APR pokrenuo 23.000 prinudnih likvidacija - Najveći broj DOO

Agencija za privredne registre (APR) pokrenula je 23.000 prinudnih likvidacija za privredna društava koja nisu dostavila finansijske izveštaje za 2015. i 2016. godinu. Među njima je najviše društava sa ograničenom odgovornošću (DOO), kojih ima najviše u pravnom prometu. Njihovi vlasnici neće imati nikakve troškove, jer se postupak vodi po službenoj dužnosti, rekla je za Tanjug zamenca registratora privrednih subjekata Marija Pajić.

- Specifično je da su to privredna društva koja su prosto neaktivna, koja nisu predavala finansijske izveštaje duži niz godina, dakle nisu čak ni predavala izjave o neaktivnosti, društva koja su u potpunosti zanemarila svoju zakonsku obavezu i stoga moraju u potpunosti da budu uklonjena iz pravnog prometa - naglašava Pajićeva.

Istakla je da će akcija biti kontinuirana, jer će svake godine registar privrednih društava pokretati postupke prinudne likvidacije tamo gde su se stekli uslovi, a jednom godišnje će to biti po osnovu finansijskih izveštaja koji nisu predati.

- Intencija zakonodavca je bila da se svi takozvani neaktivni privredni subjekti uklone iz pravnog prometa i da se time poveća pravna sigurnost i transparentnost poslovanja u Srbiji. Radi se o društvima koja nisu imala nikakav interes da svoje poslovanje održavaju u skladu sa Zakonom o privrednim društvima - dodala je Pajićeva.

Postoje i drugi uslovi za prinudnu likvidaciju, kao što je slučaj kad privredno društvo ostane bez zakonskog zastupnika duže od tri meseca ili ortačko društvo ostane samo sa jednim ortakom.

- Postupak prinudne likvidacije i brisanja iz registra se vodi po službenoj dužnosti, bez plaćanja naknade registru za vođenje takvog postupka, za razliku od dobrovoljne likvidacije - kaže Pajićeva i dodaje da te firme mogu da isplate svoje dobavljače i ispune svoje obaveze prema zaposlenima.

Prinudna likvidacija smanjiće i broj postupaka koje APR već godinama pokreće protiv vlasnika firmi koji ne podnose godissnje izveštaje.

- Pretpostavljamo da će ih biti manje, jer oni koji nisu predali za 2015. i 2016. nisu predala ni za 2017. i 2018. godinu, biće uklonjena iz pravnog prometa, pa neće više biti pasivne legitimacije za pokretanje privrednih prestupa - zaključuje Pajićeva.