanele mnogo problema, tako da pozicija u kojoj se nalazimo nije baš zahvalna. Kada je reč o izvozu, mi smo s inostranim kupcima potpisali desetogodišnji ugovor koji nam garantuje izvoz. Međutim, problemi u ovom segmentu će biti male količine krastavca - rekao je za Klix vlasnik firme Alija Đogić.

Otkupna cena bi kod većine otkupljivača trebalo da bude na prošlogodišnjem nivou, odnosno prva klasa krastavca će koštati od 1,30 do 1,50 KM.