Druga srpska konferencija o javno-privatnom partnerstvu - JPP donosi bržu realizaciju projekata od državne važnosti

Druga srpska konferencija o javno-privatnom partnerstvu (JPP) održana je danas u hotelu Metropol Palace u Beogradu, sa ciljem da ukaže na važnost ove saradnje. Ovaj model je jedan od vodećih u svetu, jer povezuje investitore i stručnjake sa relevatnim državnim i finansijskiim zainteresovanim stranama.

Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama usvojen je u novembru 2011. godine. Kako je rečeno na skupu, bilo je neophodno stvoriti pravni i institucionalni okvir za privlačenje privatnih investicija, zbog sve veće potrebe za izgradnjom nove javne infrastrukture.

Poseban segment konferencije bio je posvećen planiranju investicija u infrastrukturi, na osnovu ovog modela. Govornici su se složili da je JPP neminovnost i brži put da se dođe do realizacije projekata. Kako je istakla Jovanka Atanacković, pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Komisija za JPP je odobrila 112 projekata.

Dubravka Negre, direktorka regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan smatra da je ova tema bitna za razvoj infrastrukture, zbog ulaganja, ali i realizacije i održavanja.

- Važno je da se definišu nacionalne politike za JPP i da se uspostave bolje organizovane nacionalne jedinice. Takođe, potrebno je usklađivati nacionalna pravila o javnim nabavkama u skladu sa direktivama EU i koncesijama iz 2014. godine. Dalje, potrebno je razvijati nacionalno zakonodavstvo u vezi sa primenom JPP i uspostaviti forume za javne službenike, kako bi razmenjivali znanja - kazala je Negre.

Naglasila je da se broj projekata JPP povećao nakon 2010. godine i da se najviše radi u transportnom sektoru, zdravstvu i telekomunikacijama.

Sa idejom da je potrebno da se radi na institucionalnom okviru slaže se i Stiven Ndegva (Stephen Ndegwa), šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Poseban akcenat on je stavio na obrazovanje onih koji učestvuju u partnerstvu.

- Svetska banka je tu da popuni nedostatke, bilo da su institucionalni, finansijski ili oni vezani za znanje. Kao primer bih izdvojio saradnju sa Beogradom u vezi sa rešavanjem problema otpada, koji nam se obraća za savete i tako rešava probleme koji su važni - rekao je Ndegva.

Primer iz regiona jeste saradnja kompanije Deloitte Srbija sa Autoputevima republike Srpske i Ministarstvom saobraćaja i veza Republike Srpske. Vladimir Bešlagić iz pomenute kompanije naglasio je da je su najvažnije tri stvari u ovakvim odnosima:

- Prvo, politička volja i spremnost da se uđe u dugoročne projekte, od plana, do izvođenja i održavanja. Potom svest da se finansiranje može obezbediti samo uz međunarodne finansijske institucije, a da rizik mora da bude takav da obe strane mogu njim da upravljaju. Treće je vrednost za novac. Privatnom sektoru ovaj posao mora da donese profit, a javnom da zadovolji potrebu i rasterete javni dug.

Ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Neđo Trninić predstavio je infrastrukturne javno-privatne projekte na kojima se radi. Istakao je da je fokus na mreži autoputeva, od ukupno 420 km, koji trenutno ima 106 izgrađenih km. Naveo je i potrebu za 470 km brzih puteva, ali i ulaganje u magistralne, regionalne i lokalne puteve.

- Najveći infrastrukturni projekat je povezivanje Banja Luke sa Beogradom, preko Doboja, Brčkog i Bijeljine. Očekujemo da će radovi na mostu na Rači, preko reke Save, početi na leto - najavio je Trninić.

Pomenuo je i saradnju sa partnerima iz Kine na putu Banja Luka - Prijedor, kaoi obilaznicu oko Banja Luke prema granici sa Federacijom Bosne i Hercegovine i Splitom. Istakao je da je potrebno uraditi i brzi put od Sarajeva ka Koridoru 10 i 11 u Srbiji, kao i put od Bijeljine ka Trebinju, za povezivanje sa mrežom brzih puteva.

- Ulaganja su potrebna i u železnički saobraćaj, gde imamo 420 kilometara pruge, a ukupno 90% je elektrifikovano - naveo je Trninić.

Aleksandra Kekić