Radomir Živanić, vlasnik "Verana" - Jaki živci za Robne kuće "Beograd"

(Radomir Živanić)

Da nije bilo krize, Robne kuće "Beograd" zaradile bi dovoljno novca da otplaćuju kredit, ali je trenutak takav da su zakupci rezervisani, a kupci manje troše, priznaje Radomir Živanić, vlasnik "Verana" u drugom delu razgovora za "Politiku". Da li je u ovom poslu previše rizikovao, iako oni koji ga poznaju kažu da to voli, da li se pokajao što je pre više od godinu i po dana podigao palicu za kupovinu ovog trgovačkog lanca i tako svojoj imperiji dodao još 250.000 m2 i koliko je svetska kriza ugrejala stolicu u kojoj sedi – pokušali smo da saznamo u razgovoru s njim.

Uprkos krizi, kako kaže, Robne kuće nekako mogu da izvršavaju svoje obaveze, a "zamislite šta bi bilo da finansijskih nepogoda nema. Ali opet radimo, imamo posetioce, dobru ponudu, ljudi dolaze, zadovoljan sam".

Kad očekujete dobitak, odnosno da Vam se vrati novac koji ste uložili u Robne kuće zajedno sa grčkom "Marfin investment grupom"?

To je posao na duge staze. Ne može se ovde govoriti o brzoj zaradi. Reč je o jednoj od najvećih investicija, a setite se samo kakva je bila atmosfera posle licitacije na kojoj sam lično učestvovao. A zapravo se samo radilo o tome da smo partner i ja imali plan po kom smo u taj posao mogli da uložimo najviše 280 mil EUR. Izlicitirao sam mnogo više, podigao palicu na 360 miliona i tog trenutka nisam znao kako će reagovati moj poslovni partner.

Mislite, da li će moći da "proguta" 80 mil EUR više nego što ste se dogovorili?

Tako je. U tom vakuumu nisam znao da li me "Marfin investment grupa" i dalje prati, da li će zažmuriti na biznis-plan, pa sam morao tako da se ponašam. Da sačekam odgovor iz Grčke i tek onda kažem da su sa mnom i dalje u poslu. Tek posle dva dana sam dobio potvrdan odgovor i tu nervozu je teško opisati rečima. Praktično sam time preuzeo odgovornost za svoj postupak. Ali novinari su to drugačije gledali tada.

Zašto to onda niste objasnili?

Rekao sam da je najbitnije da sam ja vlasnik. A reč je o jednoj od najvećih investicija u istoriji Srbije. Samo u obnovu Robnih kuća uložili smo 75 mil EUR, što je više nego mnoge poznate domaće i strane investicije.

Ponovo pitam, kad počinje se vraća uloženo?

Reći ću vam da moj biznis-plan trenutno kaže ovako: ovih dana treba banci da uplatim 10 mil EUR na ime glavnice i još 7 mil EUR kamate.

Jesu li Robne kuće zaradile taj novac?

Zaradile bi da nije bilo krize. Od 32 objekta, 22 je kompletno obnovljeno. Dogodine u ovo vreme svi objekti će biti otvoreni za potrošače. Ali trenutak je takav da su zakupci rezervisani, a kupci manje troše. I u vreme krize, Robne kuće nekako mogu da izvršavaju svoje obaveze, a zamislite kako će biti kad dođu bolja vremena. Za mene važi da unosim emocije u posao, ali nisam emotivni gubitnik, već emotivni dobitnik.

A jesu li kupci bili emotivni prema Robnim kućama? Koliko je obim trgovine manji od očekivanog?

Dosta manji od onoga što smo očekivali. Ali opet radimo, imamo posetioce, dobru ponudu, ljudi dolaze, zadovoljan sam.

Šta kaže Vaš partner, budući da zbog krize neka očekivanja nisu ispunjena.

Shvataju da je situacija teška i zadovoljni su. Za veliki biznis najbitniji su jaki živci. Bitno je da ste u poslu 24 sata dnevno. Ja čak i sanjam Robne kuće.

Stiče se utisak da je Marfin nekako skrajnut u ovoj priči?

To nije tako. Svakodnevno komuniciram s njima i nijednu odluku ne donosimo bez dogovora sa partnerom.

Kad je o privrednom ambijentu reč, koliko je teška situacija u kojoj poslujete?

Sve je dosta napeto. Nedostatak likvidnosti delom je uzrokovan i tim velikim strahom.

Koliko su banke rezervisane prema "Veranu"?

Imamo dobre odnose s njima. Međutim, bankari su preokupirani bivšim plasmanima i time kako da se te njihove investicije održe. Za nove projekte nemaju dovoljno kapaciteta.

A da li se i u Vašem slučaju banke bave samo tim bivšim plasmanima?

Ni u kom smislu nemamo problem sa likvidnošću i na vreme izmirujemo sve svoje obaveze.

Neću da kupim Partizan

Kao partizanovac, da li ste razmišljali o tome da kupite klub u Humskoj?

Iskreno jesam, ali mislim da to nije posao za mene. To sigurno neću učiniti.

A da li ćete produžiti ugovor sa Anom Ivanović?

Nije nikakva tajna, taj ugovor je oročen na tri godine i vredi 3 mil USD. Traje još godinu dana, pa kad taj period prođe, pregovaraćemo o daljem aranžmanu

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 3.07.2009.)