Legalizacija veliki trošak - u prestonici oko 150.000 zahteva za legalizaciju

Nepostojanje regulacionih planova, kao i visoke cene naknada koje oni koju su gradili bez neophodne dokumentacije moraju da plate, samo su neki od razloga što u prestonici trenutno postoji oko 150.000 podnetih zahteva za legalizaciju. Iako je akcija "ozakonjenja" ovakvih objekata počela još 2003. godine, do danas je rešeno tek 15-20 % slučajeva.

Od 17 beogradskih opština, najveći broj podnetih zahteva za legalizaciju je na opštini Zemun - 21.599. Najviše nelegalnih objekata nalazi se u obodnim naseljima, a nešto manje ih ima u starom jezgru Zemuna.

Nema planova za gradnju

- Najveći problem je to što nema planova detaljne regulacije, narčito za naselja poput Grmovca, Busija... Slično je bilo i sa Altinom, ali su u poslednje vreme planovi počeli da se donose – kaže Zdravko Stanović, predsednik Privremenog veća opštine Zemun.

On objašnjava da je za ovakvu situaciju odgovorn opštinska vlast što je dozvoljavala masovnu gradnju i što inspekcijske službe nisu sprovodile rešenja o rušenju. Kada je "divlja gradnja" u Zemunu u pitanju, radi se najčešće o privatnim kućama, nadogradnjama, ali ima dosta i hala i poslovnih zgrada.

Stanković objašnjava i da je dosta objekata prošlo komisiju za legalizaciju, ali da do danas nisu legalizovani zbog velike svote novca koji treba za to izdvojiti.

Nešto više od 19.000 zahteva za legalizaciju podneto je na opštini Palilula. Najviše njih odnosi se na objekte na levoj obali Dunava, a najčešće su u pitanju stambeni objekti.

- Ljudi su sebi gradili krov nad glavom. Međutim, s obzirom da legalizacija košta od 100 do 150 EUR po m2 objekta, njihovi vlasnici se teže odlučuju za legalizaciju jer je u pitanju veliki trošak – smatra predsednik opštine Palilula Danilo Bašić.

On objašnjava da opština, po komisiji, može da završi i do 50 predmeta, pod uslovom da je kompletirana dokumentacija. Međutim, kako kaže, takvih predmeta je vrlo malo.

Osim Zemuna i Palilule, po broju podnetih zahteva za njima su opštine Voždovac (17.700), Zvezdara (15.813) Čukarica (14.203), dok je najmanje podneto u Sopotu (1.092), Mladenovcu (2.277) i Starom gradu (2.498).

Najskuplje je zemljište

Stavka u procesu legalizacije za koju treba izdvojiti najviše novca, i zbog koje se veliki broj vlasnika objekata ne odlučuje na njihovo "ozakonjenje" je naknada za uređenje gradskog i građevinskog zemljišta. Ona se naplaćuje po m2 izgrađenog objekta, i zavisi od toga u kojoj se zoni nalazi. Osnovicu naknade propisuje Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, koja se množi sa koeficijentom koji propisuje Gradski zavod za statistiku, a koji se menja svakog meseca prateći rast cena na malo.

Najviše cene su za objekte u ektrazoni gde, na primer, naknada za individualno-stambenu gradnju košta 29.484 dinara po m2, a više nego duplo je jeftinija prva zona gde treba izdvojiti 12.610 dinara. Za objekte u drugoj zoni naknada košta 10.930 dinara, trećoj 9.266, četvrtoj 6.739 i petoj 5.054 dinara po m2.

"Đilasov" amandman

Prema Predlogu zakona o izgradnji, čije se usvajanje uskoro očekuje, legalizacija će biti omogućena samo onima koji su do 13. maja 2003. godine izgradili nelegalne objekte, kao i onima koji su nakon toga dobili odobrenje za gradnju. Gradske vlasti zatražile su da se amandmanom na ovaj Predlog zakona omogući legalizacija bespravnih objekata koji su sagrađeni i posle 2003. godine, što znači da bi postupak ušli svi bespravni objekti koji su sagrađeni do dana usvajanja novog zakona.

Ukoliko amandman (U javnosti već nazvan "Đilasov") bude prihvaćen, gradske vlasti očekuju da bi legalizacija u prestonici mogla da se završi do kraja 2010. godine. Kako bi se olakšala masovna legalizacija, razmatra se i mogućnost da cene naknada budu niže, ali još nije utvrđeno na kom bi nivou one mogle da budu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 20.07.09.)