Iz Nacionalnog udruženje malih hidroelektrana poručuju: Nisu svi investitori nesavesni, a MHE nemaju za cilj uništavanje životne sredine

Kada je reč o mini hidroelektranama u Srbiji (MHE) propusta je bilo, ali to ne znači da su one pošast današnjice, zaključak je skupa koji je organizovalo Nacionalno udruženje malih hidroelektrana (NUMHE) u hotelu Moskva u Beogradu, 13. juna.

Dragan Josić, hidrograđevinski inženjer i predsednik udruženja, istakao je da put do građevinske dozvole za izgradnju MHE nije nimalo jednostavan, te da zahteva dobijanje različitih mišljenja i dozvola - od informacija o lokaciji, idejnog rešenja, do elaborata, studija procene uticaja na životnu sredinu i na kraju građevinske dozvole.

- Primer za to je izgradnja MHE Topli do 1 na Staroj planini u opštini Pirot. Informacija o lokaciji izdata je od strane tadašnjeg Ministarstva građevinarstva i urbanizma 24. jula 2013. godine, da bi rešenje o građevinskoj dozvoli izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 23. avgusta 2017. godine - navodi Josić.

Naveo je da se Srbija, prema Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) obavezala da će do 2020. godine proizvesti 188 MW električne energije iz MHE do 10 MW. To je ušeće od 16,2%. u ukupno planiranom kapacitetu iz novih postrojenja





Pojasnio je da je od ukupno predviđenog potencijala od 188 MW instalisano svega 62 MW iz 100 MHE.

Josić je posebno naglasio da se udruženje obratilo ministru Goranu Trivanu sa ponudom za saradnju, kako bi se rešili problemi u vezi sa MHE u Srbiji.

- Mi ne bežimo od toga da je bilo propusta i to otvoreno kažemo. Želimo da se borimo protiv svih onih koji je ne pridržavaju zakona, propisa, kao i uslova propisanih za izgradnju i eksploataciju MHE, a podržavamo i njihovo kažnjavanje. Međutim, odgovor do danas nismo dobili, iako smo poslali ponudu 21.12.2018. godine, a nakon toga bezsupešno pokušavali da zakažemo sastanak - tvrdi Josić.



Predstavio je i primere iz Švajcarske, Norveške i Austrije, rekavši da se u ovim zemljama podstiče razvoj MHE, te da su izgrađene i u zaštićenim područjima.

Profesor dr Svetlana Stevović naučni savetnik za OIE Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu smatra da je održivi razvoj veoma bitan u trenutku kada se dešavaju velike klimatske probleme.

- Potrebno je graditi objekte u čiju će realizaciju biti uključeni multidisciplinarni timovi. Oni bi koristili ekspertski sistem, sa nizom ulaznih varijabli od tehničkih, ekonomskih, ekoloških do regulatornih i tako dalje. Koristeći fazi logiku, došlo bi se do odgovora da li negde graditi MHE, na koji način, sa kojim karakteristikama ili odustati - rekla je Stevovićeva.

Naglasila je da MHE mogu skladnije da se uklope u životnu sredinu i za to, kao primer, navela Krupajsko vrelo. Dodala je da one imaju kraći period izgradnje, obezbeđuju brži povrat uloženog kapitala, imaju niže troškove održavanja i doprinose gašenju šumskih požara.

- Osim što proizvode struju, male akumulacije korisne su za navodnjavanje, zadržavanje poplava, obezbeđuju ekološki proticaj, regulišu vodni režim i zaslužne su za razvoj turizma, sporta i rekreacije - dodala je Svetlana Stevović.

Skrenula je pažnju da svaki kWh proizvedene električne energije iz MHE predstavlja uštedu od 1,6 do 2,2 kilograma uglja ili uštedu od 0,25 kilograma sirove nafte, napominjući da termoelektrane neuporedivo više zagažuju životnu sredinu.

- MHE je potrebno graditi samo uz apsolutno poštovanje kriterijuma zaštite životne sredine. Zloupotrebe i greške, posebno kada je reč o garantovanom ekološkom proticaju, treba rešavati tamo gde su nastale, kontrolom i sankcijama, a ne prenositi parcijalna negativna iskustva na sve MHE i atakovati na smisao koncepta njihove izgradnje, bilo da su pribranske, protočne ili derivacione. - smatra Stevovićeva.

Veljko Perić i Dragan Stipčić, članovi UO NUMHE i vlasnici MHE kažu da je najveći problem taj što ne postoji komunikacija, niti saradnja sa državom, a članovi njihovog udruženja predstavljeni su kao zločinci.

- Niko ne govori o tome da se na izgradnji MHE zapošljavaju svi stanovnici sela; da je proizvodnja na mestu potrošnje; da je emisija CO2 najmanja u odnosu na druge elektrane i iznosi od 4 g/kWh do 14 g/kWh; da one na Jošaničkoj reci, na primer, proizvode 15 mW struje za Kopaonik, te da nisu svi investitori nesavesni, kako se predstavlja u javnosti i da ne zaslužuju da trpe nasilje i uvrede - opominju.

Dodali su i da se mali broj ljudi odlučio za izgradnju MHE, zbog velikih troškova i rizika, verujući da čine pravu strav i poštujući pravila, a da zbog pogrešnog ponašanja manjine sada ispaštaju.

Podsetimo, Ministarstvo ekologije predložilo je zakonsku zabranu gradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, Šumarski fakultet nije dozvolio izgradnju na Goču, dok je Kraljevo prvi grad koji više ne izdaje građevinske dozvole za gradnju malih hidroelektrana.

Aleksandra Kekić